Bitkoin – Nova valuta političkog uticaja

Pre samo pet godina opisivao je kriptovalute kao „prevaru“ i „katastrofu u najavi“. Ali, samo prošle godine Donald Tramp je zaradio skoro milijardu i po dolara na digitalnim valutama, pokazao je finansijski izveštaj objavljen ove sedmice.

Pare je Tramp zaradio preko porodične firme World Liberty Financial i takozvanih mim-koina. To se dešava u doba kad Trampova administracija reže propise u vezi sa kriptovalutama.

Tramp nije jedini koji sada navodno vidi budućnost finansija u kriptovalutama, digitalnom novcu koji nema fizički oblik niti zavisi od banaka, već se u potpunosti oslanja na internet zajednicu. Te valute imaju vrednost jer ljudi veruju u njih, čak i kad iza ne stoji nikakav autoritet u vidu države.

Tramp zaradio milijardu dolara na kriptovalutama u prvoj godini povratka u Belu kuću

Političari koji vole bitkoine

U Velikoj Britaniji, lider desnice Najdžel Faraž doživljava kritike jer je „na poklon“ dobio pet milina funti od kripto-milijardera Kristofera Harborna koji živi na Tajlandu. Faražova stranka Reform UK, kojoj se smeši preuzimanje vlasti, takođe se zalaže za podsticanje kriptovaluta.

Pavel Blažek je prošle godine podneo ostavku na mesto ministra pravosuđa u Češkoj pošto je prihvatio 469 bitkoina (vrednih oko 45 miliona dolara) od osuđenog kriminalca Tomaša Jirikovskog. I španski desničarski poslanik Luis Perez Fernandez bio je optužen da je uzeo kriptovalute od jednog osuđenog prevaranta.

Foto: Pixabay/BenjaminNelan

U Argentini, predsednik Havijer Milej, inače naklonjen Trampu, na meti je javnosti i finansijskih institucija pošto je promovisao kripto-šemu $LIBRA. Ta valuta je doživela uzlet, a onda krah, dok Milej tvrdi da je sve radio u dobroj veri.

Koliko kripto utiče na politiku

Digitalni novac igra sve veću ulogu u politici, kaže Eliza Lokhart, analitičarka finansija i bezbednosti u britanskom institutu RUSI. Kriptovalute se doniraju političarima u kampanji i lobira se da se propisi prilagode njima.

„Politički uticaj raste kako su biznisi sa kriptovalutama više ušli u glavni tok finansija pa vlasti sve više donose odluke o tome kako da regulišu sektor“, kaže Lokhart za DW.

Saglasan je i Edoardo Bereta, profesor makroekonomije na švajcarskom univerzitetu USI. Premda podseća da se vrednost bitkoina prepolovila u odnosu na vrhunac iz oktobra prošle godine, kada je jedan bitkoin plaćan 126.198 dolara.

„To ipak ne znači da su tržišni igrači izgubili interesovanje za kripto – samo da je njihovo okruženje postalo nešto tiše“, kaže Bereta za DW.

Da li je u pitanju lakši upliv u stranu politiku

Kriptovalute se lako pomeraju preko nacionalnih granica. Dok je moguće utvrditi da je digitalni novac uplaćen, teško je utvrditi ko ga je tačno uplatio, upozorava Lokhart.

Novac se, kaže, može pomerati preko više novčanika dok ne stigne do džepova političara ili njihovih kampanja.

„Moralo bi se pogledati od slučaja do slučaja, ali kripto stvara ranjivost koju neprijateljske države i drugi maligni igrači mogu da eksploatišu“, dodaje ona.

Prošlogodišnji izveštaj Čejnanalizisa, koji prati aktivnost blokčejna – neke vrste upisa o transakcijama kriptovaluta – nalazi da sada i evropske ekstremističke grupe sve više koriste kriptovalute, baš kao i američke.

To je jedan od razloga što je Velika Britanija uvela privremenu zabranu političkih donacija u kriptovalutama, kao što su ranije uradili Brazil, Irska ili neke federalne jedinice u SAD.

Idu li kriptovalute levo ili desno

Teško je biti precizan, ali barem u SAD tokom Trampovih mandata – kriptovalute više privlače republikance. Istraživački centar Pju anketom je utvrdio da je 22 odsto republikanaca ulagalo u kriptovalute, dok je isto učinilo oko 17 odsto demokrata.

Foto: AP Photo/Alex Brandon

Kripto nije samo desničarska stvar, kaže Lokhart, no ta industrija zbilja kuje političke saveze na desnici.

„Jer desnica preferira finansijsku deregulaciju i decentralizaciju, a to je ishodovalo time da kripto-industrija strateški podržava političare koji bi podsticali povoljnije propise za nju“, kaže ona.

Što se tiče Trampa, portparolka Bele kuće odbacila je mogućnost da je predsednik u sukobu interesa, tvrdeći da sve poslove – pa i ove sa kriptovalutama – vode njegovi sinovi.

Ali, pitanje je da li političarima treba da bude dozvoljeno da prihoduju novac dok istovremeno mogu da utiču na zakonodavni okvir tako što eventualno favorizuju svoje biznise.

„Ako zakon dopušta političaru da ima zaradu povrh one od političke aktivnosti“, kaže profesor Bereta, „onda se ništa ne može učiniti. Osim ako se ne promeni zakon.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!