Zvanični evropski podaci pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji zbog rekordno niskog vodostaja na višegodišnjem minimumu. I to po drugi put u samo četiri godine
Ali nije u pitanju samo Đerdap. Zvanični podaci evropske mreže ENTSO-E, gde se dostavljaju satni podaci o proizvodnji iz različitih vrsta izvora, pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u celoj Srbiji na višegodišnjem minimumu, piše Nikola Zdravković na portalu klima101.rs.
Pod „protočnim hidroelektranama” ENTSO-E podrazumeva sve elektrane koje, naspram akumulacionim i reverzibilnim, ne regulišu proticaj i proizvodnju na dugoročnom nivou.
Samim tim, u ove brojke se, pored Đerdapa 2, koji je „tipična” protočna hidroelektrana, ubrajaju i Vrla 2, 3 i 4, hidroelektrana Bistrica, ali i Đerdap 1 – koji iako ima branu, ipak umnogome zavisi od vodostaja Dunava.
Ova „osetljivost” na vodostaj je sada vrlo očigledna, kada je Đerdap 1 spao na trećinu svoje prosečne proizvodnje.
Ugrožene su i termoelektrane
Ali nisu ugrožene samo protočne hidroelektrane. Ukupna proizvodnja struje u Srbiji je trenutno takođe na višegodišnjem minimumu.
Jedan od razloga zašto drugi izvori, kao što je ugalj, ne mogu da nadomeste nedostatke iz hidroenergije je opet voda – termoelektrane kao što je Kostolac takođe rade smanjenim kapacitetima, zato što i njima nedostaje vode koja je neophodna za hlađenje.
A sa novim toplotnim talasom raste i potrošnja struje.
Ovaj period je pokazao vrednost hidrokapaciteta koji mogu da „čuvaju” vodu – akumulacione i reverzibilne hidroelektrane, na čelu sa RHE Bajina Bašta, kapaciteta 614 megavata.
Naime, dok protočne hidroelektrane muče muku sa niskim vodostajima, ove elektrane (Bajina Bašta, ali i manje akumulacione kao što su Kokin Brod i Uvac) rade punom parom, i u velikoj meri nadomešćuju gubitke koje beleži pre svega Đerdap.
To je jedna od važnih prednosti i reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja bi trebalo da bude puštena u rad 2032. godine. Ovakvi kapaciteti, koji balansiraju proizvodnju (i potrošnju) kako na dnevnom, tako i na sezonskom nivou, važan su element buduće stabilnosti srpskog elektroenergetskog sistema.
Foto: AP Photo/Darko VojinovicZbog rekordno niskog vodostaja Dunava delimično je zaustavljena plovidba
Buduća stabilnost elektroenergetskog sistema
A ta „buduća stabilnost” je vrlo nezgodna kategorija, piše klima.101.
Naime, o aktuelnim uslovima govori se kao o „ekstremnim”, međutim, jednako ekstremne uslove, sa rekordno niskim vodostajima i posledično niskom proizvodnjom struje, već smo videli pre samo četiri godine, tokom ekstremne suše u Evropi 2022. godine.
Ako se neki događaj ponovi posle samo četiri godine, da li je on zaista ekstreman? Ili je deo nove normale?
Klimatske promene, drugim rečima, od ekstrema prave svakodnevicu. A ako je ovo nagoveštaj buduće svakodnevice, to samo ukazuje na to koliko je neophodno prilagođavanje na nove uslove – uključujući i u sektoru energetike.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na suvenirima srpske izložbe EXPO 2027 dominiraju motivi Gračanice i krunisanje cara Dušana. Deluju kao banalno bildovanje nacionalnog ponosa. Ali su preskupi za građane Srbije
Ako neko misli da takav ne postoji, ipak se vara. Beograđanin Ivan S. uspeo je da ugasi centralno grejanje, a njegova računica prilično je unosna. Tek iz nje se vidi koliko toplane umeju da budu skupe
Na parceli u Zetskoj ulici planirana je rekonstrukcija i dogradnja postojećeg objekta koji ima dva nivoa ispod zemlje, prizemlje, tri sprata i povučeni sprat
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
