Američki geološki zavod procenjuje da postoji značajna verovatnoća da će broj žrtava nastaviti da raste
Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su pogodili Venecuelu u sredu uveče porastao je na najmanje 920, dok je više od 3.000 ljudi povređeno, a spasilačke ekipe i dalje tragaju za preživelima.
Američki geološki zavod procenio je da postoji velika verovatnoća da će broj poginulih premašiti 10.000, što bi ove zemljotrese svrstalo među najsmrtonosnije u Latinskoj Americi.
Izveštaj Ujedinjenih nacija (UN) procenio je direktnu štetu na oko 6,7 milijardi dolara.
Novi zemljotres, jačine 4,7 stepeni Rihterove skale pogodio je severnu obalu Venecuele u petak popodne po lokalnom vremenu, sa epicentrom 86 kilometara severozapadno od glavnog rada Karakasa, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.
U zemlji je obustavljen je vazdušni, železnički saobraćaj i nastava u školama.
U Venecuelu je iz sveta pristiglo 2.600 tona humanitarne pomoći. Najteži zemljotres u istoriji Venecuele sravnio je sa zemljom lučki grad La Gueru takozvanu kapiju Karakasa.
Ujedinjene nacije, Sjedinjene Države, Evropska unija i zemlje širom sveta, šalju spasilačke timove i humanitarnu pomoć.
Prethodno su dva snažna zemljotresa magnitude 7,2 i 7,5 pogodila su područje oko 160 kilometara zapadno od Karakasa, u razmaku kraćem od jednog minuta. Prema podacima Američkog geološkog zavoda (USGS), drugi potres bio je najjači koji je pogodio Venecuelu od 1900. godine.
Foto: AP Photo/Pedro MatteyZemljotres u Venecueli
Ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo saopštio je da je oko 70.000 porodica pogođeno posledicama zemljotresa u državi La Gvaira. Privremena predsednica Delsi Rodrigez proglasila je to područje zonom katastrofe i navela da vlasti angažuju dodatnu tešku mehanizaciju u saradnji sa privatnim preduzećima kako bi ubrzale spasilačke akcije.
Desetine hiljada nestalih
U pojedinim delovima La Gvairie i dalje nema stabilnog snabdevanja električnom energijom i vodom, dok je međunarodni aerodrom „Simon Bolivar“ u Karakasu zatvoren zbog ozbiljnih oštećenja nastalih u zemljotresu.
Sa druge strane, u ekonomski vitalnom naftnom sektoru zemlje, strane energetske kompanije su saopštile da njihove operacije nisu pretrpele veće poremećaje i da je naftna infrastruktura uglavnom pošteđena.
Na internet stranici koja je namenjena prijavljivanju i praćenju nestalih osoba, više od 46.000 ljudi vodi se kao nepronađeno usled prekida veza, dok zvanični vladini podaci u ovom trenutku navode 157 nestalih osoba. Kako bi se pomoglo u uspostavljanju komunikacije, kompanija Starlink saopštila je da će obezbediti besplatan satelitski internet za ugrožene zone do 25. jula.
Američki geološki zavod procenjuje da postoji značajna verovatnoća (oko 44 odsto) da će broj žrtava nastaviti da raste i da bi mogao da premaši 10.000 ljudi.
Foto: AP Photo/Jonathan LanzaZemljotres u Venecueli
Privremena predsednica saopštila je da se očekuje dolazak stranih spasilačkih timova i zahvalila se svetskim liderima, uključujući predsednike SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina.
Sjedinjene Američke Države najavile su slanje spasilačkih ekipa, dok će Pentagon pomoći sa logistikom oko oštećenog aerodroma. Vašington je takođe privremeno ublažio deo sankcija do 23. oktobra kako bi olakšao finansijske transakcije i dopremanje humanitarne pomoći. Francuska šalje tim od 85 specijalizovanih spasilaca, a pomoć su obećale i države poput Brazila, Meksika, Španije, Portugala, Kanade i Katara.
Ujedinjene nacije koordiniraju međunarodne operacije na terenu, saopštivši da je samo u državi La Gvaira srušeno više od 100 objekata, dok je najveći deo razaranja koncentrisan u priobalnim gradovima u blizini glavnog aerodroma. Spasilačke operacije nastavljaju se dok naknadni potresi i dalje pogađaju sever Venecuele.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kanabis je i dalje najzastupljenija droga, sa procenjenih 256 miliona korisnika, a slede opioidi sa 63 miliona, amfetamini sa 32 miliona, kokain sa 25 miliona i ekstazi sa 21 milion korisnika
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
