U Srbiji se razmatra uvođenje posebnih socijalnih paketa za internet i telefonske usluge, namenjenih građanima koji zbog niskih prihoda ne mogu da plaćaju redovne komercijalne tarife. Predlog uključuje i mogućnost besplatnog prvog priključka za najugroženija domaćinstva.
Jedan od međunarodnih kriterijuma za određivanje pristupačnosti interneta postavila je Komisija za širokopojasni pristup za održivi razvoj, koju su osnovali Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) i UNESCO. Prema tom kriterijumu, internet se smatra cenovno pristupačnim ukoliko njegova mesečna cena ne prelazi dva odsto prosečnog bruto nacionalnog dohotka po stanovniku, piše portal Biznis.
Mesečna cena interneta do 2.528 dinara
Kada se ovaj standard primeni na Srbiju, na osnovu podataka za 2025. godinu, dolazi se do iznosa od najviše 2.528 dinara sa PDV-om mesečno za širokopojasni internet u okviru univerzalnog servisa. Ovo se odnosi na korisnike koji na mestu stanovanja nemaju mogućnost korišćenja odgovarajuće komercijalne usluge.
Iskustva evropskih država pokazuju da ne postoji jedinstven način određivanja socijalnih tarifa. U Hrvatskoj mesečna usluga širokopojasnog interneta u okviru univerzalnog servisa košta 29,21 evro, uz ograničenje od 100 gigabajta prenosa podataka. U Nemačkoj je prosečna cena tokom 2025. iznosila 36 evra, a u Italiji se pristupačnom smatra pretplata od 18,8 evra.
Znatno niže iznose imaju Holandija, gde je maksimalna mesečna pretplata 11,57 evra za socijalno ugrožene kategorije, i Portugal, u kojem socijalno ugroženi građani internet mogu da koriste za 6,15 evra mesečno. U Belgiji socijalni paket košta 19 evra, dok pojedini francuski operatori odobravaju značajne popuste osobama sa niskim primanjima i osobama sa invaliditetom.
Ko bi imao pravo na povoljnije pakete?
Predložene pogodnosti bile bi namenjene kategorijama stanovništva koje se prema važećim propisima smatraju socijalno ugroženim potrošačima.
U tu grupu spadaju korisnici novčane socijalne pomoći, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i građani koji ostvaruju novčanu naknadu za tuđu negu preko sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.
Pravo na socijalne tarife imali bi i penzioneri koji žive sami, pod uslovom da njihova primanja ne prelaze najniži iznos penzije utvrđen u osiguranju zaposlenih. Predlog obuhvata i pružaoce usluge porodičnog smeštaja, kao i korisnike dečijeg dodatka.
Za ove kategorije trenutno ne postoje posebni oblici javne pomoći za plaćanje elektronskih komunikacionih usluga, dok se postojeće komercijalne ponude operatora ne mogu smatrati dovoljno pristupačnim.
Zbog toga se predlaže da se cena socijalnog paketa ne određuje prema prosečnim prihodima stanovništva, već prema pragu rizika od siromaštva. Konkretno, mesečna naknada ne bi smela da bude veća od dva odsto tog iznosa.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo u Srbiji je 2025. godine iznosio 45.674 dinara mesečno. Reč je o prihodovnom nivou ispod kojeg se pojedinac smatra izloženim riziku od siromaštva.
Primena ovog kriterijuma trebalo bi da omogući određivanje cena koje su usklađene sa stvarnim finansijskim mogućnostima građana kojima su ovakve pogodnosti namenjene.
U paketu 100 GB interneta i 150 minuta razgovora
Prema predloženom modelu, socijalna tarifa obuhvatala bi dve osnovne usluge: širokopojasni pristup internetu sa mesečnim limitom od 100 gigabajta i 150 minuta razgovora u nacionalnom telefonskom saobraćaju.
Pozivi prema hitnim službama ne bi se uračunavali u ovaj limit.
Korisnici ne bi morali da uzimaju objedinjeni paket ukoliko im je potrebna samo jedna od ponuđenih usluga. Za one koji bi se opredelili isključivo za govornu komunikaciju, mesečna pretplata ne bi smela da bude veća od 70 odsto cene kompletnog paketa univerzalnog servisa.
Predlog se odnosi i na troškove početnog priključenja, koji za domaćinstva sa niskim prihodima mogu predstavljati značajnu prepreku. Zbog toga se predviđa da prvi priključak za korišćenje usluga univerzalnog servisa za socijalno ugrožene građane bude potpuno besplatan.
Obaveza ponude ovakvih paketa trebalo bi da važi za sve operatore registrovane kod regulatora za pružanje usluga širokopojasnog pristupa internetu i javnih govornih usluga na fiksnoj lokaciji.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
