Ispovest: Elena Koposova
Nemamo gde da odemoMoram u roku od 30 dana napustiti zemlju koja je postala jedini dom za mene i moju porodicu, a sve to na osnovu neobrazložene procene Bezbednosno-informativne agencije
Moram u roku od 30 dana napustiti zemlju koja je postala jedini dom za mene i moju porodicu, a sve to na osnovu neobrazložene procene Bezbednosno-informativne agencije
Šta se sve može sa 17,8 milijardi evra koliko će se investirati za EKSPO i još ponešto? O kakvim se investicijama radi? Kuda vodi takvo ulaganje? I kakve to veze ima sa još većim otvaranjem prostora za korupciju? Pitanja se nižu, a odgovora je malo. Ono što znamo je da je reč o novcu s kojim bi se, prema rečima profesora FEFA fakulteta Gorana Radosavljevića, mogla izgraditi Srbija, da izgleda dosta bolje nego danas. Jer, kako kaže, godišnje investicije iz javnih sredstava na nivou čitave zemlje iznose oko sedam milijardi. Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da dug koji košta više nego privredni rast jeste srljanje u propast
Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto
Sve što mi se dogodilo, sve što sam doživeo, pokuljalo je iz mene sliveno u jedno prečišćeno, nedefinisano osećanje. Nisam ni pokušao da ga zaustavim
Već na prvi pogled, knjiga vrvi protivrečnostima, kratke celine zapisivane su očigledno prema trenutnim raspoloženjima autora. Možda bi se izgubilo ono najvrednije – strast, izvesna nervoza, pošteno samoispitivanje – da je tematski logičnije sređena, hladne glave redigovana. Ja mislim da je dobro što je pred nas izašla kakva jeste
Povodom teksta “Idi i gledaj Fest” u “Vremenu” broj 1729
Zašto je Tomislav Momirović slika i prilika duboke države u Srbiji? Kakve veze s tim imaju “srpski svet”, kao i civilne i vojne službe? I konačno, zbog čega bi njegovo učešće u bilo kojoj novoj vladi armiralo toksičnost u društvu i državi
Uprkos slinavim “slovenofilskim” mistifikacijama i proseravanjima koja se nisu ni očešala o stvaran život, prosečan je Rus ovde na balkanskom jugu stranac gotovo koliko i prosečan Šveđanin
Poznato je, otprilike, kolika je ukupna vrednost medijskog tržišta u Srbiji, ali ostaje tajna koliki je udeo najvećih medija u bilo kojoj oblasti. To je, dakle, ne siva već crna rupa našeg medijskog pluralizma
Mnogi ruski doseljenici pripadaju umetničkoj, političkoj i, kao i 1917, tehnološkoj eliti našeg vremena. Došle su IT firme, profesionalni muzičari i menadžeri kulturnih dešavanja. Rusi dovode muzičke zvezde, organizuju koncerte i izložbe
Bio je ostavljeno dete pobunjenika iz 1970-ih; bežao je od poočima koji je bio manipulativni psihopata; išao u 37 škola, hakovao velike sisteme kao kakva “veličanstvena varalica” i imao košmare u kojima mu policija upada na zadnja vrata u pet ujutru; pronašao je izgubljenog oca čiji je buntovnički gen nasledio; osmislio je Vikiliks preko koga su otkriveni gigabajti neprijatnih tajni. Izazivao je duboku državu, živeo bez doma i postao otac u azilu; ležao je godinama u zatvoru bez suđenja, razboleo se i u kafkijanskoj završnici, uhvaćen u mreži paragrafa čeka izručenje i kaznu od 175 godina robije
