Minja Bogavac: Verujemo da će ova jesen u Srbiju doneti proleće

Reflektor teatar počinje da radi u prostoru u Sarajevskoj 8. oktobra predstavom „Moja zemlja“.

Ova vest ima najmanje dva značenja: da je nezavisno, društveno angažovano pozorište Reflektor teatar uspelo da zgradu Srboleka u Sajevskoj 84 u Beogradu pretvori u prostor za predstave, koncerte, razgovore, kao i da kulturi/pozorištu niko ništa ne može, pa ni oni koji se godinama svojski trude da ih izbrišu.

Reflektor teatar će biti otvoren desetodnevnom Revijom, ali prvo o prostoru – dokle se stiglo sa rekonstrukcijom.

Generalna proba pred premijeru

Minja Bogavac, direktorka Reflektor teatra kaže za „Vreme“ da Revija „još uvek ne podrazumeva svečano otvaranje pozorišta. U prostoru ima još mnogo finih i manje finih radova koje treba da dovršimo, pa je Revija Reflektor teatra neka vrsta useljenja ili, pozorišnim jezikom, generalne probe pred premijeru“.

Objašnjava da „postoji gomila novih okolnosti koje treba da testiramo: od protoka publike kroz prostor, montaže scene i gledališta, preko nove scenske opreme, pozicija za svetlo i niza drugih, sitnih, ali bitnih detalja.“

Zainteresovanoj javnosti poručuje da „neće doći u spejs-šatl, niti u impresivnu salu sa neograničenim mogućnostima. Ali, naša velika scena je bezbedna i sasvim sigurno može da podnese tehničke zahteve našeg repertoara. Broj gledalaca na svakoj predstavi biće ograničen na 50% punog kapaciteta, a svi koji kupe ulaznice već znaju: od ovog novca dovršićemo fine radove koji su nam preostali… a nikad kraja radovima!“

Sedam predstava

Dakle, u ne sasvim završenom prostoru Reflektor teatra, od 8. do 18. oktobra biće odigrano sedam predstava sa redovnog repertoara.

„To nisu premijere“, kaže Minja Bogavac „ali – kao da jesu. Iza nas je godina u kojoj nismo imali mnogo prilike za redovna igranja, pa sada praktično treba obnoviti svih sedam predstava, koje su preživele period u kome nismo imali stalni prostor, ni za igranja, ni za probe“.

Reviju Reflektor teatra otvoriće dva igranja predstave „Moja zemlja“ u režiji Jelene Bogavac.

„To je naša najveća i tehnički najzahtevnija produkcija. Obnovu smo, dakle, počeli od najtežeg zadatka. U ovoj predstavi mladi ljudi, bez ličnih sećanja na devedesete, govore o gorkom nasleđu ovog perioda i svom osećanju patriotizma, ovde i danas. Predstava je premijerno izvedena u novembru 2024. godine i ubrzo nakon  toga ušli smo u poglavlje naših života obeleženo blokadama i masovnim protestima. Velika, omladinska podela ’Moje zemlje’ bila je uključena u ove događaje, pa je predstava koju smo zajedno napravili ostala malo po strani. Obnovili smo je dok su u našem prostoru trajali radovi na renoviranju, u prašini i polumrak. Uvereni smo da će to biti jedna od najromantičnijih uspomena iz našeg umetničkog života.“

Nakon „Moje zemlje“ slede „Devojčice“ za Međunarodni dan devojčica 11. oktobra, a zatim i „Ustav“, „Tradicija otpora“ i „Mrzim pozorište“. Reviju zatvara predstava „Muškarčine“ kojom je 2012. „Reflektor teatar“ debitovao „i koju smo uspeli da sačuvamo kao naš zaštitni znak.

„Muškarčine“  

„Zapravo, Reflektor teatar je osnovala ekipa predstave ’Muškarčine’ i zato imamo plan da ovaj komad igramo sve dok za njega bude postojalo interesovanje, a s tim, izgleda, imamo sreće. Publika voli ’Muškarčine’ već trinaest godina, u kontinuitetu. Ovaj komad imao je čudnu sudbinu: bio je omladinska predstava, pa studentska, a sada je profesionalna predstava, iako se glumačka podela nikad nije menjala. Rasli smo u ovoj predstavi i zajedno sa njom, pa ako su je 2012. igrali mladići koji vole da glume, danas su tu profesionalni glumci u najboljim godinama, uz jedan izuzetak: Marko Panajotović je postao lekar i specijalista hirurgije, ali i dalje uspeva da svoje profesionalne obaveze u belom mantilu uskladi sa igranjima predstave“.

Foto: Mina Ćirić

Kada se završi Revija Reflektor teatra, očekuje Minja Bogavac, biće spremni da prostor proglase otvorenim.

„U periodu kada se obično nose kupaći kostimi, mi smo šetali građevinske šlemove na glavama, a često i zaštitne maske protiv prašine. Ipak, ovo je bilo najbolje leto koje pamtimo! Bez preterivanja.“

Gospođa Ljubav

Minja Bogavac priča o velikoj podršci „koja je stizala sa svih strana. Od naše zajednice, kolega i redovne publike, to smo donekle i očekivali. Ali je posebna radost tokom prethodna tri meseca stizala iz činjenice da se broj naših prijatelja u ovoj akciji – udvostručio“.

Navodi „Jovanu i Mišu, iz porodične kompanije Beli bor u Novom Selu. Javili su se na početku kampanje, s predlogom da nam izrade i poklone nove prozore. Bilo nam je teško da shvatimo šta ljude koji se bave ozbiljnim poslom, a koji nisu deo naše pozorišne porodice, inspiriše na tako veliku donaciju za neko malo i nebitno pozorište. Ipak, kada smo se upoznali, shvatili smo da su oni toliko kul i toliko u našem fazonu da je, u stvari, pravo čudo to što nam se putevi nisu ukrstili i ranije! Sjajno je znati da u našem društvu i dalje postoje takvi ljudi: spremni da poklone nešto ogromno, a da ne traže ništa zauzvrat, sem osećanja da su doprineli nečemu lepom“.

Nabraja i da su dobili veliku donaciju od gospođe koju ne poznaju, „a koja je na uplatnici u polje ’svrha uplate’ upisala reč: LJUBAV. Toliko… Nismo se upoznali, a zovemo je Ljubav“.

„Isto tako, stekli smo omiljene male donatore, koji nam već tri meseca, uvek na isti dan, uplate po 100 ili 200 dinara… pa, kada razmislim o ovoj dinamici, shvatam da je dan uplate verovatno dan kada im leže penzija ili plata ili neki drugi oblik redovnog primanja.“

Minja Bogavac kaže da „donacija od 150 dinara postaje velika kao kuća i, bez ikakve šale, osećate njenu težinu u svakodnevnom životu. S obzirom na to da ne znate ko vam to uplaćuje, jednostavno shvatite da više nemate prava da budete neljubazni, na ulici, u prevozu, u prolazu“.

Komšiluk iz Sarajevske

Imaju sjajne odnose sa komšijama iz Sarajevske ulice, „koji dolaze, raspituju se, časte naše radnike kafom i kolačim i javljaju se da pomognu oko čišćenja, krečenja i drugih radova“.

„Naša prva komšinica Slađana, čija terasa gleda na našu malu scenu, takmičila se u kvizu ’Želite li da postanete milioner’ i u ’vrućoj stolici’ izgovorila da će deo novca koji osvoji na kvizu, donirati Reflektor teatru… Povukla je masu ljudi da nam se i oni jave. To su stvari za koje ne postoji dovoljno veliko hvala. Postoji samo obaveza da nastavimo sa kvalitetnim radom, kako bismo zajednici vratili barem delić onoga što nam je dala.“

I, na kraju: „Da, radi se o novcu, ali ne samo o novcu. Mislim, pre svega, na ogromnu pažnju i kolektivnu rešenost da će ovaj prostor biti – naš, zajednički, prostor za kulturu i susrete. Najbolje stvari tek predstoje. Izgradili smo pozorište zajedno, što nas prilično uverava u to da zajedno – možemo sve! Verujemo da će ova jesen u Srbiju doneti proleće“, poručuje Minja Bogavac u svoje i u ime Reflektor teatra.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!