Ogromna većina ljudi u Srbiji zna da hoće na izbore i zna za koga će da glasa. Otuda možda pomisle da je kampanja nepotrebna, ali to bi bila greška
„Još nisam sreo to mitsko biće koje će izaći na izbore, a lomi se između glasanja za studente ili za Vučića“, kaže Dušan Lj. Milenković, politički konsultant koji se u Sprint insajtu bavi istraživanjima javnog mnjenja.
Od početka studentskih protesta, pogotovo od najave Studentske liste, taj tabor ima konstantno visoku podršku.
Zato nekima deluje da vazduh stoji i da je kampanja – koliko god bilo dreke, izmišljanja „ustaša“, skandala i tabananja po selima – odavno već gotova iako zvanično tek ulazi u finalni deo.
U anketi našeg njuzletera Međuvreme, koja nikako nije reprezentativna, čak 57 odsto čitalaca reklo da je sad jedino bitno spremiti kontrolu izbora.
Od ostalih, 30 odsto kaže da svi već znaju za koga će da glasaju, 8 odsto da kampanja možda ubedi ponekog, a 5 odsto da se u kampanji sve lomi.
Po Milenkoviću, u pravu je ovih 8 odsto jer i reprezentativna istraživanja pokazuju da deo ljudi odlučuje pred same izbore. Ne lomi se između vlasti i opozicionog fronta, nego pre da li da izađe ili ne izađe, ili za koga tačno da glasa.
„Sigurnije je reći da je ogroman broj ljudi odlučio da izađe na izbore. Postoji mali deo ljudi koji se izjašnjava kao neopredeljen – nikad ne znaš da li su zbilja neopredeljeni ili samo tako kažu u istraživanjima“, priča Milenković za „Vreme“.
I istraživanja su na neki način deo kampanje. Agencije koje nisu bliske vlasti – poput Sprint insajta – vide studente u prednosti, ali i to je vrlo šareno.
Recimo, Crta je tokom leta dala čak deset odsto prednosti Studentskoj listi, a Nova srpska politička misao dva odsto. Sa druge strane, Faktor plus je objavio da SNS ima apsolutnu većinu, sa čak 16 odsto više od studenata.
Jasno je da, uz sve moguće razlike u uzorcima, neko tu prilično laže. Građaninu ostaje da prihvati da će borba biti neizvesna i da izbegne i euforiju i pesimizam.
Prema Milenkoviću, razliku bi mogle da naprave manje liste kojima je najteže da privuku neopredeljene glasače u uslovima polarizacije. Prosto, zgromljene su između dva velika bloka.
„Ako bi se antirežimski kamp matematički podelio, tako da svi pređu cenzus – i blok oko SSP, i blok oko NPS i onaj oko Novog DSS-a – onda pobeđuje antirežimski front, čak i ako ne uzme neopredeljene“, kaže on.
To već postaje igra manjih brojki, gde svaki procenat može da prelomi. I tu u igru ulazi knjiga „Spirala ćutnje“ nemačke istraživačice javnog mnjenja Elizabet Nele-Nojman gde se kriju odgovori vanredno važni za današnju situaciju u Srbiji.
Prema teoriji, potvrđenoj istraživanjima, koju je Nele-Nojman postavila sedamdesetih godina, što se više u javnosti budi utisak da je neki tabor (partija, stav…) jači, to više ljudi iz tog tabora pričaju, pa više ljudi taboru i prilazi.
„Biti na strani pobednika? Verovatno većina ljudi nije tako zahtevna“, piše pak Nele-Nojman. „Od pobede ne mogu očekivati pozicije ni moć. Biće da se radi o nečem skromnijem, što ljude povezuje – nastojanju da se ne ostane u izolaciji.“
Ko (misli da) je u manjini, taj radije drži jezik za zubima. A to onda ima efekat – oni koji pričaju, odaju utisak da ih je više, da pobeđuju, i tako „protivnike“ guraju u spiralu ćutnje, a neodlučne privlače.
U Srbiji je njen model samo donekle primenjiv, jer postoje dve paralelne realnosti. Ko, recimo, gleda Informer, mogao bi da pomisli da za Studentsku listu glasaju samo izdajnici i „ustaše“ i da to nikako ne može i ne sme da pobedi.
Ko se informiše drukčije, zaključio bi da je konačno kucnuo čas za pad vlasti i da svako kome je stalo do Srbije mora biti protiv režima.
U političkom marketingu poznat je pojam „sekundarnog kreatora javnog mnjenja“ – to su ljudi koji u svom okruženju, na radnom mestu, u kafani ili komšiluku, ubeđuju druge u svoju stvar.
To je možda jedina moćnija metoda od nesnosne televizijske propagande.
U prevodu, oni koji su već rešili za koga će glasati samom pričom o tome mogu da privuku pokojeg neopredeljenog glasača. I možda će baš to pomeriti neke procente i na kraju prelomiti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nenad Stefanović podneo je disciplinsku prijavu protiv Branka Stamenkovića, tvrdeći da je svojim javnim nastupima narušio ugled i poverenje u rad javnog tužilaštva. Među spornim izjavama je i ona koju je Stamenković dao nedeljniku „Vreme“, govoreći o „paratužilačkom sistemu“ u Beogradu
„Nijednom zaposlenom nisam dala otkaz ugovora o radu“, poručuje direktorka OŠ „20. oktobar“ Gordana Radojević u demantiju povodom teksta o roditeljima koji traže njenu ostavku. Tvrdi da su zaposleni odlazili na sopstveni zahtev ili im je istekao ugovor na određeno vreme.
Gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović je uhapšena sa još dvoje gradskih funkcionera
BIA je odbacila navode Radara o kadrovskim promenama i dokumentaciji, nazvavši ih deo hibridnog napada na bezbednosni sistem. Agencija ističe da po zakonu ne obaveštava javnost o internim kadrovskim rešenjima.
Nalaz veštaka predstavlja novi dokaz u postupku koji se vodi povodom fizičkog sukoba Šapića i Mićić, koji se dogodio 28. septembra na Bežanijskoj kosi.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
