Knjige
Zaboravi dom svoj, anđeleMaja Korać: U potrazi za domom (sa engleskog prevela Zorana Todorović) Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2012.
Maja Korać: U potrazi za domom (sa engleskog prevela Zorana Todorović) Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2012.
(Druga strana roda, "Vreme" 1161) Srđan M. Jovanović pokreće važnu temu – problem roda – ali njegova polemička perspektiva zahteva reakciju i izvesna preciziranja
Zoran Đinđić je objavio samo dve filozofske knjige: Subjektivnost i nasilje (1982) i Jesen dijalektike (1987). Njegova tragična sudbina, međutim, pokrenula je pitanja koja možda ne zvuče lepo, ali su legitimna: kakva je nosivost Đinđićevih filozofskih ideja i da li one zaslužuju istu onu pažnju koja se poklanja njegovom političkom delu? Da li su i u kojoj meri Đinđićeve filozofske ideje igrale ulogu u njegovoj politici? Kakve su to ideje? U knjizi Bele stranice istorije – Povodom filozofskih spisa Zorana Đinđića (Otkrovenje, Beograd 2013) Miroslav Belančić odgovara na ova pitanja
Ernst Kantorovic: Dva kraljeva tela,
prevod sa engleskog Ljiljana Nikolić
Fedon, Beograd 2012
Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu
Knjiga Vladimira Gvozdena Srpska putopisna kultura 1914–1940 je vanserijski teorijski rad besprekorne akademske forme, a pre svega pametan, uzbudljiv i duhovit tekst
Knjiga Makijaveli Koste Čavoškog jedina je monografija o Makijaveliju na srpskom jeziku u poslednjih pedesetak godina. Sistematičnošću i pouzdanošću ona pruža niz zanimljivih i korisnih tumačenja, a iskoracima iz poznatih tokova preporučuje se kao složena konstrukcija koja nadilazi puki pregled opštih mesta rečenih o slavnom Firentincu i njegovom delu
Ima li ovogodišnji festival angažovanog i dokumentarnog filma "Slobodna zona" pouku, angažovanu pouku? Možda. I možda bi ona mogla da glasi: ako su raznorazni tipovi u poslednjih dvesta godina neprestano menjali svet, sada je došlo vreme da malo predahnu i da, eventualno, prionu na njegovo tumačenje
Aleksandar Molnar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Službeni glasnik, Beograd 2011.
Nisam fanatično ubeđen da Vesna Pešić vlada logičkim i političkim posledicama svoje pozicije. Ukoliko smatra poželjnim političkim činom da predsednik Republike zarad opšteg interesa i kao simbolički predstavnik državnog jedinstva istupi iz političke stranke u čije ime je došao na tu funkciju, onda bi, sledeći tu logiku, lepo bilo da to isto urade i ministri. Mislim, zašto su oni gori od predsednika
Zašto je Tomislav Nikolić kukavica? Zato što je, ispunjavajući predizborno obećanje, dao ostavku na mesto predsednika svoje partije, opravdavajući taj čin željom da bude predsednik svih građana, a ne samo onih koji su glas dali njemu i njegovoj partiji. Nije li, barem u ovom slučaju, Pančić bio odveć grub? Jer, em je Nikolić ispunio predizborno obećanje, em, time, radi u interesu celine (svih građana), a ne u interesu interesne grupe (SNS) u čije ime je pobedio na izborima
Na Slavoja Žižeka navučen je silan svet diljem naše planete. Kako to razumeti? Jedan od odgovora na ovo pitanje jeste da Žižek shvata da filozofija dostojna tog imena nikada, ali nikada nije apstraktno muljanje, već da je uvek najčvršće privezana za samu stvarnost, za sadašnjost, te da samo takva filozofija ima šanse da preživi trenutak sadašnji i da živi dugo
Danas bi Jan Palah imao 64 godine, poput onih čikica džezera sa Karlovog mosta. Da je živ, uživao bi u raspamećujućoj lepoti svog slobodnog grada
U prošlom broju "Vremena" Momir Turudić je pisao o Doku Holideju. U tekstu on pominje i dva Holidejeva slavna i teška "linkolna" sa drškama od slonove kosti, ali propušta da doda apsolutno ključni detalj, naime, da su ti koltovi bili – poniklovani
Anton Balaž: Logor posrnulih žena
Arhipelag 2011
prevod sa slovačkog: Zdenka Valent-Belić
U dve knjige i na više od 1200 stranica nedavno su u izdanju Službenog glasnika i u prevodu Aleksandre Mančić objavljene sabrane priče Hulija Kortasara, jednog od najvećih pisaca XX veka
Đorđe Pavićević: Pravda i politika: nasleđe i granice političke filozofije Džona Rolsa
Fabrika knjiga, Beograd 2011.
Pjer Burdije: Predavanje o predavanju
Karpos, Loznica 2011.
Prevod s francuskog: Svetlana Vasilić
Noam Čomski i Mišel Fuko:
O ljudskoj prirodi: pravda protiv moći
sa engleskog i francuskog preveo: Andrija Filipović
Karpos, Loznica 2011.
"Pišem za sve ljude kojima smeta banalizovana i jednostrana misao. A budući da naš svet nudi bogatu paletu bizarnosti, šareno upakovanih u komercijalne ili demagoške svrhe, potreba za višeznačnošću, a time i za filozofijom je i te kako primetna"
Ono što je Andrić razumeo kada je istorija u pitanju, naime da nije reč o dovršenoj, prošloj stvarnosti koje je uvek identična sebi, već o strukturi od koje mi, našim tumačenjima, pravimo to što jeste, Brajović je uradio sa samim Andrićem, spasavajući ga fosilizovanja na panteonu jednoga jezika
Čitavo Bernhardovo delo u znaku je neizlečive mržnje i kolosalnog prezira prema jednoj tipičnoj sorti malograđanskih ništica
Istinska i prava demokratija isto je što i javni, politički prostor koji se svakodnevno, naročito na izborima, ima braniti aktivnim učešćem građana, a ne fantaziranjem o precrtanom glasačkom listiću