Foto: Galina-Tara Barušić/DW
„Spoljnopolitički tim" srpskog studentskog pokreta u Berlinu je govorio o problemima sa kojima se suočavaju, planovima za predstojeće izbore i ciljevima za koje se zalažu
„Jedno je kada organizujete proteste, a drugo kad se pripremate za izbore“, rekao je jedan od gostiju iz Beograda u razgovoru s predstavnicima nemačkog civilnog i vladinog sektora, kao i medija, koji je u utorak 24. februara u Berlinu organizovala Fondacija nauka i politika (SWP).
Prisutni na „informativnoj razmeni s predstavnicima srpskog studentskog pokreta“, kako je stajalo na pozivnici, od gostiju iz Srbije hteli su da saznaju kakvo je trenutno stanje sa protestima, naročito u svetlu sledećih izbora.
Od poslednje takve razmene informacija s predstavnicima studentskog pokreta prošlo je više od pola godine i za to vreme se, kako je rečeno, mnogo toga promenilo.
„Došlo je do promena u organizaciji koje su dovele do jačanja struktura“, izjavila je jedna gošća iz Beograda, koja je, kako ju je najavila Fondacija nauka i politika, deo „spoljnopolitičkog tima“ studentskog pokreta.
Energija se sada usmerava na pripreme za izbore, koji – u to su gosti iz Srbije uvereni – iako je postojala mogućnost, neće biti održani ove, nego sledeće godine.
„Kada smo uvideli da protesti neće dovesti do željenih rezultata, tj. preuzimanja odgovornosti političkih struktura, počeli smo da radimo na organizaciji izbora“, rekli su predstavnici studentskog pokreta.
U te pripreme, osim sastavljanja izbornih listi, spada i pisanje izbornog programa.
Predstavnicima studentskog pokreta koji su u Berlin stigli iz Beograda, Niša i Novog Pazara, posebno je bilo stalo da okupljene uvere da pokret nisu preuzeli nacionalisti, kako se to često poslednjih meseci sugerisalo u pojedinim medijima.
Jedna predstavnica studenata iz Novog Pazara objasnila je da je pokretu pošlo za rukom da integriše sve nacionalnosti, a naročito bošnjačku. To je, čulo se, „bilo važno kao odgovor na pokušaj sotonizacije Bošnjaka sa Sandžaka od strane vlasti“.
Ujedno je poručeno da pokret pokušava da integriše sve snage u društvu, ali je „potpuno pogrešno“ prišivati mu nacionalistički imidž. Kako bi odbacili takve ocene, na studentskoj listi je i „odgovarajući broj“ kandidata koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci.
A kada je reč o osobama unutar pokreta koje se koriste nacionalnim simbolima i narativima, predstavnici studenata su u Berlinu govorili o „integrativnom patriotizmu“.
Predstavnike nemačkih organizacija i medija posebno je zanimala uloga Rusije u aktuelnim političkim zbivanjima u Srbiji. Jedan predstavnik studenata iz Niša rekao je da su ruske obaveštajne službe posebno aktivne u Nišu – zbog „ruskih interesa u tom gradu“. Ukazao je na Rusku stranku koja deluje u tom gradu, kao i na Srpsko-ruski humanitarni centar.
A govoreći o „nepostojećoj Vučićevoj spoljnoj politici“, gosti iz Srbije ukazali su i na „netransparentne odnose“ vrha države sa Kinom, koji se uglavnom vrte oko ekonomskih interesa. „Niko ne zna što je Vučić sve prodao Kini“, rečeno je.
Kada je reč o njihovim spoljnopolitičkim smernicama, poručeno je: „Mi smo po treći put u Berlinu. Bili smo u Briselu, ali sigurno nećemo ići po savet u Moskvu.“
Od samog početka studentskog pokreta su se na više tribina i okupljanja u Nemačkoj mogle čuti kritike na račun Berlina da ne čini dovoljno kako bi podržao studente u njihovoj borbi za reforme.
„U međuvremenu se to u potpunosti promenilo. U Berlinu su spoznali značaj našeg pokreta i kad god smo ovde jednostavno nemamo dovoljno vremena da se sastanemo sa svima koji bi s nama hteli da razgovaraju“, rekao je jedan predstavnik studentskog pokreta.
Izvor: Dojče vele (DW)
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
