Vratile se rode

Juče, 24. juna, bio je Međunarodni dan roda.

Kako tim povodom javlja Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u „Novosadskoj koloniji“ na nezavršenom Rodićevom objektu pored auto-puta, nalazi se čak 75 gnezda roda.

Foto: Promo/Nenad Mihajlović

Najveća kolonija belih roda (Ciconia ciconia) u Srbiji, a jedna od najvećih u Evropi, nastavlja da raste na ovom nezavršenom objektu. Prema dostupnim podacima, veća je samo kolonija u gradu Alfaro na severu Španije, gde je zabeleženo oko 120 gnezda. Spektakularne fotografije je dronom napravio Nenad Mihajlović.

Prvo gnezdo

Razvoj novosadske kolonije prati se od 2014. godine kada je na betonskoj konstrukciji nedovršene zgrade pronađeno prvo gnezdo. Od tada broj roda neprestano raste, pretvarajući ovu neobičnu građevinu u jedinstveno utočište za jednu od najprepoznatljivijih ptica Srbije.

Očekuje se da će od kraja juna do sredine jula koloniju napustiti gotovo 300 mladunaca, koji ovde stasavaju pred svoje prvo veliko putovanje ka zimovalištima u podsaharskoj Africi. Dužina selidbenog puta koji rode pređu je oko 12.000 kilometara u jednom smeru. Dok to dugo i iscrpno putovanje traje, rode bivaju izložene raznim opasnostima, pa često i stradaju.

Foto: Promo/Nenad Mihajlović

Ugrožene su usled gubitka povoljnih vlažnih i travnih staništa, krivolova, te sudara i kratkih spojeva sa električnim vodovima. Naročito su ugrožene mlade rode koje se ne vraćaju u svoje gnezdilište u prve dve godine, odnosno dok ne dostignu polnu zrelost. Tokom te dve godine one uglavnom lutaju po Africi. Samo jedna od deset mladih roda uspeva da se vrati na mesto izleganja nakon tri godine.

Velika prirodna vrednost

„Fascinantan prizor tolikog broja belih roda u gnezdima na jednom mestu postaje još fascinantniji kada znamo koliki put rode prelaze da bi se ovde gnezdile i koje sve opasnosti izbegnu one koje uspešno dođu. To nas još više obavezuje da se ova kolonija očuva kao velika prirodna vrednost“ poručuje Uroš Stojiljković iz DZPPS-a.

Foto: Promo/Nenad Mihajlović

Uspeh ove kolonije ima i drugu stranu. Rode koje se gnezde na obodu Novog Sada značajan deo hrane pronalaze na gradskoj deponiji, ali i na ostacima nekadašnjih vlažnih staništa duž Dunava. Ritovi, bare i plavne livade, koji su vekovima bili njihova prirodna hranilišta, danas su uglavnom nestali pod pritiskom urbanizacije i intenzivnog korišćenja prostora.

„Kolonija od 75 gnezda pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva ono malo prirodnih staništa koja su joj preostala“, zaključuje Stojiljković.

„Prvo je godinama starao samo znak ‘Rode’  sa onom nacrtanom rtodom, a onda su stigle prave, i napravile koloniju na krovu. Bukvalno su prepoznale brend. Živim na 2 km odatle i sada česti, niski prelet ogromnih ptica iznad kuće je nešto najlepše i najnestvarnije ikada!“, jedan je od komentara na društvenim mrežama.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!