Poslanici pokreta Aleksandra Vulina predlažu da se pripadnost srpskom narodu dokazuje putem javne isprave u kojoj se osoba izjasnila kao Srbin. Robert Kozma iz Zeleno-levog fronta za „Vreme“ kaže da bi takvo rešenje moglo da navede EU da preispita bezvizni režim
Narodni poslanici Pokreta socijalista Bojan Torbica i Đorđe Komlenski predložili su početkom maja novi Zakon o državljanstvu Republike Srbije, uz zahtev da se o njemu raspravlja po hitnom postupku. U obrazloženju navode da žele da urede i modernizuju postojećeg pravila.
Predlogom zakona predviđeno je da pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište u Srbiji može da stekne državljanstvo ukoliko je punoletan, poslovno sposoban i podnese dokaz o nacionalnoj pripadnosti.
Pripadnost srpskom narodu mogla bi da se dokaže izvodom iz matične knjige rođenih, uverenjem, potvrdom ili drugim podatkom iz službene evidencije nadležnog državnog organa. Predlagači navode da bi kao dokaz mogla da posluži i javna isprava ukoliko iz nje „na nesumnjiv način“ proizlazi da se osoba izjasnila kao pripadnik srpskog naroda.
„Probni balon“ Pokreta socijalista
Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog fronta, ocenjuje za „Vreme“ da predlog ne treba posmatrati odvojeno od ranijih inicijativa Pokreta socijalista.
„Predlozi koje Vulinovi poslanici upućuju u skupštinsku proceduru neretko služe kao probni baloni i imaju za cilj da testiraju prolaznost uglavnom izrazito desničarskih ideja u javnosti. Vulinovo delovanje je često neformalni PR onoga što bi Vučić želeo da izgovori, ali umesto njega to kažu Vulin ili njegovi poslanici u Narodnoj skupštini“, kaže Kozma.
Podseća i na raniji predlog zakona o registru agenata stranog uticaja, koji je izazvao oštre kritike zbog sličnosti sa ruskim propisima korišćenim za pritisak na nevladine organizacije i političke protivnike vlasti, kao i na ideju „srpskog sveta“.
„Predložili su ponovo jednu nepromišljenu i laički napisanu ideju o izmeni i dopuni Zakona o državljanstvu“, kaže Kozma i dodaje da obrazloženje predlagača nije dovoljno jasno jer se pozivaju na potrebu da se olakša položaj iseljenika i njihovih potomaka, iako i postojeći zakon već uređuje mogućnost sticanja državljanstva poreklom, kao i prijem iseljenika i njihovih potomaka.
Foto: PixabayEvropska unija je već upozoravala Srbiju o davanju državljanstva strancima
Evropska unija je već upozoravala Srbiju
Državljani Srbije u zemlje Evropske unije putuju bez viza, pa srpski pasoš ljudima iz zemalja kojima je viza potrebna može da postane posredni put do Šengenskog prostora.
Evropska komisija je na to upozorila još 2023. godine, kada je Vlada Srbije predložila da stranci koji imaju privremeni boravak u zemlji duže od godinu dana, uz ispunjenje dodatnih uslova, mogu da zatraže državljanstvo. Komisija je tada navela da bi pojednostavljene procedure za dobijanje državljanstva mogle da predstavljaju rizik za javnu politiku ili bezbednost EU, upravo zato što Srbija ima bezvizni režim sa Unijom.
Tadašnji predlog zakona je povučen.
U novembru 2025. godine Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji upozorila da dodeljivanje srpskog državljanstva državljanima Rusije predstavlja potencijalni bezbednosni rizik za EU. Komisija je preporučila Srbiji da primenjuje rigorozne bezbednosne provere pre dodeljivanja državljanstva strancima.
Mogu li građani Srbije da snose posledice
Usvajanje predloga Pokreta socijalista ne bi automatski značilo ukidanje bezviznog režima. Pojedine države mogu da sprovode detaljnije provere putnika na granici i da odbiju ulazak u konkretnom slučaju ukoliko utvrde da nisu ispunjeni uslovi za ulazak. Međutim, eventualno ponovno uvođenje viza za sve građane Srbije ne bi bilo odluka jedne zemlje, već pitanje zajedničke politike Evropske unije.
EU ima mehanizam koji omogućava privremenu suspenziju bezviznog režima ukoliko proceni da postoje ozbiljni migracioni ili bezbednosni rizici. Zbog toga bi posledice eventualne široke primene novog zakona mogli da osete i građani Srbije.
„Ključni problem jeste potencijalna primena ove mere koja bi, ukoliko bi se široko primenjivala, a deluje da bi tako bila koncipirana, mogla da utiče na Evropsku uniju da preispita dozvolu putovanja bez viza za srpske državljane u zemlje EU“, zaključuje Kozma.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Tokom zasedanja Generalne skupštine UN ulicama Njujorka prolaze kamioni na čijim se ekranima emituju snimci događaja i života Srba na Kosovu i Metohiji
Student Donart Humoli rekao je da današnja omladina nije neposredno doživela rat, ali da, prema njegovom viđenju, „razume značaj žrtava OVK za stvaranje slobode na Kosovu“
Studenti u blokadi FDU objavili su provokativan spot o tome kako je Aleksandar Vučić nepoželjan. Ana Brnabić je u svoju interpretaciju spota učitala neke stvari koje nikakve veze nemaju s programom Studentske liste
Kako izgleda režimsko fizičko nasilje, građani Srbije su već u nebrojeno navrata mogli da vide ili osete na sopstvenoj koži. Otkako su raspisani vanredni parlamentarni izbori niko nikoga ne mlati i ne hapsi, ali zato verbalno nasilje poprima sasvim nove dimenzije
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
