Lični stav

(Zlo)upotreba bolovanja – “šta mi možeš, šta mi smeš”

Najnovijim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju skraćen je, između ostalog, period “bolovanja” koje odobrava izabrani lekar sa dosadašnjih 60 dana na 30 dana, nakon čega se zaposleni upućuje na prvostepenu lekarsku komisiju koja odlučuje o daljem toku lečenja. Međutim, čini se da je zloupotreba bolovanja najučestalija kada zaposleni odsustvuje sa rada par dana, te se stiče utisak da ovakve izmene neće značajno doprineti rešenju ovog problema

Protesti američkih studenata

Najava novog sveta

Kao u miljama udaljenoj Gazi, gde besni rat zbog koga su izbili najveći studentski protesti u Americi nakon 1968. godine, trenutno nije jasno gde je čija teritorija. Mada su vlasti akademskih institucija povratile kontrolu na univerzitetima, sreća je u ovakvim prilikama krajne varljiva, na akademce su širom sveta nasrtala razna uniformisana lica, ali studenti do sada nisu izgubili nijednu bitku, posebno ne u demokratskim državama koje se temelje na slobodi govora i okupljanja

Italija

Praznik prećutkivanja

Tema zvana Dan oslobođenja predstavlja ozbiljnu traumu kako italijanskoj premijerki Đorđi Meloni (na slici) i njenim saborcima, tako i većini ultradesne populacije širom Evrope, uključujući opskurne balkanske prostore. Ko je koga oslobodio tokom 1944. i naredne godine, a ko bio porobljen, ostaće večita pitalica svih onih koji su u velikom ratnom sukobu bili poraženi

Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka

Povodom 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnika buntovnika bez razloga i simbola “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan čežnja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije i reciklaže proizvoda kulture, od akademskih visina do popularnih bestselera, od mode, frizura, filmova, knjiga, pesama, pop muzike, do političke teorije – kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993. ili 1983. ili 1973. ili 1963.

Navigator

Šišanje Votsapa i TikToka

Zabrana TikToka u SAD prošla je kroz sve instance, na kraju ju je potpisao i predsednik Bajden, čime je postala izvršna, ali uz rok od devet meseci

Pozorište: Nestajanje

Zlo i njegove maske

Rediteljka Sanja Mitrović u svojoj postavci komada u Ateljeu 212 uvodi novu metaforu koja je kompatibilna sa metaforom zemlje, a to je šuma. Šuma raste iz zemlje, a korenje drveća drži tlo i sprečava da nastane klizište. Šuma je i kompleksni ekosistem pun predatora i njihovih žrtava koji uništava najveći predator na Zemlji – sam čovek. Simbolički gledano, šuma predstavlja i našu podsvest, sve ono što je zapreteno i opasno

Bioskop: Videoteka

Bez zamajca nema udarca

Videoteka će pre svega ostati upamćena kao zanimljiv i hrabar pokušaj da se u okvirima srpskog filma ponudi nešto drugačije, mada istovremeno i kao film koji nije uspeo da do kraja razvije nemali potencijal koji je imao

Striming – serija Ripli (Ripley)

Poriv za zgrtanjem mraka

Zejlijanov Ripli čitavim se tokom priče zadržava isključivo na tački svojevrsne odmazde prema eksponentima više klase, što i jeste mračna postavka znana iz knjiga iz tog serijala Patriše Hajsmit, a čime jeste zadržan izvoran ideološki okvir koji je zadala autorka, a ona je poželela da u slučaju svog Toma Riplija pokuša da kod čitalaca izmami saosećanje prema liku koji tako nešto načelno svakako ne zaslužuje

Studije

Ima li života bez smrti?

Robokap i filmski dvojnici(Filmski centar Srbije, Beograd, 2023.) Gorana Gavrića uz pomoć nekoliko filmova, koji se uglavnom mogu svrstati u science fiction, koristi „fantazije“ u nastojanju da sagleda spajanja žive i nežive supstance, savremene tehnologije i čoveka, polazeći ne samo od problema filozofije duha, nego i etike i filozofije prava

Mikelanđelo Pistoleto

Venera pamti, grli i obnavlja ono što je istrošeno

Prošlog jula neko je zapalio Veneru u krpama koja se nalazila na Gradskom trgu u Napulju i Pistoleto je odlučio da gradu pokloni novu. Ne znajući za to, građani su skupili novac kako bi vratili instalaciju tamo gde je i bila. Prikupljena sredstva su na kraju uplaćena na račun dvaju građanskih udruženja koja se bave problemima ljudi sa posebnim potrebama

Esej

Danas nema vesti

Niko ne zna kako se došlo do te odluke. Tek, Na Veliki petak 18. aprila 1930. godine u uobičajenom terminu vesti u 20 i 45 dok su se slušaoci okupljali oko radio-aparata, spiker Bi-Bi-Si radija odmerenim i umirujućim glasom je rekao: “Good evening. Today is Good Friday. There is no news”

Intervju: Boško Radojković

Pako de Lusija ima problem

„Svake godine na programu Guitar Art Festivala je osim klasične bila i neka druga gitara, flamenko, džez, etno, električna, fado. Na taj način festival je iz godine u godinu rastao pronalazeći nove fanove u različitim gitarskim branšama”