Politika posle vanrednog stanja
Hlađenje glaveSada su za stabilizovanje prilika više od svega potrebni dobar plan i razložan postupak
Sada su za stabilizovanje prilika više od svega potrebni dobar plan i razložan postupak
Kad se došlo do političke kapitalizacije vanrednog stanja, stvari su se ubrzano komplikovale i pretvarale u političku krizu, u intenzivno političko sukobljavanje žešće nego pre 12. marta 2003. godine
U vanrednom stanju loše su se poneli i vlast i opozicija. Zbog sistemskih, pravnih i političkih pitanja koja se nagomilavaju, vanredno stanje primiče se iscrpljenju svrhe
Razoružavši čitavu jednu kriminalnu brigadu, bez žrtava i incidenata, policija je u situaciji da očisti fioke i da sve prebaci na druge, a naročito na sudove, opoziciju i medije uhvaćene u mrežu tržišne utakmice i prljavog novca, te da sa vladajućom garniturom izgradi novi savez nedodirljivih
Tragedija od 12. marta transformisala je Zorana Đinđića u politički simbol poput mrtvog Kenedija. Simbolični mit, međutim, ne može da vodi politiku. Vlasti se mora i sada reći da se uozbilji i koncentriše
Nema nepremostivih razlika koje se tiču novog srpskog ustava, samo se volja za uspostavljanjem ustavnog poretka pretvara u sitne aspre partijske trgovine
Pretvaranje SR Jugoslavije u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora nije uticalo na položaj Kosova, ali u toj pokrajini i oko nje stvari se komplikuju po nekom već viđenom nekontrolisanom redosledu i scenariju
Odluka predsednice Skupštine Srbije o odlaganju izbora ima slabu legalnu osnovu, opravdava se političkom svrsishodnošću, ali ona ne pacifikuje političke sukobe, naprotiv, proizvela je dodatne tenzije
Funkcionalnost nove zajednice neizvesna; institucionalna kriza u Srbiji postaje sve komplikovanija, nova podela moći uz "penzionisanje" nekoliko ključnih igrača
Usvajanje tog novog ustavnog teksta ne prati pompa novog početka niti onaj podrazumevajući entuzijazam, već eskalirajući sporovi
Mnogo manevara, pogađanja i eksperimentisanja, političkih kalkulacija i ciničnog podbadanja sa strane, a nedostaje ono što karakteriše dobre ustave – vizionarski zamah
O zasićenosti naroda politikom i elitom i o elitističkom zapostavljanju vitalnosti sirotinje. Da li je slučajno da u društvu koje se tako grčevito nada velikom brzom preokretu ima toliko kladionica
Predsednički izbori propali, vlada zasad preživela, budžet prošao, a pred rovašeni srpski parlament dolazi ustavno pitanje, dok bauk izbora kruži
U noći propalih izbora Koštunica je delovao više ljut nego razočaran (uostalom, ispada da je njegov prvi cilj bio Đinđić, a drugi pobeda u trci za privremenu funkciju) i bilo je jasno da će DSS preduzimati korake protiv srpske vlade
Ako verifikuje pobedu, Koštunica neće steći mnogo moći jer je bez parlamenta predsednik slab; ako je ne verifikuje, bitka za parlament još je izglednija
Izborni sudar eksponenta snaga starog režima (Šešelj) i kandidata demokratskih snaga (Koštunica) do samog kraja komplikovaće se "postrevolucionarnim nasleđem" nove vlasti
Kad je iz igre izbačen Žospen, a u igri ostali samo Širak i Le Pen, čitava Francuska se digla na noge. Ovde se na Šešeljevo nastupanje gleda sa zluradom ravnodušnošću
Licitiranje izborne podrške na predsedničkim izborima, komplikovanje političke krize, približavanje vanrednih parlamentarnih izbora
Minimalni konsenzus o koegzistenciji DSS-a i ostatka DOS-a; ugovoren dnevni red najvažnijih pitanja u koje spada i promena srpskog ustava
Prilično je jasno da se oteti mandati moraju vratiti i da političari imaju preciznu pretpostavku o tome kakva može biti odluka Ustavnog suda Srbije
Koštuničina nerealizovana pobeda nad Labusom od 2:1 i povećana konfuzija u političkom miljeu Srbije
Sve će to biti na televiziji. Samo će malo ko u ovim izborima uočiti ona teška kontroverzna strujanja u društvenom biću Srbije na kraju druge godine tranzicije
Razvod je ispao gotovo besplatan: Labus i Koštunica osvojili su oko 300.000 glasova manje od DOS-ovih najboljih rezultata iz 2000, ali to ne nagoveštava drastičnu reviziju biračke strateške odluke iz 2000. godine
U drugom krugu Vojislav Koštunica i Miroljub Labus. Biračko telo zadržava u igri obe DOS-ove opcije i ne revidira bitno svoju stratešku odluku iz oktobra 2000. o Srbiji u Evropi
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga
"Oktobarska revolucija" iz 2000. raspada se na nešto krupnije frakcije nego "antibirokratska revolucija" iz 1988
I pored magle izbornih obračuna, vidljivo je da se u predsedničkoj kampanji traga i za nekom produktivističkom formulom i raspravlja o konsolidaciji države. Da li Šešelj vreba iza ugla