Gotovo neprimetno u septembru je prošla informacija koju je na mreži X izneo novinar Birna Radmilo Marković, da je Hram svetog Save zaveden u katastru na osnovu zakona „Svoj na svome“.
Informacija je dobila na aktuelnosti u sredu, 4. novembra, kada ju je na Insajder TV komentarisao teolog Blagoje Pantelić.
„Na e-katastru sam proverio status parcele 1918/2 na kojoj se nalazi Hram Svetog Save. Tu sam naišao na za mene šokantan podatak, a to je da je objekat upisan u septembru skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, što je pun naziv zakona ‘Svoj na svome’“, rekao je Pantelić za Insajder.
Crkveni objekat na državnom zemljištu
„Pretpostavljam da su zatražili upis u katastar po ‘Svoj na svome’ jer iz nekog razloga nisu mogli ili želeli da ulaze u postupak dobijanja upotrebne dozvole“, kaže za „Vreme“ Radmilo Marković. „Iz medija znamo da je Hram dugo bio upisan kao objekat koji ima odobrenje za gradnju, a nema za upotrebu, ali godine su prošle od tad. Znamo da je država često davala novac za završetak Hrama, dakle, nešto se tu valjda radilo, ali se postavlja pitanje da li se radilo po onome što je odobreno, ili je menjano u hodu, što nije dozvoljeno.“
Marković dodaje da je otud i pretpostavka da je bilo jednostavnije da se sve završi kao „Svoj na svome“, umesto da se eventualno ide na neke izmene građevinske dozvole i kompletnu proceduru.
„Naravno, tu se postavlja pitanje kako je u Srbiji uopšte moguće upotrebljavati objekte koji nemaju dozvolu za upotrebu, ali to je nažalost situacija sa velikim brojem i javnih i privatnih objekata“, dodaje Marković.
Tekst Radija Slobodna Evropa iz juna 2019. pokazuje da se neke od najvažnijih crkava SPC u Beogradu nalaze na zemljištu koje je u državnom vlasništvu. Na tim parcelama SPC ima samo pravo korišćenja, ne i svojinu. To važi i za Hram Svetog Save i park oko njega, za Sabornu crkvu i za parcelu Crkve svetog Marka na Tašmajdanu, mada je sama zgrada Svetog Marka upisana kao crkvena.
Što se tiče dozvola, prema podacima katastra, Hram Svetog Save vodi se kao objekat koji ima odobrenje za gradnju, ali nema odobrenje za upotrebu, a ta zabeležba upisana je 25. juna 2007.
SPC nije upisana kao vlasnik, već kao „držalac objekta“, dok je oblik svojine označen kao „drugi oblici“. Starešinstvo Hrama nikada nije odgovaralo na pitanja novinara o imovinsko-pravnom statusu parcele.
Vlada Srbije je 2019. za nastavak radova na Hramu odobrila pomoć Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj od preko dve milijarde dinara, odnosno više od 20 miliona evra.
Šta je zakon „Svoj na svome“
„Svoj na svome“ je popularni naziv za Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, usvojen u oktobru 2025. Omogućava pojednostavljen upis u katastar objekata izgrađenih bez dozvole, kako bi ljudi koji u njima žive postali i formalni vlasnici.
U Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, a podneto je oko 2,5 miliona prijava. Rok za prijave bio je 5. februar 2026, a postupak rešavanja je i dalje u toku.
Pred Ustavnim sudom Srbije nedavno su formirani predmeti koji bi mogli da ga obore, pa bi nerešeni slučajevi u tom slučaju mogli biti odbačeni. Neki pravnici smatraju da zakon ima više neustavnih odredbi, ali da ne treba poništiti ceo zakon, već samo sporne odredbe, koje bi se ispravile izmenama.
U javnosti su prisutne ozbiljne sumnje da bi zakon mogao da posluži za pranje novca povezanog sa SNS-om i za izbegavanje krivične odgovornosti.
Naime, primena ovog zakona otvara pitanje aboliranja investitora koji su gradili bez građevinske dozvole, a protiv kojih nisu pokrenuti krivični postupci. Kritika se odnosi pre svega na investitore koji su bez dozvola gradili radi profita višespratnice, poslovne komplekse i industrijske hale.
Nevolje sa Hramom
Ovo nije jedina nevolja sa Hramom svetog Save.
U štampanom broju, koji je u prodaji od četvrtka, 5. novembra, nedeljnik „Vreme“ otkriva da je po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i tadašnji premijer Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine.
Dokument do koga je došlo „Vreme“ pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine.
Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u „Alta banci“, a drugo je sumnja da je taj novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima „Vremena“ iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
