Lične karte, vozačke dozvole i diplome prelaze u Evropskoj uniji na telefon. Kada će tu mogućnost imati građani Srbije
Telefon je odavno postao mnogima najvrednija stvar koju nose sa sobom, što zbog cene samog uređaja, a još mnogo više zbog podataka koje u njima nosimo. Građani Srbije imaju mogućnost da u mobilni uređaj ubace pregršt ličnih podataka – mejl, e-banking, pa i karticu kojom plaćaju.
Do 24. decembra 2026. Evropska unija će svojim građanima omogućiti i dodatnu uslugu, a to je da u telefon ubace i najmanje jedan sertifikovani digitalni novčanik za čuvanje ličnih dokumenata i drugih podataka, piše Biznis.rs. To praktično znači da više sa sobom neće morati da nose ličnu kartu, vozačku dozvolu, zdravdstvenu knjižicu pa ni fakultetsku diplomu – sve će moći da imaju na telefonu.
Za sada je samo tri zemlje sprovelo ovaj digitalni novčanik, koji će biti besplatan.
Sistem je zasnovan na tri važna mehanizma zaštite privatnosti: selektivnom otkrivanju podataka, onemogućavanju povezivanja različitih transakcija sa istim korisnikom i principu prema kojem izdavalac dokumenta ne može da prati gde se i u koju svrhu on koristi.
To, na primer, znači da bi korisnik mogao da dokaže da je punoletan, a da pritom ne otkrije datum rođenja niti druge podatke sa lične karte. Korišćenje digitalnog novčanika biće dobrovoljno, dok će lične karte, vozačke dozvole i ostala dokumenta u fizičkom obliku ostati na snazi.
Italijani su izgleda najviše zainteresovani za ovu pogodnost, pa je do sada njih osam miliona aktiviralo ovaj sistem. Nemačka planira pokretanje sistema u januaru 2027, neposredno nakon evropskog roka, dok je Holandija početak primene odgodila za kraj 2027. godine. Holandski pilot-projekat imao je svega 57 korisnika.
Bugarska dosta kasni i tek radi na zakonodavnom okviru potrebnom za primenu digitalnog novčanika.
Organizacija za zaštitu digitalnih prava EDRi upozorila je, međutim, na pojedina rešenja u nacrtima pravila. Posebnu zabrinutost izazivaju mogući zahtevi za korišćenje tehnologije prepoznavanja lica, kao i odredbe koje bi mogle da umanje zaštitu privatnosti građana.
Za Srbiju je ova priča posebno važna jer se evropski standardi digitalnog identiteta ne odnose samo na buduće članstvo u EU, piše Beogradska otvorena škola. Građani danas mogu da koriste Portal eID, aplikaciju ConsentID i kvalifikovane elektronske sertifikate za pristup različitim uslugama elektronske uprave, ali to ni blizu nije isto kao i držanje lične karte ili zdravstvene knjižice na telefonu.
U planu rada Vlade Srbije za 2026. godinu predviđen je novi zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, sa ciljem usklađivanja sa novim EU okvirom i uvođenja digitalnog novčanika u Srbiji.
To znači da se tek čeka zakonski okvir koji će omogućiti da se sprovede nešto slično kao u EU.
Evropska komisija je u poslednjem izveštaju o Srbiji navela da je potrebno dalje usklađivanje sa evropskim okvirom za digitalni identitet kako bi se pripremilo uvođenje nacionalnog digitalnog novčanika. To pokazuje da ova tema nije samo pitanje tehnološkog razvoja već i deo procesa usklađivanja Srbije sa pravnim tekovinama EU.
Planovi Srbije predviđaju i povezivanje sistema digitalne identifikacije sa zemljama Zapadnog Balkana. Jedna od mogućnosti je razvoj „Balkanskog identifikacionog novčanika“, koji bi građanima omogućio korišćenje digitalnog identiteta i van matične zemlje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbija bi uskoro mogla da menja Zakon o radu kako bi prvi put jasnije uredila status i zaštitu platformskih radnika poput dostavljača. Promene bi trebalo da donesu veću socijalnu sigurnost, jasniji radni status i transparentnija pravila za upravljanje algoritmima
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
