Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
U Berlinu je predstavljeno preliminarno istraživanje o mentalnom zdravlju učesnika protesta u Srbiji. Rezultati pokazuju da su pritisci i nasilje povezani sa većim nivoom anksioznosti i stresa, ali i da kolektivni angažman i solidarnost mogu da podstaknu osećaj smisla, otpornost i posttraumatski rast
„Spoljnopolitički tim" srpskog studentskog pokreta u Berlinu je govorio o problemima sa kojima se suočavaju, planovima za predstojeće izbore i ciljevima za koje se zalažu
Srpski književnik, reditelj i glumac Vladimir Vulević objašnjava kako se našao u filmu Angele Šanalek „Moja žena plače“ koji se prikazuje u glavnom programu Berlinala
Krađa municije tokom noćnog zaustavljanja kamiona kod Burga pokrenula je mnoga pitanja o bezbednosti vojnih transporta u Nemačkoj. Iz prikolice je nestalo gotovo 20.000 metaka, a vlast sumnja u ozbiljno kršenje procedura
Što je zajedničko mestu Grinhajde pored Berlina i dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji? Ta dva toponima postali su simboli borbe protiv eksploatacije prirode i čoveka, a sve to u ime zelene transformacije
Želimir Žilnik, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca s produčja biše Jugoslavije vratio se na Berlinare i filmom „Restitucija, ili, San i java stare garde“ ponovno kritikuje državnu nepravdu
Nemački političari ocenjuju da bi srpska vlast trebalo da sluša demonstrante, a ima i onih koji smatraju da ta zemlja ne bi trebalo da se meša u unutrašnja politička pitanja Srbije.
Usled klimatskih promena, u poslednjih deset godina prolećno vreme u Beograd stiže skoro mesec dana pre kalendarskog početka proleća, odnosno u proseku već 22. februara, piše Jelena Kozbašić sa portala Klima 101.
Kako je sprovedena analiza?
Cilj analize je bilo utvrđivanje koliki je raskorak između današnjeg dolaska proleća i dolaska proleća u vreme kada posledice porasta temperature u prestonici nisu bile toliko izražene. Korišćeni su meteorološkim podaci koji sežu nekoliko decenija unazad.
Uzevši standardnu klimatološku normalu za period od 1961. do 1990. godine, izračunata je tzv. medijalna temperatura u Beogradu 20. marta.
U datom vremenskom okviru, prosečne dnevne temperature su varirale od ledenih minus 2,8 stepeni Celzijusa koliko je izmereno 20. marta 1962. pa do plus 17,4 koliko je bilo 20. marta 1990. Srednja temperatura na dan dolaska proleća u Beogradu iznosila je 8,8 stepeni Celzijusa.
Kako bi se utvrdilo da li je i koliko ovo godišnje doba zaista poranilo, mapirani su nizovi od najmanje pet uzastopnih dana sa jednakom ili višom prosečnom dnevnom temperaturom od 8,8 stepeni u Beogradu u poslednjih 65 godina.
Šta je zaključak?
Prema ovim parametrima, u poslednje tri decenije, odnosno od 1991. do 2020. godine, prvi takav niz u Beogradu dostiže se u proseku oko 3. marta. Prolećno vreme dakle osvaja beogradske ulice i parkove preko dve nedelje pre nego što je to bio slučaj samo par decenija ranije.
Ali kada se približi sadašnjost i pogleda samo poslednja decenija (2016-2025), razlika u odnosu na „nezvanični” i kalendarski početak proleća je još dramatičniji – niz od pet i više dana sa prolećnim temperaturama javlja se već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd 26 dana pre nego što kalendar „otkuca” dolazak proleća.
Drugim rečima, svake naredne godine kada opazite da je proleće obuzelo Beograd – a 20. marta nema ni na vidiku – to nije znak da živite u paralelnoj realnosti, već u realnosti klimatskih promena.
Kako je danas?
Iako je u Beogradu, kao i u ostatku zemlje, vreme nedeljama unazad toplije od normale, proleće je ipak okasnilo u odnosu na ovu novu, nezvaničnu „normalu”, te je dočekano 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara.
Ove godine, proleće je stiglo malo kasnije od nove normale, ali ako bismo ga uporedili sa periodom od 1961. do 1990, situacija bi bila drugačija. U toku ovih trideset godina, samo pet početaka proleća bilo je ranije od ovogodišnjeg.
Proleće već u januaru
Dolazak proleća varira od godine do godine, nekada se desi da prolećno vreme čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru.
Zanimljivo je da se u periodu od 1961. do 2026. godine, a prema parametrima koji su prethodno definisani, januarsko proleće u Beogradu desilo ukupno pet puta i to 1991, 2002, 2007, 2014. i 2025. godine.
Vredi napomenuti da je januarski početak proleća u Beogradu usled klimatske varijabilnosti verovatno osmotren i pre 1961. godine, s obzirom na to Beograd raspolaže podacima o meteorološkim merenjima od davne 1888.
Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom 1962. godine kada je ono nastupilo tek 19. aprila.
Posledice ranog proleća
Ovi uvidi potvrđuju kako klimatske promene ne potpisuju samo žestoke letnje vrućine, već i redefinišu godišnja doba, ne samo da podižu živu u termometru za 20. mart, već pomeraju i početak proleća.
Naime, probuđene toplijim vremenom, voćke cvetaju u proseku dve nedelje ranije. U fazi cvetanja, one postaju laka meta za prolećne mrazeve, a što je otvoreniji pupoljak, to je veća i osetljivost.
Takođe, u slučaju ptica selica, dolazi do toga da se njihov povratak sa „zimovanja” više ne podudara sa periodom najvećeg obilja njihove hrane.
Ovde je reč o tzv. fenološkom poremećaju, odnosno promenama u vremenskom rasporedu sezonskih bioloških događaja u svetlu globalnog zagrevanja, ističu iz Klima101.
Danas se beleži u proseku preko 25 letnjih dana više nego pre što će reći gotovo čitav jedan mesec dodaje se na ovdašnji bilans najtoplijeg godišnjeg doba.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
title: 'Proleće u Srbiji 26 dana pre kalendarskog proleća: Kako su klimatske promene poremetile godišnja doba',
pubdate: '2026-03-20 13:02:45',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Klima 101,Klimatske promene,Proleće",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Proleće u Srbiji 26 dana pre kalendarskog proleća: Kako su klimatske promene poremetile godišnja doba',
'pageContent': 'Danas (20. mart) i zvanično je počelo proleće, ali ove godine usled natprosečno toplog vremena, nedeljama pre 20. marta, širom Srbije već je otvorena sezona lepog vremena.
Dr Vladimir Đurđević i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu pojašnjavaju kada je, i zašto toliko rano, počelo proleće u Beogradu.
Usled klimatskih promena, u poslednjih deset godina prolećno vreme u Beograd stiže skoro mesec dana pre kalendarskog početka proleća, odnosno u proseku već 22. februara, piše Jelena Kozbašić sa portala Klima 101.
Kako je sprovedena analiza?
Cilj analize je bilo utvrđivanje koliki je raskorak između današnjeg dolaska proleća i dolaska proleća u vreme kada posledice porasta temperature u prestonici nisu bile toliko izražene. Korišćeni su meteorološkim podaci koji sežu nekoliko decenija unazad.
Uzevši standardnu klimatološku normalu za period od 1961. do 1990. godine, izračunata je tzv. medijalna temperatura u Beogradu 20. marta.
U datom vremenskom okviru, prosečne dnevne temperature su varirale od ledenih minus 2,8 stepeni Celzijusa koliko je izmereno 20. marta 1962. pa do plus 17,4 koliko je bilo 20. marta 1990. Srednja temperatura na dan dolaska proleća u Beogradu iznosila je 8,8 stepeni Celzijusa.
Kako bi se utvrdilo da li je i koliko ovo godišnje doba zaista poranilo, mapirani su nizovi od najmanje pet uzastopnih dana sa jednakom ili višom prosečnom dnevnom temperaturom od 8,8 stepeni u Beogradu u poslednjih 65 godina.
Šta je zaključak?
Prema ovim parametrima, u poslednje tri decenije, odnosno od 1991. do 2020. godine, prvi takav niz u Beogradu dostiže se u proseku oko 3. marta. Prolećno vreme dakle osvaja beogradske ulice i parkove preko dve nedelje pre nego što je to bio slučaj samo par decenija ranije.
Ali kada se približi sadašnjost i pogleda samo poslednja decenija (2016-2025), razlika u odnosu na „nezvanični” i kalendarski početak proleća je još dramatičniji – niz od pet i više dana sa prolećnim temperaturama javlja se već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd 26 dana pre nego što kalendar „otkuca” dolazak proleća.
Drugim rečima, svake naredne godine kada opazite da je proleće obuzelo Beograd – a 20. marta nema ni na vidiku – to nije znak da živite u paralelnoj realnosti, već u realnosti klimatskih promena.
Kako je danas?
Iako je u Beogradu, kao i u ostatku zemlje, vreme nedeljama unazad toplije od normale, proleće je ipak okasnilo u odnosu na ovu novu, nezvaničnu „normalu”, te je dočekano 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara.
Ove godine, proleće je stiglo malo kasnije od nove normale, ali ako bismo ga uporedili sa periodom od 1961. do 1990, situacija bi bila drugačija. U toku ovih trideset godina, samo pet početaka proleća bilo je ranije od ovogodišnjeg.
Proleće već u januaru
Dolazak proleća varira od godine do godine, nekada se desi da prolećno vreme čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru.
Zanimljivo je da se u periodu od 1961. do 2026. godine, a prema parametrima koji su prethodno definisani, januarsko proleće u Beogradu desilo ukupno pet puta i to 1991, 2002, 2007, 2014. i 2025. godine.
Vredi napomenuti da je januarski početak proleća u Beogradu usled klimatske varijabilnosti verovatno osmotren i pre 1961. godine, s obzirom na to Beograd raspolaže podacima o meteorološkim merenjima od davne 1888.
Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom 1962. godine kada je ono nastupilo tek 19. aprila.
Posledice ranog proleća
Ovi uvidi potvrđuju kako klimatske promene ne potpisuju samo žestoke letnje vrućine, već i redefinišu godišnja doba, ne samo da podižu živu u termometru za 20. mart, već pomeraju i početak proleća.
Naime, probuđene toplijim vremenom, voćke cvetaju u proseku dve nedelje ranije. U fazi cvetanja, one postaju laka meta za prolećne mrazeve, a što je otvoreniji pupoljak, to je veća i osetljivost.
Takođe, u slučaju ptica selica, dolazi do toga da se njihov povratak sa „zimovanja” više ne podudara sa periodom najvećeg obilja njihove hrane.
Ovde je reč o tzv. fenološkom poremećaju, odnosno promenama u vremenskom rasporedu sezonskih bioloških događaja u svetlu globalnog zagrevanja, ističu iz Klima101.
Danas se beleži u proseku preko 25 letnjih dana više nego pre što će reći gotovo čitav jedan mesec dodaje se na ovdašnji bilans najtoplijeg godišnjeg doba.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-20 13:02:45',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
