Vesti
Zašto Bajatović kudi ekonomski model režima u SrbijiŠta Dušanu Bajatoviću, predsedniku Srbijagasa i funkcioneru Socijalističke partije Srbije, smeta u postojećem ekonomskom modelu Srbije i zašto u tom kontekstu pominje Ekspo?
Šta Dušanu Bajatoviću, predsedniku Srbijagasa i funkcioneru Socijalističke partije Srbije, smeta u postojećem ekonomskom modelu Srbije i zašto u tom kontekstu pominje Ekspo?
Jedan od četiri mehanizma sata na Trgu republike ponovo ne radi, a na njemu nema ni kazaljki. Sat je plaćen 100.000 evra.
Radionica ekonomskog novinarstva, koju petu godinu zaredom zajednički organizuju Fakultet političkih nauka u Beogradu i nedeljnik „Vreme“, svečano je otvorena u Prostoru Miljenko Dereta
Nema sumnje da će u Pionirskom parku i na dan glasanja 25. oktobra biti stacioniran batinaški bataljon Srpske napredne stranke. To je nagovestio bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić dok je još jednom opravdavao postojanje "Ćacilenda". Ponovo je izneo i niz laži o blokaderima-teroristima
Požar u hotelu "Club A" na Kopaoniku koji je izbio oko ponoći je lokalizovan, ali gašenje je još u toku. Vatra je zahvatila čitav objekat koji je bio u fazi renoviranja
Republička izborna komisija „prerasporedila“ birače u inostranstvu tako da svako „može“ da glasa… ako ima vremena i para da putuje
Za Putinov rođendan, 7. oktobra, Rusija je izvela jedan od najžešćih napada na Ukrajinu. Kijev trvrdi da je ispaljeno preko 70 balističkih raketa i na desetine dronova
Sara Valentik je mlada politikološkinja i poljoprivrednica iz Bačkog Petrovca. Uskoro će biti poslanica Studentske liste. Za novi broj „Vremena“ priča šta treba srpskoj poljoprivredi
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
“Studentska lista ima veliki broj stručnih ljudi iz različitih oblasti – zdravstva, poljoprivrede, kulture i drugih. Imamo mogućnost da zajedno stvaramo rešenja i dajemo predloge, jer je svako od nas stručan u nekoj oblasti. Zajedno možemo da stignemo do našeg cilja”
Etnonacionalisti su pobijedili na svim stranama, glasači su zbili nacionalne i klijentelističke redove, jer kako drugačije analizirati stanje društva u kojem Mićo Kraljević, čovjek osuđen zbog otmice drugog narodnog poslanika i sa potvrđenom optužnicom zbog veličanja ratnih zločinaca, dobije 7500 glasova, dok advokatica i aktivistkinja u borbi za zaštitu ljudskih prava Jovana Kisin osvoji 1800 glasova. Korupcija, kriminal i zločini postali su vrijednosne paradigme ovog društva
Protest je (vidi sliku) trajao dugo, više od 100 dana i izgledalo nam je da se tako nešto više nikada neće dogoditi. Naša ideja bila je da taj protest donese promenu koja će svim generacijama posle nas omogućiti da se normalno školuju i da nikada više ne provode čitavu zimu na ulici. Naših 100 dana, međutim, pretvorilo se u 700 dana današnjih studenata. Naše povlačenje bilo je trajno, njihovo taktičko
Poređenje sa Milanom Nedeljkovićem (predsednikom Upravnog odbora BMW AG) svakako mi prija, mada govorimo o veoma različitim organizacijama i karijerama. Poruku smatram važnijom od nas dvojice: Srbija nema problem sa nedostatkom talentovanih i obrazovanih ljudi
Druga tribina u serijalu “Srbija pred izborom”, koji nedeljnik “Vreme” organizuje uoči predstojećih izbora, održana je 27. septembra u Banatskom Velikom Selu, u prostorijama Soltur 95. Kako izgledaju predizborne kampanje i šta njihovi dosadašnji rezultati govore o odnosu političkih snaga? Šta pokazuju istraživanja javnog mnjenja, šta smo do sada videli i šta možemo da očekujemo u danima koji prethode izborima, na sam izborni dan i nakon njega? O tome smo razgovarali, ali i o medijskoj sceni u predizbornom ambijentu – o ogoljenoj propagandi i načinu na koji vlast pokušava da oblikuje javnost. Neizostavne teme bile su i režimsko nasilje, izborne prevare, pritisci i različiti oblici političkih manipulacija, kao i uloga međunarodne zajednice i njeno mesto u ovdašnjim političkim procesima. Pred vama je transkript dela razgovora.Govornici: Dušan Lj. Milenković, politički konsultant; Željko Bodrožić, novinar i predsednik NUNS-a; Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika “Vreme”; moderator: Filip Švarm, urednik “Vremena”
Šta se moglo videti u filmu Državnik, emitovanom 5. oktobra na Informeru? O pljačkaškoj privatizaciji govori Siniša Mali, akter svih tih privatizacija, dok Ana Brnabić svedoči o izdajničkoj ulozi nevladinih organizacija gde je godinama bila na najvažnijim funkcijama. O zdravstvu tada i sada govorio je Zlatibor Lončar, koji je od supruge pripadnika zemunskog klana kupio stan
Trudnoća, porođaj i gubitak trudnoće spadaju među najosetljivija iskustva u životu žene. U tim trenucima ona je često u bolu, strahu i neizvesnosti, oslonjena na znanje i pomoć zdravstvenih radnika. Zbog toga način na koji joj se lekari, babice i drugo osoblje obraćaju, obaveštavaju je i uključuju u donošenje odluka može bitno uticati ne samo na njeno neposredno iskustvo, već i na fizičko i mentalno zdravlje nakon izlaska iz bolnice
Jedna hospitalizacija vodi izopštenosti, samoći, ćutanju: niko više neće dozvoliti da mu govorite o svom unutrašnjem životu ili će na svaki vaš pokušaj da otpočnete ličnu priču prosto reći ili makar pomisliti: “Ma, pusti ga, šizofreničar”. U “niko” treba ubrojati i članove porodica i supružnike, pošto istraživanja pokazuju da, zbog straha da bi i sami mogli biti stigmatizovani, i oni često odlučuju da prekinu kontakt s pacijentom
Od Evropske unije, Rusije i Turske, preko Indonezije, Saudijske Arabije do Brazila, veliki broj zemalja pokušava da izgradi multipolarnost, ali to je zasad samo san jer svet je bipolaran i pravila igre diktiraju Amerika i Kina
Dok Rusija već nedeljama balističkim raketama i dronovima na mlazni pogon pojačava kampanju vazdušnih udara sa distance, Ukrajina se suočava sa najdramatičnijim nedostatkom protivvazduhoplovnih raketa od početka rata. Da bi makar donekle ublažila tu “raketnu krizu”, Nemačka je obećala dodatnu pomoć od 1,3 milijarde evra
Pre sedamdeset pet godina DŽ. D. Selindžer, izašavši iz rata s posttraumatskim stresnim poremećajem, stekao je slavu bestselerom Lovac u raži, a njegov književni junak Holden Kolfild postao je alter ego “pobunjenika bez razloga” iz generacije “bebi bumera”. Potom se, izbegavajući publicitet kao “Greta Garbo književnosti”, osamio u kući blizu Korniša u Nju Hempširu, što je rasplamsavalo senzacionalističku znatiželju, tračeve i osvetničko pamćenje bliskih; voleo je žene znatno mlađe od sebe i naglo raskidao te veze; više od 50 godina pisao je kao da traga za prosvetljenjem, a ništa od toga nije objavljivao jer je to smatrao ugrožavanjem privatnosti. Umro je u 91. Njegov Holden Kolfild se u 75. dobro drži, kažu, zahvaljujući zumerima, domorocima interneta, među kojima Selindžerov jezik snažno rezonuje
“Ovo je muški svet. Pozicija žene je krhka, lomljiva, baš kao i nos žene koji je razbio gradonačelnik, polomljena vilica studentkinje u Novom Sadu. Kao telo žene kad je tema abortus ili natalitet, kao svaka situacija koja tretira ženu kao objekat”
Povodom ponovljenog izdanja: Mihael Bulgakov,
Život gospodina De Molijera, Bratstvo licemera,
Zepter Book World, Beograd, 2026, prevod Milan Čolić
