Hoće li manjine krojiti većinu?

Prema popisu iz 2022. godine, pripadnici nacionalnih manjina čine oko 12 procenata populacije Srbije. Uz to, više od 6,5 posto građana nije želelo nacionalno da se izjasni. Zašto? To ne znamo.

Jednako ne znamo koliki je udeo pripadnika manjina u biračkom spisku, misterioznom i kontroverznom dokumentu za koji se može očekivati da će biti ozbiljno revidiran, ali tek ukoliko dođe do promene vlasti.

Kako god, u raspuštenom sastavu Skupštine manjine su imale 12 mandata, uključujući i jedan za tobože rusku stranku. Dakle, ako bude relativno gusto, glas manjina može biti važan, ako ne i presudan za ishod oktobarskih parlamentarnih izbora.

A unutar manjinskih zajednica, prema analizi „Vremena“, od pada novosadske nadstrešnice i početka velikog bunta, zbile su se političke promene, kao uostalom u svim drugim segmentima društva. Pripadnici manjina su po prvi put bili veoma aktivni u antivučićevskim protestima, a i bunt i razni drugi događaji su uticali na restrukturiranje manjinskih političkih scena.

Kombinacija korupcije i straha

Vlast Aleksandra Vučića držala je pod čvrstom kontrolom manjine, po oprobanom receptu: stvorene su elite koje su se izveštile u etno-biznisu i koje su imale – malo je reći – brojne materijalne pogodnosti.

Po pravilu, naprednjaci ili njihovi partneri kontrolisali su manjinske nacionalne savete, a preko njih i druge institucije u nadležnostima ovih tela samouprave, što je bilo pogodno za kapilarni izborni menadžment, to jest ucene zaposlenih i njihovih porodica da glasaju u skladu sa željama režima, odnosno manjinskih elita.

Nije specifikum kod manjina da je naprednjačka dominacija mešavina korupcije i straha.

To znači da mnogi pripadnici manjina nisu sa radošću glasali za naprednjački režim i njegove partnere. Sećaju se radikalske retorike i poduhvata tokom devedesetih i dvehiljaditih, ali pobedio je utilitarizam koji je donekle i razumljiv kod nacionalnih manjina, koje se po pravilu priklanjaju onome ko je jači na državnom nivou.

A do Studentskog pokreta, dobro se znalo ko je jači.

Činjenica da se u Srbiji pojavila jaka, njima prihvatljivija, politička alternativa dovela je do gibanja unutar manjinskog korpusa. Obelodanjeni catch-all sastav studentske liste osnažio je ta gibanja, s obzirom na to da se na njoj ne nalaze oni koji imaju jak nacionalistički predznak.

Sahrana i posledice

FOTO: TANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Treba dodati da je naprednjački režim u potpuno ogoljenoj verziji, koju krasi retorika devedesetih, odvratio od sebe manjinske glasače, pa čak i delove njihovih elita. Sahrana Ratka Mladića, koja zvanično nije bila uz „državne počasti“, ali kao da jeste, bila je kod manjina kontraproduktivna za vlast.

Što se tiče prve po brojnosti manjine, Mađara, svakako je pad režima Viktora Orbana snažno uticao na političke turbulencije unutar ove etničke zajednice, a koje će se, bar donekle, odraziti i na izborne rezultate na severu Vojvodine.

Zahvaljujući partnerstvu Orbanovog i Vučićevog režima, Stranka vojvođanskih Mađara (SVM) bila je veran partner SNS-a. SVM je, preko fondacije Prosperitati, raspoređivao krupna sredstva iz Budimpešte za podršku Mađarima u Vojvodini. Od pokretanja programa 2016. godine, Mađarska je preko te fondacije u Vojvodinu plasirala više od 270 miliona evra bespovratnih sredstava, kroz više od 16.000 odobrenih projekata, prema zvaničnim informacijama ove fondacije.

Stvoren je moćan klijentelistički mehanizam, koji je veliki procenat pripadnika ove manjine vezao za dominantnu stranku. Orbanov pad je za SVM bio veliki šok: em su ostali bez pokrovitelja, em nova mađarska vlada najavljuje da će ispitati kako se trošio novac pristigao iz Budimpešte.

I kako se desilo to da Mađarska uloži toliko para u vojvođanske Mađare, a istovremeno se njihov broj između dva popisa smanjio za 30 procenata.

SVM je još uvek najjači politički faktor kod vojvođanskih Mađara, ali, prema saznanjima „Vremena“, unutar stranke tinjaju sukobi koji će u konačnici verovatno rezultirati smenom sadašnjeg predsednika Balinta Pastora i njegovih bliskih saradnika, te postavljanjem na čelo stranke osoba koje će biti prihvatljivije novoj mađarskoj vladi.

Uprkos SVM-ovoj lojalnosti Vučićevom režimu, ne treba biti preterano iznenađen ako stranka ponudi svoje usluge Studentskom pokretu, ukoliko ovaj bude u mogućnosti da formira vladu.

Novoosnovani Pokret za novi početak vojvođanskih Mađara, za koji se smatra da je blizak sa vladom Petra Mađara, pružio je nedvosmislenu podršku studentima, a to će učiniti i mala Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, kao i određeni broj civilnih organizacija.

Mediji iz Mađarske imaju snažan uticaj u Vojvodini, a tu su se desile promene koje ne idu na ruke ni SVM-u, ni Vučiću. SVM je inače do sada bio daleko najjača manjinska partija, sa šest mandata.

Ljajić u dva formata

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Situacija u Sandžaku je još komplikovanija. Poznato je da je među Bošnjacima do sada postojao oligopol tri aktera. Glavni igrač su svakako Rasim Ljajić i njegove dve stranke (nacionalna Socijaldemokratska partija Srbija i manjinska Sandžačka demokratska partija), Sulejman Ugljanin sa Strankom demokratske akcije (SDA) i Usame Zukorlić, koji je od oca, čuvenog muftije, nasledio Stranku pravde i pomirenja (SPP).

Studentski pokret je u međuvremenu postao izuzetno snažan politički igrač u ovom delu zemlje, zahvaljujući snažnom učešću novopazarskih akademaca u buntu.

Iako formalno nije predsednik nijedne, Ljajić i dalje kontroliše i SDPS i SDP. Na parlamentarnim izborima učestvuje u dva formata: kao nacionalna stranka u koaliciji sa SPS-om, a kao manjinska na manjinskoj listi, na kojoj će koalirati sa nečim što se zove Crnogorska demokratska partija, a koja je osnovana u septembru ove godine.

Računa Ljajić da će u konačnici kroz svoje dve partije kontrolisati pet poslanika i da će tako moći da formira poslanički klub u republičkom parlamentu. A onda će, kako stvari stoje, lakše trgovati.

Ljajićev odnos sa naprednjacima je veoma loš proteklih godina. Ipak će SNS biti njegov prvi izbor, ali neće se nikako libiti da podrži i studente ako bude prilike, pogotovo ako znamo da su članovi njegove stranke, osim vrhuške, za to da se napravi oštar otklon od Vučića.

SDA prikuplja potpise za manjinsku listu, ali stvari, kako saznajemo, ne idu baš lako. Ne bi se trebalo iznenaditi ako ova stranka na koncu odustane od izlaska na izbore i podrži studentsku listu. Što se tiče Usame Zukorlića, on je sa SNS najdublje povezan, manje politički a više poslovno.

I kod drugih etničkih zajednica primetne su promene koje da idu u prilog Studentskom pokretu. Po jedna romska i rumunska partija podržale su studente. Slovačka zajednica je bila izuzetno aktivna tokom protesta, a sama činjenica da ove izbore krasi neizvesnost, ohrabriće mnoge da otkažu poslušnost manjinskim vladarima i Vučićevom režimu.

U maltene svim manjinskim zajednicama postoje stranke i organizacije koje otvoreno podržavaju ili će podržati studente, među njima i neke koje su do sada bile deo vladajuće strukture ili bliske njoj. Svaka etnička zajednica u Srbiji (postoji 24 nacionalnih saveta manjina) je specifična, i unutar njih važe različita pravila.

No jedno je sigurno: za studentski pokret i opozicione aktere jedan od važnih izazova biće da pridobiju poverenje manjinskih birača i uvere ih da mogu slobodno da glasaju.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!