Prošle nedelje Vrhovni sud Australije konačno je doneo odluku da Dragana Vasiljkovića, poznatog i kao Deniel Sneden, a još poznatijeg kao Kapetan Dragan, izruči Republici Hrvatskoj po njenom zahtevu da mu sudi za navodne ratne zločine. Kapetan Dragan, sluteći ishod te duge i zamorne rasprave, odlučio je da se udalji. Po svemu sudeći, pobegao je u ceo svet
Naši zločinci su svi iste nacionalnosti – zločinačke, glasi ukratko poruka ministra Dačića. Shodno tome, policije u regionu moraju da rade zajedno, jer im je svima protivnik isti. U intervjuu za Vreme, Ivica Dačić govori o organizovanom kriminalu, putevima heroina i kokaina, nužnosti saradnje kako lokalnih tako i policijskih agencija i službi bezbednosti sa svih kontinenata, o Darku Šariću i Stanku Subotiću
Kuda s lešom? To pitanje, dozlaboga banalno u kriminalističkim romanima i filmovima, nije mali problem u stvarnom životu pravih ubica, kako pokazuje policijsko iskustvo. U načelu, bez leša je teško optužiti nekoga za ubistvo, mada se događalo zbog pouzdanih svedoka i drugih dokaza. Taj mračni problem kriminalci rešavaju na razne načine
"(Ne)odbranjivo"; VREME 1001
Dva slučaja, upravo u toku, najbolje ilustruju suštinsku prirodu prekograničnog organizovanog kriminala: suđenje za ubistvo Pukanića i Franjića u Zagrebu i sve zanimljivija afera Darka Šarića, od Urugvaja, preko Crne Gore, Srbije, Slovačke i – kako čujemo – Švajcarske. U Zagrebu se suđenje odvija polako; za Šarićem se traga, mada ga odjednom niko više ne poznaje, što nije čudno
Politička ekonomija kokaina složena je nauka. Ukratko: od siromašnog i terorisanog južnoameričkog seljaka koji gaji biljku koke, pa do japijevskih biznismena, estradnih zvezda i kriminalnog polusveta (ako tu ima neke razlike...) koji šmrču finalni proizvod, roba prolazi kroz razne faze i to je uglavnom jasno. Mnogo je zanimljivije kako veliki narko-dileri, grosisti i feudalni gospodari Latinske Amerike, njihovi savetnici i saradnici u tom lancu svoje ogromne profite pretvaraju u naizgled legalni novac. Slučaj Darka Šarića i njegove organizacije, da ne kažemo korporacije, tu je zgodan kao paradigmatična ilustracija
Prošle nedelje u Zagrebu je počelo suđenje organizovanoj zločinačkoj grupi, optuženoj da je pre osamnaest meseci ekplozivnom napravom lišila života zagrebačkog novinara i izdavača nedeljnika "Nacional" Ivu Pukanića i njegovog prijatelja Niku Franjića. Reč je o suđenju neuobičajenom: za isto krivično delo sudiće se i u Zagrebu i u Beogradu, jer propisi ne dopuštaju izručenja svojih državljana, a njih trojica od osmorice su uhapšeni u Srbiji, uspešnom saradnjom policija i tužilaštava Hrvatske i Srbije; jedan se predao u BiH i čeka izručenje u Zagreb
Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović, koji će dužnost od Stjepana Mesića preuzeti 18. februara, novinare ovih dana prima u "privremenom uredu" u središtu Zagreba, koji se nalazi u tržnom centru nasuprot sedišta stranke kojoj pripada još koji dan – Socijaldemokratske partije – nakon čega će, shodno slovu Ustava Hrvatske, napustiti partijske redove i biti, kako je obećao, predsednik svih građana Hrvatske
Filmovi postaju, neizbežnim protokom vremena, deo naših intimnih istorija, ali i više od toga: sastavni deo kolektivnog sećanja, gradivo koje se taloži u tlo po kome hodamo i živimo. Sada se odjednom i naizgled ničim izazvano javilo zanimanje za partizanske filmove; ako je tako u Hrvatskoj, gde na HTV-u ide ciklus tih filmova, e – onda je to ozbiljno
Spretno i diskretno, kriminalistička policija MUP-a Srbije obavila je jedan posao, mnogo važniji nego što izgleda. Što je najvažnije, operativna bezbednost akcije "Morava" nije bila kompromitovana ni u jednom trenutku ni iz redova MUP-a, ali ni iz Ministarstva pravde, niti iz BIA. Sada treba iskoristiti postojeći ulov za dalji rad prema većim ribama
Da li je 20. oktobra 1944. Beograd bio oslobođen – ili je pao pod "komunističku okupaciju" – ostaje otvoreno pitanje za neke. Reč je, kao i u ovih šezdesetak godina, o klatnu političkih odnosa sa SSSR, pa sada sa Rusijom. Paradoksalno možda, ali Sovjeti, pa za njima Rusi, tu su bili dosledni i predvidivi, kako već priliči jednoj odgovornoj i planetarnoj imperijalnoj sili. Ovim našim nesrećnicima u Srbiji, međutim, teško pada da istovremeno vole Ruse i mrze komunizam, jer Rusi to nekako ne shvataju
Desilo se – na našu nesreću! – da je kontrolu nad beogradskim ulicama u jednom trenutku preuzela banda nasilnika, jasno ideološki i politički orijentisana, oslonjena na prećutnu ili otvorenu podršku izvesnih stranaka, krugova i crkve. Imali smo generalnu probu onoga što neki priželjkuju, a neki drugi se ne usuđuju da imenuju. Platio je glavom francuski državljanin Bris Taton
Đeneral Draža ovoga leta zamenio je uobičajene drekavce i ostale sandžame kojima se štampa u dokolici bavi. Najnovija histerija odnosi se na detalje oko njegovog hapšenja: neke fotografije i ulogu Nikole Kalabića, stvari koje su inače nebitne za samu stvar, to jest mesto na kome je sahranjen, oko čega se sve i vrti
Balkanski prekogranični organizovani kriminal ima svoje korene u ratovima 1991–1995, kao što smo oduvek slutili. Posle Dejtona, bande kriminalaca koje su svoje pozicije stekle i učvrstile saradnjom sa vojskama i tajnim službama zaraćenih strana prešle su na obični, civilni kriminal, uveliko koristeći ratne veze u korumpiranim državnim aparatima. Banda Darka Eleza nije bila izuzetak
Nešto je nagnalo Ratka Kneževića da otvori srce novinama: prvo podgoričkim "Vijestima", a sada i "Blicu". Nije da nas je g. Knežević mnogo prosvetlio – sve smo to oko duvanske mafije znali i bez njega – ali je osetio potrebu da svoju dragocenu ličnost istakne i izvan stranica zagrebačkog "Nacionala", gde je godinama bio glavna zvezda džet-set rubrika. Nešto je Ratka Kneževića zasvrbelo, ali ne samo njega
"Hanibal i pomagači"; VREME 965
Od početne i tradicionalne svrhe carine – ubiranja prihoda za državu ili feudalca – u današnje vreme došlo se do podjednako značajne, ako ne i značajnije uloge: carina je sve više sastavni i neizbežni deo integralne kontrole granice kao dela borbe protiv prekograničnog organizovanog kriminala, terorizma, pranja novca, ali u zaštiti zdravlja i opšte bezbednosti
Sedam godina kasnije u prilici smo da se upoznamo sa sadržajem iskaza koji je pokojni Ivo Pukanić, ubijen u atentatu oktobra 2008, dao čuvenom italijanskom antimafijaškom tužiocu Đuzepu Šelziju iz Barija, čoveku koji vodi istragu o međunarodnom švercu cigareta. Utisak je slabiji od očekivanog, jer je najveći broj informacija ili iz druge ruke, ili iz izvora nepouzdanih. Ipak, ima nekih zanimljivih detalja za našu javnost
Učestale pogibije policajaca tokom vršenja službe i u Srbiji i u Hrvatskoj pokrenule su u obe države razmišljanja o tome kako se i zašto takve tragedije događaju. Nažalost, analitički statistički instrumenti oba ministarstva nisu dorasli zadatku da temeljito ispitaju sve okolnosti i iz analize izvuku pouke. Policajci sami, međutim, ukazuju na nedostatke u obuci, kadrovskoj politici i opremljenosti. Zajednički je zaključak da prisebnost duha, koja se stiče iskustvom, na ulici najbolje čuva policajca
Od osumnjičenika za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića u Zagrebu prošle jeseni u bekstvu je još samo jedan – Bojan Gudurić. Unutar dva dana, od subote do nedelje, MUP Srbije uhapsio je u Beogradu Milenka Kuzmanovića, pa onda i Željka Milovanovića, možda jednog od najvažnijih aktera tog zločina. Tako su sada u zatvorima po Srbiji i Hrvatskoj svi preduzimači i izvođači radova (osim Gudurića) i ostaje još samo da se pronađe investitor, to jest naručilac
Svoje pacove pustili su da se trebe među sobom, sasvim darvinistički. Kad im se reklo da ubiju, nisu pitali "zašto?", nego "koga?"
Ima ko voli Dedinje i sladak život. Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, pojavljuje se 1995. u ovoj tužnoj priči u ulici Avgusta Cesarca (tamo gde je čuvena "Cvećara"), a iz nje bi mogao da izađe kao žitelj Tolstojeve 33 i podstanar Mire Marković, udovice Milošević. Uz sve to idu skupi automobili, telohranitelji iz policije, prijatelji i poslovni partneri; sve bezbednosno nadasve interesantni likovi. Do sada je Sreten Jocić pokazivao retki i dragoceni talenat da u pritvoru sedi što kraće moguće. Videćemo kako će se završiti ova epizoda
Imamo, dakle, momka snažnog, zdravog i tehničara s pesnicama koji pokušava da živi u Hrvatskoj s početka devedesetih. Smeta mu samo sposobnost razlikovanja dobra i zla, ali nema kud
Pregovarački tim Protivterorističke jedinice Žandarmerije MUP-a Srbije radi svoj posao diskretno i van medijske pažnje. Njihovi mnogi uspesi ne pominju se, ali zato retki neuspesi neizbežno stižu u javnost zbog tragičnih ishoda. Ljubaznošću PTJ-a i MUP-a "Vreme" je dobilo priliku da se upozna sa detaljima jednog takvog događaja
(Mr Dragan M. Filipović: "Anatomija globalističkog smrada, Angažovanje nevladinih organizacija na razbijanju političkog, vojnog i bezbednosnog sistema Srbije i Jugoslavije"; Printmedija, Beograd, 2008; 347 strana; tiraž 300 primeraka)
