Palanka calling: Beg iz ludog i skupog Beograda

Dok su decenijama male sredine važile za mesta iz kojih se odlazi, poslednjih godina sve je više onih koji rade obrnuto – vraćaju se kući. Iz Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca nazad u rodne gradove.

Među njima je i sve više mladih koji su život u velikom gradu već probali, ali su zaključili da im on ne nudi ono što danas traže: mir, vreme i osećaj pripadnosti.

Pride, troškovi života, visina kirije, cene u prodavnicama i kupovina stana u većem gradu su za mnoge nemoguća misija.

Smederevska Palanka jedan je od takvih gradića povratnika. Nekada simbol odlaska i stagnacije, danas za pojedine postaje mesto novog početka.

Kada se oženio, Đorđe Ristić (33) sa suprugom je spakovao kofere i vratio se.

„Prvenstveno je bila ideja zbog deteta da dođemo ovde u jeftiniju i manju sredinu“, kaže za „Vreme“ Ristić, koji se prošle godine sa porodicom vratio u Palanku nakon života u Kragujevcu i Beogradu.

U Kragujevcu je studirao, a u Beogradu proveo nešto više od godinu dana. Otišao je zbog posla i želje da iskusi život u prestonici, ali ga je, kaže, vremenom sustigao osećaj udaljenosti od ljudi.

„Najviše mi je nedostajala bliskost porodice i prijatelja. Mnogo je teže viđati se sa ljudima u većem mestu kao što je Beograd“, priča on. „Nedostajala mi je manja sredina zbog mira i tišine.“

Danas kaže da mu iz Beograda nedostaju uglavnom ljudi. Posao ionako radi od kuće.

„Možda mi jedino nedostaju prijatelji i kolege koje ne viđam često. Iskreno, ne mogu da pomislim da mi tamo nešto drugo nedostaje trenutno, jer otkako sam stvorio porodicu ovde to je sve što mi je potrebno u životu.“

Njegovo iskustvo nije usamljeno. Sve više ljudi koji mogu da rade na daljinu preispituje smisao života u velikim gradovima, posebno kada osnivaju porodicu. Visoke cene nekretnina, svakodnevica u saobraćaju i stalni osećaj žurbe za mnoge više nisu prihvatljiva cena „urbanog života“.

Foto: Vreme

Jeftinije, ali bez kulture, zdravstva i poslova

Ristić kaže da je razlika u troškovima ogromna.

„Beograd je za mene uvek bio kao posebna država. U manjoj sredini čovek koji ima porodicu može da preživi sa prosečnom platom od 700 do 1.000 evra, dok u Beogradu nema šanse za tako nešto, a posebno ne za porodicu.“

Kafa u kafiću u Smederevskoj Palanci košta na primer oko 150 dinara, dok je u Beogradu dvostruko skuplja, pica košta između 700 i 900 dinara, dvosoban stan se može naći za 200 evra, a cena stanova u novogradnji je oko 1.000 evra po kvadratu. Stari stanovi mogu se naći i po nekoliko stotina evra nižoj ceni po kvadratu.

Ipak, povratak u mali grad nije romantična priča bez problema. Jer tamo čekaju nedostatak kulturnih sadržaja, lošije zdravstvo i ograničene poslovne mogućnosti.

„Zdravstvo u manjoj sredini nije baš na nekom zavidnom nivou. Nedostaju i bioskop, pozorište i slični sadržaji“, kaže Ristić.

Foto: Vreme

Veliki grad te više troši

Slična iskustva ima i Valentina Talijan (38), koja se u Smederevsku Palanku vratila pre oko šest godina. Odluka je, kaže, bila svesna i rizična.

„Nisam više videla sebe u velikom gradu. Želela sam da vodim mirniji život, da ne gubim vreme na trivijalnosti kada mogu da ga iskoristim za nešto produktivno ili da prosto uživam u danu.“

Ona posebno ističe ono što stanovnici velikih gradova često više ni ne primećuju – količinu energije koju svakodnevica troši.

„Količina vremena koje ti se stvori u malom mestu i koje možeš dalje da upotrebiš zapravo je najdragoceniji momenat“, kaže Talijan, koja je nekoliko godina živela u Leskovcu, gde je pohađala srednju umetničku školu, a zatim i u Novom Sadu, gde je studirala.

Ali povratak nosi i novu vrstu sudara sa sredinom iz koje su nekada otišli.

„Kao povratnica uglavnom nemaš poznanike i prijatelje na početku, a prolaziš i kroz fazu kulturološkog šoka ako si dugo bila odsutna“, objašnjava ona. „Dan-danas ne razumem gotovo šerifski način funkcionisanja i pravila ovde.“

Upravo tu leži možda i najveća promena koju novi povratnici donose manjim sredinama – drugačija očekivanja od života, rada i zajednice. Ljudi koji su deo života proveli u većim centrima vraćaju se sa iskustvom drugačijih sistema i drugačijih standarda.

„Ne mirim se sa lošim stranama i trudim se da ih zaobiđem ako ne mogu da ih promenim“, kaže Talijan. „Smatram da je to najvrednija komponenta koju došljaci u mala mesta donose sa sobom.“

Foto: Vreme

Sličan put imala je i Katarina Stevanović (zove se isto kao autorka ovog teksta), koja se nakon decenije provedene u Beogradu vratila u Smederevsku Palanku. U prestonicu je otišla zbog studija 2014. godine, potom ostala da radi u struci, ali je vremenom počela da preispituje način života koji joj je veliki grad nametao.

„Sve je postalo prebrzo, prenatrpano i iscrpljujuće. Mnogo vremena ode na gužve, stres i organizaciju dana, a sve manje ostane za sebe i normalan život“, kaže Stevanović, dodajući da ju je život u Beogradu dosta oblikovao.

Kaže da Beograd nesumnjivo pruža više mogućnosti – i poslovnih i društvenih – ali da je cena takvog života visoka.

„Beograd stvarno pruža mnogo više prilika za posao, više ljudi, kontakata i mogućnosti da napreduješ. Posebno za mlade koji žele da grade karijeru“, kaže ona. „Ipak, shvatila sam da mi je mir postao važniji od konstantne jurnjave.“

Kao jedan od ključnih razloga za povratak navodi upravo ekonomsku računicu.

„Troškovi života u Beogradu su ogromni – stanovi, kirije, gorivo… Mislim da je dosta ljudi poslednjih godina generalno umorno od cele situacije“, kaže Stevanović.

U Palanci je, na primer, sve na deset minuta, kažu sagovornici „Vremena“. U istoj ulici su pošta, banke, kafići, apoteke, butici…

Ipak, ni život u manjem mestu nije bez mana. Nedostatak sadržaja i poslova, naročito za mlade i ambiciozne ljude, ostaje veliki problem.

„Ponekad mi nedostaju energija grada, mogućnosti, spontanost i taj osećaj da se nešto novo dešava“, objašnjava Stevanović.

Bilo joj je, kaže, teško dadonese odluku o povratku, s obzirom na to da je Beograd „centar svih dešavanja“.

Poseban problem, dodaje, predstavlja i način funkcionisanja tržišta rada u manjim sredinama.

„U manjim mestima se značajno oseća povezanost politike i državnih poslova, jer je tržište rada manje i često nema mnogo izbora van državnog sektora. Ljudi zato uglavnom imaju osećaj da su veze, stranka ili politička podobnost važniji nego znanje i rad“, kaže Stevanović.

Foto: Vreme

I dok veliki gradovi i dalje nude više prilika, kulturnih sadržaja i mogućnosti za karijeru, mali gradovi danas nude nešto što postaje sve traženije – osećaj kontrole nad sopstvenim vremenom.

„Kako je Beograd i dalje blizu, prilično je izvodljivo otići na kulturna dešavanja ili završiti šta treba i vratiti se istog dana“, kaže Stevanović.

Svakako, ne postoji idealno mesto, već zavisi šta čoveku u određenom momentu prija i šta mu je prioritet, dodaje.

„Sa 20 godina mi je i te kako prijala dinamika, danas mi je mir zaista potrebniji”, zaključuje Stevanović.

Mnogi od onih koji se vraćaju imaju poslove koje mogu da rade od kuće ili koji im omogućavaju fleksibilnost, pa im je manje važno iz kog grada rade. Upravo ta promena načina rada poslednjih godina nekima je otvorila mogućnost da biraju kvalitet života umesto adrese.

Još ako je grad udaljen na oko sat vremena vožnje od većih centara, onda život u manjem gradu, saglasni su sagovornici „Vremena”, postaje mnogo lakši i primamljiviji.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!