Desetine novinara, studenata, aktivista i opozicionara u Srbiji saznale su da su bile „na merama". Psiholozi i istraživanja iz sveta upozoravaju da psihičke posledice progona ne nestaju kada se nadzor otkrije
Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta, rekao je za N1 da nije bio iznenađen kada je saznao da su pripadnici BIA ulazili u stan u kojem živi i u njegov automobil. Već je bio među metama špijunskog softvera, pa je računao da se tako nešto može dogoditi.
„Loše sam primio tu informaciju, kao svako kome bi neko ulazio u stan. Činjenica da su ovi ljudi to nesmetano radili me poražava. Od njih ništa drugo nisam ni očekivao, ali ipak vam ne bude dobro. Uznemirujuće je”, rekao je Lazović.
Lazović nije jedini. Prema podacima SHARE Fondacije, uređaji najmanje 14 osoba, među kojima su studenti, aktivisti i opozicioni političari, bili su od početka 2026. na meti pokušaja infekcije naprednim špijunskim softverom.
Na telefonu studentkinje Jelene Kontić potvrđen je prvi uspešan napad Pegasusom u Srbiji. Nedeljnik Radar objavio je dokumente prema kojima je BIA, uz odobrenje Višeg suda u Beogradu, prisluškivala njegovu redakciju, a BIRN i Amnesti internešenel ranije su dokumentovali da je BIA aktivistima na telefone ubacivala domaći špijunski program NoviSpy. Pre manje od mesec dana, 19. oktobra, otkriveno je da su špijunskim softverom zaraženi telefoni rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i višeg tužilačkog saradnika Radeta Bajića iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal
O svemu tome se uglavnom govori kao o zloupotrebi službi i kršenju zakona. Mnogo ređe se postavlja pitanje šta nadzor čini ljudima koji su mu bili izloženi.
„Zašto biste se brinuli“
Čini se kao da su od tada prošle godine, ali predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je, pre svega mesec i po, povodom navoda o špijuniranju studenata, rekao: „Ako nemate šta posebno da krijete, pogotovo u vidu nasilnog delovanja, ponašanja koje ima krivično-pravne posledice, i tako dalje, zašto biste se vi brinuli da li vas neko prisluškuje ili ne.”
Psiholog Goran Tomin tada je za „Vreme“ izjavio da takvo shvatanje meša dve stvari.
„Kriti nešto i imati privatnost su dve potpuno različite stvari. Ukoliko ne želite da se nešto o vama zna, ne znači da to krijete”, rekao je Tomin. „Kada znate da u svakom trenutku neko može da zna šta radite, gde se nalazite, sa kim ste, kakve poruke šaljete, ali i da ima nameru da to na bilo koji način upotrebi protiv vas, kako uopšte da živite opušteno, bez obzira na to što nemate šta da krijete?”
Foto: Pexels/Viresh studioNadzor
Ni oni koji veruju da nemaju šta da kriju nisu pošteđeni. Američka istraživačica Elizabet Stojčef pokazala je 2016. da su upravo ispitanici koji podržavaju državni nadzor najčešće prećutkivali mišljenja za koja su verovali da su manjinska. Ispitanicima je rečeno da američka NSA prati šta građani rade na internetu, pa je mereno koliko su spremni da reaguju na objavu o napadima na Islamsku državu. Prema Stojčef, privatnost nije pitanje zakonitosti, već prava da biramo kako se predstavljamo.
Strah ne prestaje lako
Psiholozi su saglasni da život bez privatnosti, psihološki gledano, znači život u situaciji proganjanja.
Posledice proganjanja mogu biti vrlo široke, „od gubitka osećaja sigurnosti čak i u sopstvenom domu, preko anksioznosti i straha, stalne napetosti, problema sa spavanjem, koncentracijom, do izbegavajućeg ponašanja”, poput menjanja rute kretanja i izbegavanja određenih mesta. Ako situacija dugo traje, javljaju se depresivno raspoloženje i razdražljivost zbog osećanja nemoći, „pa čak i pojave PTSP-a”.
Foto: PixabayPTSD
Slično opisuju i ljudi koji su bili pod nadzorom u drugim zemljama. Interamerička komisija za ljudska prava razgovarala je sa 28 osoba čiji su telefoni u Salvadoru bili zaraženi Pegasusom i zabeležila trajne posledice: jak stres, strah, osećaj krivice i paranoju. Aktivisti iz Srbije rekli su Amnestiju da su se, kada su saznali da su meta, osećali ugroženo, ranjivo i usamljeno.
Specijalna izvestiteljka UN za slobodu okupljanja i udruživanja Đina Romero navodi u izveštaju iz aprila, u kojem se pominje i Srbija, da više od 60 odsto ispitanih aktivista prijavljuje depresiju, iscrpljenost i druge probleme mentalnog zdravlja koje povezuju sa digitalnom represijom. Ovakva istraživanja zasnivaju se uglavnom na svedočenjima, a ne na kliničkim procenama, ali im se nalazi poklapaju.
„Ko će sada da razgovara sa mnom“
Nadzor telefona ne pogađa samo vlasnika telefona. Mađarski novinar Sabolč Panji, i sam meta Pegasusa, to je sažeo pitanjem ko će uopšte hteti da razgovara sa njim posle toga. Žrtve se često povlače od prijatelja, porodice i izvora, iz straha da ih ne ugroze.
Prema izveštaju UN, mnogi aktivisti menjaju svakodnevne navike, ograničavaju kontakte i povlače se iz javnog života. Istraživač Džon Peni utvrdio je da se pod pretnjom nadzora najčešće samocenzurišu žene i mladi. U Srbiji su upravo studenti među glavnim metama.
Foto: FreepikŠpijuniranje
Trauma bez jednog događaja
Najduže praćene posledice nadzora potiču iz Istočne Nemačke. Štazi je razvio metodu nazvanu „Zersetzung” (razgradnja), koja je uključivala prisluškivanje, širenje glasina i namerno izazivanje neuspeha na poslu i u privatnom životu. Rad objavljen 2024. u časopisu Američkog psihološkog udruženja zaključuje da takav hronični stres po posledicama po zdravlje ne zaostaje za traumatskim događajima.
Ni u Srbiji nadzor nije uvek ostajao skriven. Jedna od žrtava iz izveštaja SHARE Fondacije posumnjala je da joj je telefon kompromitovan kada je poznati novinar u emisiji uživo govorio o njenim privatnim porukama. U Izveštaju nije navedeno o kom novinaru je reč i tako treba da ostane, da se tuđa intima ne bi dalje širila.
Sve studije na temu traume ljudi pod nadzorom kažu da trauma ne nastaje samo od onoga što se dogodilo. „Traumatsko nije samo u tome što se dogodilo, već nekada i u onome šta je sve moglo da se desi, pa je za dlaku izbegnuto”, saglasan je i psiholog Goran Tomin.
Zajednica kao štit
Istraživači Citizen Laba, laboratorije Univerziteta u Torontu koja se bavi digitalnom špijunažom, beleže da žrtvama pomaže kada se oslone na zajednicu i na ljude koji su prošli kroz isto.
Lazović se nada da takve prakse pripadaju prošlosti. „Ono što je dobro jeste da je to u prošlosti koje ćemo se sećati kao nečeg ružnog. Nadam se da stvaramo društvo u kojem takve stvari više neće biti moguće”, rekao je 11. novembra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Eko straža“ je podnela krivičnu prijavu za korupciju protiv Jelene Karleuše i Manje Grčić. Pevačica je od bivše direktorke RTS-a tražila da urgira pri zaposlenju novinara Vukašina Katića
Na osnovu međunarodnih kriterijuma za određivanje pristupačnosti interneta cena za socijlano ugrožene u Srbiji ne bi trebalo da bude veća od 2.528 dinara
Posle više od 19 meseci, park u centru Beograda ponovo je dostupan svima. Ali ostaju sećanja na prostor u kojem su važila posebna pravila, u koji nisu mogli da uđu svi građani ni svi novinari. I to ne sme da se zaboravi
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
