Ćacilend više ne postoji, ali to ne znači da je nestala i odgovornost za učinjeno - mesece nelegalno okupirane javne površine, nošenje oružja na javnom mestu i uništavanje parka. Zakon za neka ova dela predviđa zatvorsku kaznu
Slučaj Ćacilenda, koji je presedan u srpskoj politici, otvara nekolicinu pitanja pravne odgovornosti koja nije nestala uklanjanjem šatora iz Pionirskog parka. Predstoji istraga otome šta je sve odobreno, ko je odobrio, kakva je šteta načinjena i zašto nadležne službe nisu ranije intervenisale.
Član 265 Krivičnog zakonika odnosi se na slučajeve uništenja ili oštećenja zaštićenog prirodnog dobra. Za ovo krivično delo propisana je kazna zatvora – od šest meseci do pet godina. Ako je delo učinjeno iz nehata, propisana je novčana kazna ili zatvor do šest meseci.
Trebalo bi da odgovaraju oni koji su lično postavljali objekte i prouzrokovali oštećenja, kao i organizatori koji su sve to dirigovali. SNS je javno branio Ćacilend, a njegovi funkcioneri, među kojima su prvi bili bivši predsednik države Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej Vučić ulazili su u park usred noći i družili se sa ljudima koji su tamo boravili.
Pionirski park je zaštićeno prirodno dobro – spomenik prirode, sa režimom zaštite trećeg stepena. Režim zaštite zabranjuje, između ostalog, oštećivanje drveća i vegetacije, uništavanje travnjaka i odlaganje otpada, a apsolutno zabranjuje postavljanje objekata i predmeta koji narušavaju svojstva zaštićenog dobra.
Loženje vatre i aktivnosti koje neposredno oštećuju park nikako nisu u skladu sa njegovom namenom. Tokom boravka „ćacija“ u parku, novinari su dokumentovali šatore, palete, mobilne toalete, otpad, oštećene travnjake, kao i table pričvršćene ekserima za drveće.
Među prvim prekršajima je nezakonito zauzimanje javne površine, narušavanje režima zaštite Pionirskog parka, kao i moguće uništavanje zaštićenog prirodnog dobra, neovlašćeno postavljanje privremenih objekata. Za sve ove radnje odgovornost treba da snose državne i gradske institucije koje su morale da kontrolišu takve aktivnosti.
Važno je napraviti razliku između dve vrste odgovornosti – odgovornosti ljudi koji su organizovali i održavali Ćacilend, odnosno postavljali šatore, ograde i druge objekte i eventualno oštetili park. Na drugom tasu je odgovornosti institucija i njihovih rukovodilaca koji su imali zakonsku obavezu da spreče ili sankcionišu protivpravno zauzimanje prostora, a nisu reagovali.
Ko bi morao da odgovara
Još je odgovorno i JKP „Zelenilo-Beograd“, ukoliko se utvrdi da nije ispunjavalo obaveze upravljanja i zaštite parka.
Na Pionirski park može da se primeni i Zakon o javnom okupljanju jer se otvara pitanje da li je Ćacilend uopšte mogao da funkcioniše kao javno okupljanje u takvom obliku i trajanju.
Zakon propisuje da se javna okupljanja, po pravilu, održavaju između 6 i 24 časa, a da
okupljanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost po bezbednost ljudi i imovine, javno zdravlje ili prava drugih.
Nije dozvoljeno ni kada postoji opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili ozbiljnog narušavanja javnog reda. Organizator mora da obezbedi i redarsku službu, vodi i nadzire skup i prekine ga kada nastupi neposredna opasnost po bezbednost ljudi i imovine.
Ovo je posebno relevantno zbog incidenata, sukoba i prijavljenih slučajeva nasilja tokom postojanja Ćacilenda.
Odgovornost treba da snose i čelnici MUP-u, ako su nezakonito postupali prilikom prijavljivanja, procene ili kontrole skupa.
Zakon o putevima je važan zbog zauzimanja prostora ispred Narodne skupštine jer zabranjuje trajno zauzimanje javnog puta.
Ukoliko su šatori, kontejneri, ograde i drugi objekti bili postavljeni na javnoj saobraćajnici bez odgovarajuće saglasnosti, trebalo bi ispitati povredu ove odredbe.
Odgovornost treba da preuzmu i gradske inspekcije, jer nisu reagovale na nelegalno zauzimanje puta.
Za sva ova pitanja je ključno da se utvrdi da li je postojalo zvanično odobrenje za postavljanje šatora, kontejnera, mobilnih toaleta i ograda, za koju površinu, na koji period. I najbitnije – ko ga je izdao?
Treba,lo bi da se utvrdi i da li su ljudi koji su boravili u Pionirskom parku bili naoružani i ako, odakle im oružje i zašto policija nije intervenisala.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva preuzela je 34 predmeta beogradskog Višeg tužilaštva i proverava predmete koji su poslednjih godina izazvali veliku pažnju javnosti. Izveštaj o prvoj grupi predmeta očekuje se 9. novembra
Redakcije koje su deo iste kompanije traže da im se jasno saopšti kakve planove ima novi vlasnik. Podsećaju da ne žele da o svojoj budućnosti saznaju iz glasina
Upravnik KPZ Zabela Rodoljub Rončević uhapšen je danas po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, piše Danas
N1 i Nova S stižu u Telekomovu ponudu posle godina skupog rata sa Junajted grupom. Tako se zatvara krug koji je građane Srbije koštao oko dve milijarde evra
Zbog sumnje da su u avgustu 2025. izvršili krivično delo zlostavljanje i mučenje, komadantu Specijalne antiterorističke jedinice Igoru Žmiriću i još osmorici osumnjičenih određen je pritvor
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
