Predsednička kampanja
Pogled – desno, žmigavac – levoKampanju koja zapravo traje dvadeset meseci ne diktira više agitacija nego senka događaja – potraga za "kraljem šećera" i Bogoljubovo poresko rešenje
Kampanju koja zapravo traje dvadeset meseci ne diktira više agitacija nego senka događaja – potraga za "kraljem šećera" i Bogoljubovo poresko rešenje
U predsedničkim kampanjama sve se pomalo politizuje, položaj obrva, uverljivost pogleda, to da li su ruke kandidata vlažne dok se pozdravlja s budućim biračima, a kamoli krupna pitanja
Da li će odlučiti harizma kandidata, odnos prema vladi ili sirotinjsko raspoloženje...
Traži se formiranje srpske teritorijalne autonomije sastavljene od pet oblasti, kulturna i personalna autonomija za ostale kosovske Srbe i poseban mehanizam zaštite kulturnih dobara
Praktično šesti predsednički izbori, 19 kandidata i tri favorita. Svi govore da će u drugi krug – sedam miliona birača je malo za tolike ambicije
Izgleda da u senci predsedničke trke nezapaženo dolazi do bitne preraspodele moći među institucijama i da jača sudska vlast
Zabrana primanja poklona, smanjenje učešća u upravnim odborima, obavezna prijava imovine za širok spisak funkcionera, od predsednika preko ministara do odbornika
Opozicione partije istakle su dva jaka kandidata. Vladine partije o svom kandidatu još razmišljaju
Može li Srbija uskoro postati država, to jest može li se u dogledno vreme doneti legitiman ustav i izabrati šef države
U Srbiji, zemlji u kojoj je nemoguće promeniti Ustav i izabrati predsednika, sleže se pena političkih ljutnji posle primene tzv. pravila korišćenja prilike, pravila koje kaže da će se pre obrazovati vladajuća koalicija nego što neće
Konstituisanje, osporavanje i najava prvih mera koje će vlada preduzeti
Primiče se glasanje o vladi, menja se izborna regulativa, primiču se i predsednički izbori – dok se postizborna konfrontacija smanjuje
Probno glasanje o guverneru u skupštinskim odborima i rasprava o stavljanju van snage odluke o izboru guvernera od 22. juna 2003. možda je test za buduću manjinsku vladu
Da li će Srbija dobiti vladu ili će ići na nove izbore moglo bi se znati do Svetog Valentina, dana zaljubljenih
Skupština Srbije radila tokom četiri rata, a sada ne može
Koštunica predlaže manjinsku vladu DSS, G17 plus, SPO–NS i poseban koalicioni ugovor sa DS-om koji uključuje i nivo državne zajednice. Demokrate se ljute. Dok se uže zateže, reč izbori raduje najviše one koji na njima nemaju šansi
U Srbiji su do sada tri veća talasa modernizacije uglavnom prekinuta ratovima, a četvrti, koji je u toku, zagubljen je u nove ideološke magle
Biće potrebno da se primeni diferencijalni račun da bi se videlo da li šest manje četiri iznosi dva. To je zato što u srpskoj parlamentarnoj matematici nije jasno da li četiri manje jedan daje rezultat nula
Radikali dominiraju na "svojoj polovini" i ostvaruju neupotrebljivu pobedu. Za sklapanje postizborne koalicije radi sastavljanja nove vlade potrebna saglasnost DSS-a, DS-a, G17 plus i SPO–NS. Aktere znamo: kad se oni usaglašavaju – sve je moguće
Finiš kampanje podudario se sa zimskim slavama (Sveti Nikola koga pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu) s novogodišnjim egzaltacijama i uobičajenim potrošačkim metežom pri kraju godine. Šta će ostati posle predizborne gozbe
Od devedesete nije bilo izborne scene podobnije za opkladu. Socijalne teme dominiraju u izbornoj kampanji u kojoj na dvadeset lista za skupštinu pokušava da se kvalifikuje 59 partija i grupa građana
Izborna zagonetka i socijalna enigma, scila i haribda želja i nezadovoljstva. Ovo neće biti sudbinski, ali će biti interesantni i rizični izbori
Frontovi na kojima će se voditi izborna bitka: Hag, NATO, državno pitanje, socijalna pitanja... Realna je pretpostavka da će nova vlada biti koaliciona ili koncentraciona, kao i da će biti politički nestabilna
Odlazi u istoriju jedna istorijski važna grupacija – DOS. Ona je prekinula jednu veoma lošu seriju u srpskoj političkoj istoriji. Ta velika i čudna koalicija ostavlja za sobom i poruku da je za vođenje države ipak potrebno više ozbiljnosti
Nedostatak izabranog predsednika mogao bi se osetiti po okončanju parlamentarnih izbora, kad bude trebalo sklopiti postizbornu koaliciju za formiranje vlade