Odluka Narodne banke Srbije (NBS) da poveća referentnu kamatnu stopu na šest odsto ukazuje na očekivanje da će inflacija biti viša od prvobitno planirane, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk.
On smatra da bi građani u narednim mesecima mogli da se suoče sa novim poskupljenjima, delom i zbog posledica prošlogodišnjeg administrativnog ograničavanja cena i trgovačkih marži.
Gostujući na televiziji N1, Ćulibrk je ocenio da je povećanje kamatne stope svojevrsno priznanje centralne banke da se inflatorna kretanja neće odvijati u skladu sa ranijim očekivanjima. Podsetio je da je NBS prethodnih godina javnosti predstavljala inflaciju kao stabilizovanu, zbog čega današnju odluku vidi kao značajan zaokret u monetarnoj politici.
NBS pooštrava monetarne uslove
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu poveća za 0,25 procentnih poena, odnosno 25 baznih poena, sa dosadašnjih 5,75 na šest odsto. Istovremeno su povećane i kamatne stope na depozitne olakšice, na 4,75 odsto, i kreditne olakšice, na 7,25 odsto.
U obrazloženju odluke centralna banka navela je da su na takav potez uticali ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizici iz međunarodnog i domaćeg okruženja. Cilj je, kako je objašnjeno, sprečavanje značajnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i očuvanje cenovne stabilnosti u srednjem roku.
NBS je posebno ukazala na produženu neizvesnost na međunarodnom planu usled sukoba na Bliskom istoku, koji utiču na globalno energetsko tržište i podstiču rast cena nafte, prirodnog gasa i električne energije.
Ćulibrk, međutim, smatra da je ovakav potez centralne banke bio očekivan i da je do njega moglo da dođe i ranije, s obzirom na inflatorne rizike.
Poskupljenja kao posledica prošlogodišnjeg ograničavanja cena
Jedan od razloga zbog kojih bi inflacija u narednom periodu mogla dodatno da poraste, prema njegovoj oceni, jesu posledice prošlogodišnje odluke Vlade Srbije da ograniči trgovinske marže na određene proizvode.
Ćulibrk je podsetio da je ta mera uvedena u septembru prošle godine, ocenjujući da je bila motivisana političkim razlozima, a ne dugoročnim rešavanjem problema rasta cena. Upozorio je i da je zbog ograničavanja marži pokrenut postupak pred međunarodnom arbitražom, koji bi, prema njegovoj proceni, država mogla da izgubi.
Pošto je uredba važila do marta ove godine, Ćulibrk očekuje da bi se efekti administrativnog ograničavanja cena mogli ispoljavati kroz njihov naknadni rast, što bi se odrazilo i na zvanične podatke o inflaciji. Kao posebno osetljiv period izdvojio je razdoblje od oktobra ove do marta naredne godine.
Ko će biti odgovoran za rast cena?
Ćulibrk je upozorio i na mogućnost da se eventualno pogoršanje ekonomskih pokazatelja politički pripiše promeni vlasti, iako se, kako je istakao, izvršna vlast za sada nije promenila.
Prema njegovim rečima, moglo bi se dogoditi da opozicioni lideri budu optuživani za rast cena, nestabilnost kursa i probleme sa isplatama plata i penzija, iako su na čelu države i dalje isti ljudi. Podsetio je da je Siniša Mali još ministar finansija, Đuro Macut premijer, a da Vlada funkcioniše u tehničkom mandatu.
Zbog toga smatra da eventualno povećanje inflacije ne bi trebalo automatski predstavljati kao posledicu dolaska nove vlasti.
Ćulibrk je ukazao na mogućnost da predstavnici prethodne vlasti budu tvrdili kako su naslednicima ostavili inflaciju od četiri odsto, koja je potom porasla na šest odsto zbog njihove nesposobnosti. Takvo tumačenje odbacio je uz ocenu da se zanemaruje činjenica da su upravo ranije odluke o administrativnom ograničavanju cena doprinele sadašnjim inflatornim pritiscima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
