Građani Srbije u proseku pet puta češće od drugih Evropljana tuže svoju državu pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede građanskih i političkih prava. Odnedavno, imamo mogućnost da se žalimo i zbog povrede ekonomskih i socijalnih prava na međunarodnom nivou. Da li ćemo zatrpati i taj šalter?
Osobe koje žele da se prijave za prvi socijalni program fokusiran isključivo na transrodne osobe moraju da ispune sledeće uslove: da imaju najmanje 18 godina, da se identifikuju kao transrodni, nebinarni, rodno nekonformni ili interseksualni, da ne primaju više od 600 dolara mesečno, da žive u gradu i okrugu San Franciska i da budu voljni i u mogućnosti da popune anketu svaka 3 meseca i podnose potpunu prijavu
Brojne organizacije koje su podnele pritužbe za zaštitu od diskriminacije, obaveštene su tokom prošle nedelje da će se postupci po pritužbama nastaviti tek "nakon izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti". Mandat prethodne poverenice za zaštitu ravnopravnosti istekao je 27. maja 2020. godine, a kako je u dopisima navedeno, "ovaj inokosni organ nema zamenike sa zakonskim ovlašćenjima za postupanje"
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030. – koji je naš put?". Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Nije reč o postojanju poreza uopšte uzev, mada bi i o tome moglo, reč je o drastičnim promenama pravila kako se kome ćefne, a na položaju je da mu/im se može: recimo, u Srbiji se porez na nekretnine razrezuje otkako Srbija postoji, ali donedavno nije bio naročita stavka u kućnom budžetu, a sada, prema već usvojenim izmenama ne da jeste, nego je za mnoge van granice plativosti. Da li je slučajnost ili pak namera, tek na sajtu Kancelarije za evropske integracije u objavljenim odgovorima na upitnik Evropske komisije nedostaje Poglavlje 16 – Oporezivanje
Zbog „trome" administracije država počela da uz pomoć „prečica" realizuje velike javne projekte. Iako su mnogi od njih završeni, ne postoji transparentnost u trošenju novca iz budžeta, a cena pojedinih projekata, kao što je Moravski koridor, povećana sa 750 miliona na 1,6 milijarde evra
Pretnje smrću, fizički napadi i nerešena ubistva predstavljaju sumorni ambijent u kome rade novinari u Srbiji
Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže da društvo pomažući starijim ženama koje žive na selu, pomaže i očuvanju sopstvenog identiteta i tradicije
Ono što podriva uverenje da postoji ikakva ozbiljna namera da se grad sistemski i dugoročno bavi problemom inkluzivnog obrazovanja (ili barem obezbeđivanja besplatnih udžbenika) jeste izostanak planiranja i studije koja bi nas iole informisala o stanju na terenu i o tome kako i za koje svrhe planirati budžetske rashode u budućnosti
Još uvek nije urađena evaluacija isteklog Porgrama za retke bolesti, bez čega ne može da se izradi novi, nije sprovedana anketa sa licima obolelih od retkih bolesti, ono što je do sada urađeno nije dovoljno transparntno, a neophodno je izraditi i funkcionalan Registar obolelih od retkih bolesti, kažu iz Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije
U budžetu Srbije za 2023. godinu za lečenje obolelih od retkih bolesti je izdvojeno 4,3 milijarde dinara, što je za 600 miliona više u odnosu na 2022. Međutim, i dalje – nedovoljno. Prema računicama NORBS-a, neophodno je 13 milijardi dinara kako bismo lečili većinu obolelih. A za neke od obolelih od retkih bolesti, osim veoma ozbiljnih zdravstvenih problema, svakodnevica podrazumeva i borbu protiv predrasuda
Ministarka spoljnih poslova Kosova kaže da je implementacija Zajednice srpskih opština sa nadležnostima koje su definisane Briselskim sporazumom neprihvatljiva jer bi to značilo oživljavanja „još jedne Republike Srpske“. Priština ZSO vidi kao „asocijaciju“ koja bi se starala o kulturnim i identitetskim pitanjima Srba, bez ikakvih izvršnih nedležnosti. Beograd, ali i zapadna zajednica, međutim, nastavljaju da insistiraju na formiranju ZSO po prvobitnoj zamisli, bez čega, tako se veruje, ne može biti napretka u dijalogu Beograda i Prištine
