Mentalno zdravlje omogućava svakome da uživa u životu i nosi se s dobrim i lošim danima. Za dete, ono ima još dublji značaj i neophodno ga je negovati kod kuće i u školi
Najviši zdravstveni zvaničnik SAD pozvao je Kongres da uvede znake upozorenja na društvenim mrežama slične onima koje su sada obavezne na kutijama cigareta. I u Srbiji se često govori o negativnom uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih, ali psiholozi naglašavaju da bi roditelji tu trebalo da imaju ključnu ulogu
Istraživanja kažu da svaki sedmi policajac pati od posttraumatskog stresnog poremećaja. Da li se pregledi policajaca u Srbiji i regionu obavljaju redovno
Oko 90 odsto dece i mladih tokom poslednjih godinu dana je putem medija bilo u dodiru s govorom mržnje, fizičkim nasiljem, eksplicitnim seksualnim i pornografskim sadržajima, zatim opasnim ponašanjem i zastrašujućim scenama i iskustvima sa štetnim supstancama, pokuzuje istraživanje
Jedna od posledica masakra u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca je i povećana potreba za psiholizima. Ukoliko se problem rešava u državnim zdravstvenim institucijama, moramo se pripremiti za gužve i čekanja, dok je privatno za osam seansi potrebno izdvojiti najmanje 160 evra
„Brutalne policijske intervencije, upotreba suzavca i drugih hemijskih sredstava, fizičko nasilje, hapšenja i dugotrajna zadržavanja u pritvoru bez osnova, kao i kampanja zastrašivanja i medijske manipulacije, imaju ozbiljne posledice ne samo po društvenu koheziju, već i po javno zdravlje“, navodi Zbor zdravstvenih radnika Srbije
Pre više od dvadeset godina, Svetska psihijatrijska organizacija objavila je da najveći problem nisu ni poremećaji ni tretmani, već stigmatizacija. Jednostavno rečeno, nije problem u tome što je neko, na primer, depresivan, problem je u tome što mi koji živimo s njim i oko njega još nismo dovoljno evoluirali da bismo mogli i dalje da ga, uprkos trenutnom mentalnom poremećaju, vidimo kao osobu, da ga se ne bojimo gotovo automatski, te da bismo umeli da se prema njemu postavimo s ljudskošću i saosećanjem
Energetsko siromaštvo predstavlja veliku prepreku pri postizanju adekvatnog životnog standarda koji omogućava očuvanje i unapređenje zdravlja. Direktan uticaj na zdravlje pre svega se vezuje za nemogućnost postizanja i održavanja optimalne temperature domaćinstva i korišćenja savremenih oblika energije pri kućnim poslovima, kao i posledičnog zagađenja vazduha unutar i van domaćinstva
Kritička misao, analitičnost, briga o mentalnom zdravlju i štošta drugo spadaju u zdravstveni karton svakog društva. Kakav je značaj društveno-humanističkih nauka, a kakve posledice može ostaviti njihovo zapostavljanje
O propasti voljenja, raskidu i izolaciji...
Prošle godine u Srbiji je prodato 14,5 miliona antidepresiva, a u Nišu je najviše pregleda sa sumnjom na depresiju. Pa ipak, specijalista nema dovoljno
Desetine američkih država tužile su Metu i Instagram, zato što doprinose krizi mentalnog zdravlja kod mladih, kroz zavisnost koju izazivaju njihove platforme za društvene mreže, prenosi Glas Amerike
U školama gotovo svi akteri učestvuju u moralno problematičnom ponašanju, tj. postoji poprilična doza nepoštenja i “prečica”. Ovo se odnosi na upravu (43 odsto nastavnika saglasno je da se “u njihovoj školi nastavnici pretežno zapošljavaju preko veze”), učenike (38 odsto nastavnika od 5–8. razreda smatra da je korišćenje nedozvoljenih sredstava, kao što su prepisivanje, bubice i puškice, među njihovim učenicima bar donekle rašireno), nastavnike (35 odsto nastavnika kaže da se na nastavničkom veću u skoro svakom odeljenju popravi poneka zaključena ocena učeniku koji to nije zaslužio svojim rezultatima). Naši podaci pokazuju da javnost (čak nešto više od samih nastavnika) misli da “mnogo roditelja vrši pritisak na nastavnike da njihovoj deci poklone ocene” i da učenici ne poštuju dovoljno nastavnike
Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Očigledno je da savremeno zapadno društvo ima štetne posledice po naš razvoj i emocionalnu dobrobit, pa bi osnovne (kapitalističke) vrednosti poput ambicioznosti, gramzivosti, individualnosti i nemilosrdnosti, trebalo zameniti solidarnošću, podrškom, saosećajnošću i skromnošću. Ovo deluje, nažalost, potpuno neostvarivo u svetu kojim ne vladaju ni etika ni politika već prebogate korporacije koje nas još dublje uvlače u pohlepu. Ali kako se onda možemo boriti protiv poplave otuđenosti
Studije pokazuju da su migranti sa Balkana, tamo u belom svetu, pod velikim stresom, u stalnoj privremenosti. Zarobljeni između tamo i ovde. Šalju pare kući i tako produbljuju svoj bezizlaz
Krajnje zabrinjava podatak da je u populaciji naše dece uzrasta od 11 do 19 godina utvrđen procenat pokušaja samoubistva od 4,5 odsto. Sve ovo govori o velikoj duševnoj patnji iz koje se izlaz vidi u prekidu života. Bez obzira na kognitivna ograničenja ovog uzrasta i nedovoljnu svest da kraj zaista znači kraj i da posle ovakvog čina nema nazad, uvek se kao društvo možemo zapitati da li je mlada osoba toliko izgubila poverenje u svet odraslih da se nije ni obratila za pomoć
U Srbiji puže epidemija psihičkih tegoba dece i mladih. Podaci su alarmantni, a glavni problem je što roditelji, škola i društvo to ne prepoznaju na vreme, kaže za „Vreme“ neuropsihološkinja Aleksandra Savić Parojčić
Društvene mreže sve su raširenije, naročito među mladima, a kako one utiču na mentalno zdravlje
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Veštačka inteligencija je sve naprednija, a AI detektore je lako prevariti. Mogu li se uopšte prepoznati tekstovi koje nije napisao čovek
Napadi se dešavaju na ulici ili u vezi sa izveštavanjem na ulici, a ne događaju se zato što novinarka izveštava o toj i toj temi nego zato što uopšte izveštava
