Misija i uzurpacija

Jedna mirna politička nedelja je iza nas. To znači da je dramatizovano samo „nekoliko“ ključnih kadrovskih pitanja, da je ustanovljeno kršenje samo dva ustava i dva-tri zakona i da su se komplikovala samo dva-tri ključna sistemska problema koja se tiču ustava, položaja sudova, monetarne vlasti i karaktera države.

Stolicu ministra policije Dušana Mihajlovića su na sednici Predsedništva DOS-a podupirali i učvršćivali, a Mlađanu Dinkiću su i prošle nedelje stolicu izmicali. Miroljub Labus je izabran za predsednika Agencije za prestrukturisanje banaka posle dramatičnog spora pre dve nedelje… U Radiodifuznom savetu Snježana Milivojević podnela je ostavku zbog toga što je Skupština kršila zakon prilikom konstituisanja ovog saveta.

Položaj guvernera Narodne banke Srbije, po čijim su potezima do sada merili uspeh srpske reforme, poljuljan je u institucionalnom vakuumu tokom prelaska Narodne banke sa saveznog na srpski nivo. Lideri DOS-a, koji su razmatrali svoje unutrašnje odnose, odaslali su poruku da se zakon o Narodnoj banci mora hitno doneti – „do četvrtka“.

U svemu se nekako vidi nesnalaženje s tom vladavinom zakona.

NEK’ VISI GUVERNER: Vladajuća većina zapravo je pokušavala da definiše neki interni pakt o nenapadanju i stišavanje srpske indipendističke retorike, što je posle Solanine posete Beogradu bilo važno „za poneti“ u Solun – iz koga, sudeći po poslednjoj izjavi ministra spoljnih poslova, „vene šargarepa“ brze evropske pozivnice.

Prva žrtva tog pokušaja je G17 plus zato što nema poslanike, zato što svojom pojavom ugrožava Demokratsku stranku, zbog ignorisanja i opstrukcije napora na konstituisanju državne zajednice, zbog toga što funkciju koristi za partijsku promociju, zbog toga što roj ideologa i komentatora koji podržava ovu stranku pokazuje alergiju na njen nacionalni državni program. Reklo bi se da se guvernerska stolica ljulja najviše zbog pogoršanih odnosa sa srpskom vladom, zbog budžetske krize i krize proizvodnje u Srbiji koja povlači glad za novcem i želju da se čapne malo od deviznih rezervi i ubaci u proizvodnju.

Tajming je loš po Dinkića i zato što su se srpska i crnogorska vlada upravo dogovorile o akcionom planu i kako-tako dinamički usaglasile carinske stope.

Dinkić, koji kritikuje taj aranžman, daje motiv vladi da pojača konflikt s njim, pogotovu što njegov položaj zavisi od skupštinske većine. Nastala je prava rašomonijada oko toga da li neki nacrt zakona o Narodnoj banci postoji u nekoj fioci, a ako ne postoji, ko treba da ga napravi. Predlozi da predlog uradi Ministarstvo finansija Božidar Đelić će dočekati isticanjem izvesnih uslova, u koje će spadati i to da se zakon ne piše da bi Dinkić bio smenjen.

Vladajuća većina ne pušta iz ruku ministra pravde u Vladi Srbije koji je agitovanjem za nezavisnu Srbiju takođe potkopavao napore da se Ustavna povelja sprovede u delo. On nije dobio onakvu opomenu kao Dinkić, zato što bi njegovim izlaskom vlada mogla da padne i zato što je za stabilnost u resoru pravde vezana sudbina kapitala stečenog vanrednim stanjem.

DHSS, koji je zamrznuo svoj status u DOS-u, odjednom je saopštio da on zapravo traži da se referendum o nezavisnoj Srbiji organizuje po okončanju važnosti Ustavne povelje državne zajednice (za tri godine), što nikako nije proizlazilo iz ranijih zahteva da Skupština Srbije odmah razmatra predlog o referendumu.

Predsedništvo DOS-a je pohvalilo takav gest svoje „zamrznute članice“. Ministra Batića nisu mogli otpisati, zbog skupštinske većine i zbog toga što se na održanju Ministarstva pravde brani kapital vanrednog stanja.

Na predsedništvu DOS-a data je naročita podrška ministru policije Dušanu Mihajloviću, uz konstataciju koja se mogla videti i u oceni policije i same vlade da je akcija „Sablja“ uspešna, a angažovanje policije za pohvalu. Tako je ućutkan još jedan kritičar iz okvira DOS-a (Orlić, koji je izjavio da bi na Mihajlovićevom mestu ponudio ostavku). Posle prekidanja polemike Čović/Isakov – Jovanović onim saopštenjem u kome su članovi vlade sami za sebe rekli da imaju čistije ruke od Berluskonija kad je pobedio, vladajuća koalicija je tako povukla još jedan potez na stišavanju vlastitih unutrašnjih kontroverzi.

OTPISANI: Vladajuća većina u Srbiji lako je otpisivala zagrljene na bini iz 2000; od nosioca DOS-ove liste Koštunica je postao politički protivnik broj jedan, Labus kao jedna od ikona srpske reforme je bajpasom oslobođen dužnosti bez mnogo pokušaja da bude zadržan, Obradović i Perišić su otpisani posle crvenih kartona, kao i Veselinov, a Velja Ilić je postao simbol grubosti.

Primedbe opozicije (najčešće DSS-a) na račun nezakonitosti tog vanrednog stanja tretiraju se, inače, kao onaj predlog Grolove opozicije posle rata da OZNA bez velikog opravdanja ne hapsi noću. Tada je odlučno rečeno otprilike da revolucija neće prepustiti noć neprijatelju.

Sudeći po reakcijama autoriteta u ovoj oblasti (profesori Lazarević, Čavoški itd.) po reakciji advokata koji su čak zapretili štrajkom, pa i po reakciji predsednika Ustavnog suda Srbije Slobodana Vučetića, pa i po odluci Ustavnog suda, pravnička javnost je očito nezadovoljna, ako ne i zapanjena zbog toga što je tokom vanrednog stanja tako olako ugrožen princip habeas corpus na kome počiva savremeno pravo i zbog prevelikog oslanjanja sadašnjeg režima na šefa policije.

Najspornije je „preventivno zadržavanje“ u prostorijama Službe (MUP), ne samo osumnjičenih za kriminalna dela već i lica koja mogu da pruže obaveštenja i dokaze o organizovanom kriminalu. Kad se sve sabere, po računici koju izvodi predsednik Ustavnog suda, Zakon predviđa mogućnost trajanja policijskog pritvora (uz pozivanje na „naročito opravdane razloge“, bez sudske odluke i prava na žalbu sudu) do tri meseca, kao i pritvora na osnovu sudskih rešenja u dodatnom trajanju do šest meseci.

Još se ne zna koliko će u samoj istrazi biti promašaja, mada prve krivične prijave ili puštanja pritvorenih na slobodu u bitnoj meri potkopavaju kredibilitet vladinog Biroa za komunikacije, ako ga je uopšte bilo, i onog obaveštavanja javnosti u kome je pomešana „povezanost“ koja nije krivično delo ali može služiti za političku diskvalifikaciju, sa pripadništvom kriminalnoj grupi ili organizovanim kriminalnim delovanjem, što je veoma kažnjivo.

PONIŽAVANjE SUDA: Sve učestaliji su prigovori da su sudovima, koji jedini mogu da naprave rafinirano razbiranje činjenica, uskraćena njihova ustavna ovlašćenja da bi bila preneta na policiju, a delom i na tužilaštvo, koje se stavlja pod ingerencije vlade.

Sudija Vrhovnog suda Slobodan Vučetić u autorskom tekstu u listu „Danas“ konstatovao je činjenicu koja bi u ozbiljnoj državi smatrana kao veoma teška, da Skupština Srbije narušava ustavno načelo podele vlasti. On čak piše da su revizijom pravosudnih zakona sredinom 2002. prekršene pojedine bitne ustavne garantije nezavisnosti sudova i umanjen njen već dostignuti nivo, što izričito zabranjuje međunarodno pravo, te da je to korak nazad čak i u odnosu na zakonska rešenja iz vremena Titove i Miloševićeve vladavine.

Ustavni sud je utvrdio da je većina tih zakonskih izmena i dopuna nesaglasna sa Ustavom Srbije i one više nisu deo pravnog sistema, ali su zato tokom vanrednog stanja uvedene rigidnije odredbe.

Pošto je Ustavni sud Srbije doneo privremenu meru kojom ukida policijski pritvor i postupak vraća u okvire Zakona o krivičnom postupku, predstavnici skupštinske većine, koji su inače imali moralnu dužnost da odredbe vanrednog stanja preispitaju odmah ili neposredno nakon njegovog deklarativnog ukidanja, otvoreno potcenjuju sud i govore o onome o čemu jedino ne bi smeli – o tome ko će biti zadržan u zatvoru. Političari su se inače doskora takmičili u komentarisanju sudskih procesa, a iz same vlade dolazile su interpretacije po kojima su privedeni već osuđeni.

Vlada saopštava kako Ustavni sud kuca na otvorena vrata pošto su te mere bile privremene i obaveštava javnost da je vladina Komisija za preispitivanje odredaba Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predložila ukidanje spornih odredbi ovog zakona koje govore o zadržavanju u policijskom pritvoru.

Policiji je ovim predlogom dato više nego što je imala pre uvođenja vanrednog stanja, ali je pokazana namera da se stvari vrate u okvire Zakona o krivičnom postupku. Međutim, veoma je važno i pitanje šta će biti s drugim spornim odredbama.

ZAMENA TEZA: Veliki problem je ipak u tome što je stvorena atmosfera u kojoj se odgovornost policije i tužilaštva za stanje kriminala u društvu prećutkivala i često u celini svaljivala na sud, mada se u nekim krupnijim slučajevima ispostavilo da do sada uopšte nisu bile podignute optužnice od strane tužilaštva za najteža krivična dela, posebno organizovanog kriminala.

Pokazalo se da su neka od najtežih zločinačkih dela organizovanog kriminala (ubistvo premijera Đinđića, bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, Ibarska magistrala itd.) organizovali i počinili visoki pripadnici specijalizovanih policijskih jedinica i službi (JSO, BIA) i to u organizacionoj i finansijskoj i personalnoj sprezi s kriminalnim podzemljem.

Svaka medalja ima, dakle, dve strane, pa u tom kontekstu i akcija „Sablja“, ispolitirana plebiscitarnom podrškom i oduševljenjem bivših opozicionara, čiji se vapaj protiv te policije kad nije bila njihova čuo sve do Vašingtona, polako dobija patinu interpretacija punih kontroverznih parabola: a) to je ona akcija u kojoj je policija ostvarila svetski uspeh; b) uprkos tome što glavne osumnjičene nije uhvatila; c) posle velike tragedije koju nije sprečila; d) dobivši odrešene ruke; e) po cenu poremećaja nužnog balansa između tri vlasti tako da se Monteskje prevrće u grobu; e) uz pojedinačno nasilje zabeleženo u pojedinim izveštajima (Institut za rat i mir), f) ali tolerisano radi slamanja kičme organizovanom kriminalu; g) uhapsila je dvanaest hiljada ljudi, od toga probrala nekih 3500 krivičnih prijava da bi razbila mrežu; h) o kojoj je inače objavila knjigu; i) da bi na kraju zaključila da su mnogi od najatraktivnijih izvršilaca zapravo njeni saradnici ili pripadnici. Sad izračunajte tu formulu iskupljenja (a-b)+ (c-d)… Ima mnogo boja.

RAPSODIJA U PLAVOM: Sadašnji pripadnici vlasti u tom kontestu slabo uče na krahu nekada moćnih socijalista. Kada je svojevremeno Skupština Srbije, u kojoj su obesno dominirali socijalisti, biće to negde 1995, donosila neke represivne mere, Slobodan Elezović (SPS), očito da bi nervirao opoziciju, završava govor nežno recitujući: „Moj bog ima plave oči, moj bog je protiv kraljeva noći, da letim, ko drugi tražim pravo, sklopiću ruke i misliću plavo… Zahvaljujem se na pažnji!“ (Aplauz)

Ta atmosfera se nastavlja. Da ne pominjemo novinske komentatore jer novine proizvode euforije i egzaltacije na osnovu kojih se ne može voditi politika (Lipman), nego pogledajmo samog ministra kulture Lečića kako grmi na novine – nije sigurno da se u pauzi kad nakratko zažmuri i pobegne od državnih briga ne preslišava kako beše ide ono „… istina ili varka, lično… juče… kod druga Marka“, od Oskara Daviča. Policija, brzo razmažena podrškom, tražila je u skupštini zaštitu od novinara. Niko da se seti da brani sud, protiv koga se vodi višemesečna haranga.

PRAVNI UTUK: Takva tehnologija izaziva kontrareakciju. Ona je najjača u krugovima pravnika. Advokat Aleksandar Lojpur u tekstu „Pravosudni skandal“, objavljenom u „Politici“, upućuje pitanje kolegama pravnicima u parlamentu – Bojanu Pajtiću, Stevanu Liliću, Nataši Mićić: „Zašto ste glasali za antiustavne i antievropske propise o pritvaranju bez odluke suda? Zašto ste pogazili osnovna pravila profesije zbog partijske discipline? Shvatate li da i sami spadate pod odredbe Zakona o lustraciji koji ste upravo usvojili?“ Lojpur opominje da neki od spornih zakona mogu dovesti do žalbi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (na primer, odredba o priznanjima i iskazima svedoka datim policiji bez prisustva advokata).

Kosta Čavoški (Pres klub, ponedeljak 9. jun), polazeći od ocene da viši interes nije opravdanje za bezakonje, konstatuje da je Ustavni sud Srbije samo potvrdio ono na šta su pravnici upozorili još pre tri meseca i zamera sudu što nije reagovao odmah. On smatra da su hapšenja zasnovana na neustavnoj uredbi nezakonita, pa kaže čak i da ona mogu povlačiti i krivičnu odgovornost ne onih koji su hapsili, već onih koji su takve uredbe izdavali, a to je po njegovom mišljenju v.d. predsednika Srbije Nataša Mićić.

Advokat Boža Prelević, jedno vreme savetnik ministra unutrašnjih poslova, nekadašnji sudija, kaže da je činjenica da je tokom vanrednog stanja policija postigla određene uspehe i na tome joj treba odati priznanje. Međutim, konstatuje on, takođe je činjenica da su mnogobrojne uredbe donete u ovom periodu neustavne i da zbog toga treba sačiniti odgovarajuću zakonsku regulativu. On posebno ukazuje i na mnogobrojne smene u sudstvu konstatujući da javnosti nisu poznati kriterijumi po kojima su sudije smenjivane, a smenjeni su i Leposava Karamarković, sudija Ivošević i drugi koji su se uz lične žrtve borili za nezavisnost sudstva. Ministar Batić, koji je paušalno rekao kako je očišćen šljam iz pravosuđa pa sada može da se nastavi borba protiv kriminala, u tom kontekstu je dužan da pruži objašnjenje i izvinjenje.

Neki pravnici se klade da će umesto toga možda uslediti – pokušaj rekonstrukcije Ustavnog suda Srbije.

Prigovori da je vrlo ozbiljno narušeno ustavno načelo podele vlasti nisu više tako retki. Ovo pitanje se dramatizovalo prošle nedelje posle odluke Ustavnog suda o neustavnosti člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika iz koje sledi da poslanici raspolažu svojim mandatima i da oduzeto ima da se vrati. Predstavnici većine i lideri DOS-a su mudrujući nešto o retroaktivnosti zapravo odlagali primenu te odluke Ustavnog suda.

Pred tim sudom moraće da se razreši i još jedno pitanje koje se odnosi na ustavno neodrživo i politički nepoželjno stanje u kome v.d. predsednika Republike donosi odluku da se izbori za predsednika Srbije održe tek posle donošenja novog ustava.

Novi srpski ustav se piše. Izgledalo je da su se složili oko preambule. Onda je predsednik parlamentarne Ustavne komisije, ministar pravde Batić, zatražio da DOS sedne i preseče ili će on podneti ostavku.

Sada se ne pominje mnogo drugi deo predsedničine izjave da ako se ustav ne izglasa u roku od šest meseci, kako je predviđeno, da će raspisati predsedničke izbore po sadašnjem ustavu.