Tragični incident od prošle nedelje kada je u susretu s policijom izgubio život Đorđe Zarić mogao se izbeći. Sada je kasno, jedan je život izgubljen, a desetine života su upropašćeni. Nije, međutim, kasno da se iz te tragedije izvuku pouke – i u policiji i u građanstvu
Uzevši stranku u ruke posle teških i potmulih kadrovskih sukoba kroz koje se provukao svojim lukavstvom i političkim talentom, Ivica Dačić našao se pred teškim zadatkom. Trebalo je – na duži rok – prekoračiti taj vremenski, generacijski jaz između penzionera-slobista i onih mlađih birača koje treba privući
U naše tri brigade razmeštene oko Kosova i Metohije ima više stotina oficira i podoficira koji su sa Kosova i mnogima familije i danas tamo žive. Niko od njih nije izdao pogrešnu komandu ili napravio neki loš gest. Stvorili smo poverenje u kome ti ljudi profesionalno čekaju adekvatnu komandu nadležnih, mada je bilo napetih situacija. Ovoga trenutka imamo 38 aktivnih generala, a plaćamo 750 generalskih penzija. To je opterećenje iz starih vremena
(Radomir Marković: "Kazna bez zločina"; privatno izdanje, 238 strana; Beograd 2009) Radomir Marković strpljivo gradi u svojoj knjizi jednu ambicioznu, mada klimavu političku konstrukciju: on je, naime, žrtvovan da bi se preko njega došlo do Slobodana Miloševića; tačnije, žrtvovan je i upropašćen upravo zato što je odbio da optuži Miloševića, a lepo su mu nudili sve. Prepošteni Radomir sve je odbio i pao žrtvom najmračnijih mahinacija zlih ljudi, sve zbog obraza, časti i profesionalizma
"Propali puč Tomislava Nikolića"; SRS, Beograd, 2008; 996 strana
Da je drug Tito bio veliki lovac, toga se neki od nas, oni stariji, sećaju dobro. Njegovi lovovi bili su snimani prvo za "Filmske novosti", a onda i za televiziju. Novine su sa njih uredno izveštavale, pogotovo ako bi vrhovni komandant odstrelio neki jači trofej, a to se događalo često. Izložba u Muzeju 25. maj o tome svedoči i puškama i trofejima i potvrdama i priznanjima
Po onome što smo do sada pročitali, rekao bi čovek da Dunavom uzvodno od Golupca pa do Beograda hara nova generacija pirata, ovoga puta rečnih, ali dostojnih najnovijih filmskih hitova. Pre će biti da je o nečemu drugome reč: stari partneri iz herojskih vremena sankcija vade šta mogu iz onoga što imaju – pa koliko-toliko
Nije mladi Vučić otišao u Hrvatsku da jede lički kupus sa mesom, niti da uzdiše nad jadima ono malo sirotinje po Severnoj Dalmaciji i Lici. Otišao je da preotme političke poene Šešelju i njegovima, da unese razdor među srpske predstavnike i da pomogne Sanaderu
Otišao je tiho, bez zamornih pogrebnih rituala, u krugu porodice, po sopstvenoj želji. Za života je, međutim, umeo da bude glasan
U Odeljenju za krvne i seksualne delikte Policijske uprave Beograd kažu za "Vreme" da se 90 odsto incidenata sa pucnjavom dešava, kada se sve sagleda – zbog droge
Organizovani kriminal, ratni zločini i politička zaštita ljudi prirodno umešanih i u jedno i drugo: nije to samo srpski već je i regionalni problem, kako vidimo iz razvoja i istrage atentata na Ivu Pukanića
Dobrim policijskim radom za manje od nedelju dana rasvetljen je bar osnovni kriminalistički ugao ubistva Ive Pukanića i Nike Franjića. Dvojica osumnjičenih su u bekstvu, a petorica u pritvoru. Polako se ocrtava još jedan primer bratske saradnje svih naših mafija, ali se još ne zna ko je bio naručilac zajedničkog poduhvata, što dovodi do izvesne nervoze u Hrvatskoj
"Od planiranih i preko potrebnih 1348 ljudi, mi imamo svega 864, dakle 64,47 odsto, dakle nedostaje nam tih 480 ljudi. Da ih imamo, ovakve stvari ne bi se dešavale. Brigada, pritom, ima nešto veće plate (za oko 10 odsto) i dopunske koeficijente u slučaju da rade duže od 174 radna sata mesečno", kaže za "Vreme" Milorad Veljović, direktor policije MUP-a Srbije, nakon odbijanja Brigade policije Policijske uprave Beograda da izađe na teren zbog premorenosti i stresa
(Prof. dr Vojislav Šešelj: Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića; Mafija ubila svog lidera; Srpska radikalna stranka, Beograd 2008)
Nađena je glava, pa onda i ostatak, ali to je od manjeg značaja. Od većeg je značaja to što i dalje ginu partneri, ortaci i kumovi bezbednosno zanimljivih lica. Na kriminalnoj sceni u toku je sleganje terena: polako izlazi na videlo ko je kome ko, a ko će otpasti čim se postigne politički dogovor
Nezgrapna i smotana izvršna vlast u Srbiji dopustila je da se od torbe Radovana Karadžića sada napravi glavna letnja zanimacija i advokatsko veselje. Niko im nije branio da se drže zakona i potegnu državni razlog protiv koga priziva nema. Ovako se cela stvar pretvorila u humoresku, kako to već biva kad su ljudi neodlučni i plašljivi
Lonac ide na vodu dok se ne razbije, a ratni zločinci se skrivaju dok ne padnu. Pad Radovana Karadžića još je jedan znak da je haška priča za Srbiju pred krajem, tj. "okončanjem", kako to naši političari zovu. Neka se pripreme Ratko Mladić i Goran Hadžić, jer je đavo odneo šalu: gotovo je, nema više
Hapšenje i isporuka Stojana Župljanina, optuženog u Hagu za ratne zločine u Bosanskoj Krajini, moglo bi biti događaj značajniji nego što izgleda. Pre svega zato što ima svoj neizbežni i neosporni politički ugao, ali i iz kriminalističkih razloga
Služba više ne može da pomogne u izbornom procesu, ali može da bude od koristi u postizbornim kombinacijama, jer raspolaže podacima do kojih je došla evidentirajući i eksploatišući ljudske slabosti: gramzivost, osvetoljubivost, ambiciju, seksualne sklonosti i prateće iskorake. Ti detalji pomažu u kontroli ponašanja raznih koalicija, pogotovo ako su razlike u mandatima male
To junsko proleće ostavilo je neizbrisiv trag u istoriji – nezavisno od volje i želja neposrednih učesnika, ionako slučajno zatečenih tamo gde su se tih dana našli
Jedan je otišao po svoje mišljenje u zatvor. Drugi je po svoje mišljenje otišao u Moskvu. Obojica, pritom, masno lažu (po svom običaju), pokušavajući da objasne zašto su išli u zatvor i u Moskvu
Stanko Subotić Cane uhapšen je krajem aprila u Moskvi, a po našoj poternici, što celoj priči daje nove dimenzije. Po svemu sudeći, izručenje je neminovno – ako je naš sud dostavio potrebnu i ubedljivu dokumentaciju u utorak; pitanje je samo koliko bi to moglo da traje. A kad se Cane Subotić pojavi pred sudom, moguća su razna iznenađenja
Knjiga memoara Karle del Ponte iznervirala je sve moguće aktere koji se u njoj pominju: zemlje bivše Jugoslavije, haško tužilaštvo, Tribunal, velike i malo manje sile i Ujedinjene nacije. Gospođa Del Ponte zalupila je za sobom vrata haškog tužilaštva tako jako da prašina još pada
Nije da smo nešto mnogo očekivali, jer znamo s kim imamo posla, ali to odgovornost države Srbije ne čini ništa manjom. Svi su se uredno zgranuli, svi su puštali poželjne zvuke, policija je ritualno prevrtala nebo i zemlju i onda se sve lepo zaboravilo. Jedino se radikali od početka zabavljaju
Zagorska hajdučka tradicija ima novog junaka: general Hrvatske vojske u penziji Ivan Korade u bekstvu je, osumnjičen za četiri ubistva svojih zemljaka i jednu otmicu. To je, po nekima, očekivani kraj još jedne tužne priče o instant-generalima koji su se pojavili u pravom trenutku i uz pravu podršku svojih nacionalnih lidera, bez škole i stvarnih zasluga – osim veštine da se celoj zemlji nametnu onako kako su se nametali svojim lokalnim sredinama
