Foto: Robert Čoban
Ako ovog proleća i leta posetite Pariz - "Anri Matis 1941-1954" u Gran Paleu i "Karolj Ferenci: Mađarski modernizma" u Peti Paleu - dve su izložbe koje nikako ne smete da zaobiđete
„No also, immer schöner und schöner: jedan Ferenczy je za tebe anoniman?“. Tako sam prvi put čuo za Ferencija. U raspravi o slikarstvu između Pube Fabricija i Leonea Glembaja u Krležinoj drami.
Karolj Ferenci (rođen u Beču kao Karoly Freund) bio je jedan od najvećih slikara Austrougarske. Njegovu impresivnu retrospektivu možete da pogledate u Peti Paleu u Parizu do 6. septembra.
U susednom Gran Paleu do 26. jula možete da pogledate izložbu Matisovih dela iz umetnikove pozne faze (1941-1954).
Peti Pale, kao i Gran Pale sagrađeni su za Svetsku izložbu 1900. Od tada, obe galerije su izložbeni prostori u kojima je moguće videti dela nekih od najznačajnijih francuskih i svetskih umetnika. Za vreme Olimpijskih i Paraolimpijskih letnjih igara u Parizu 2024. Gran Pale bio je spektakularna pozornica nekih sportskih nadmetanja kao što su mačevanje i tekvando. Tada je u Peti Paleu bila izložba The Body in Motion sa umetničkim delima iz kolekcije ove galerije na kojima se nalaze sportski motivi.
Karolj Ferenci
Karolj Ferenci (1862-1917) bio je jedan od najvažnijih modernista centralne Evrope. Njegova dela obeležila su kraj 19. i početak 20. veka. Nije bio ni naturalista, ni simbolista, ni impresionista, ni fovista – ali bio je od svega toga po malo, kaže se u najavi za izložbu. Izloženo je 140 dela – pejzaži, portreti, porodične scene, biblijski motivi, aktovi i karikature.
Ferencijeva biografija je veoma zanimljiva i burna. Majka mu umire neposredno po njegovom rođenju. Prvo je studirao pravio i diplomirao na Ekonomskom fakultetu da bi ga buduća supruga slikarka Olga Fialka ohrabrila da se okuša u likovnoj umetnosti. Putuje po Italiji, studira u Parizu i 1887. i sam počinje aktivno da slika. Jedno vreme živeo je i u Sentanderiji. Sa porodicom se 1893. seli u u Minhen gde je učio od mađarskog slikara Simonom Hološijem i družio sa umetnicima iz njegovog kruga. Sa Olgom je dobio dva sina i ćerku. Vraća se u Ugarsku gde u Nađbanji (današnji grad Baia Mare u Rumuniji) osniva umetničku koloniju. Ferenci je dva puta predstavljao Ugarsku na Bijenalu u Veneciji, drugi put 1914. neposredno pred početak Velikog rata.
Anri Matis
Sa druge strane pariske avenije koja nosi ime Vinstona Čerčila nalazi se Gran Pale u kojem je izložbu od preko 300 dela francuskog slikara Anri Matisa iz perioda od 1941. do 1954.
Taj period u umetnikovom životu bio je veoma dramatičan: 1939. rastao se od supruge nakon 41 godine braka, 1941. operisan mu je tumor nakon čega je počeo da koristiti invalidska kolica. O njemu je do smrti brinula Ruskinja Lidija Delektorskaja, njegov bivši model.
Uz pomoćnike stvarao je papirnate kolaže, često velikih razmera, nazivane „gouaches découpés“. Serija Plavi aktovi najbolji su primer tehnike koje je nazivao „slikanje makazama“ – pokazivali su kako je svoj smisao za boju i geometriju pretočio u novi medijum krajnje jednostavnosti, ali sa razigranom i razdraganom snagom.
Tokom 1940-ih radio je kao grafički umetnik i produkovao crno-bele ilustracije za brojne knjige, te preko stotinu izvornih litografija u studiju Mourlot u Parizu.
Matisa je psebno cenio grčki pesnik, nobelovac Odiseas Elitis sa kojim ga je upoznao zajednički prijatelj Teriad. Matis je slikao zid trpezarije Teriadeove rezidencije „Villa Natacha“ u mestu Sen-Žan-Kap-Fera, koje je Elitis često spominjao u svojim pesmama.
Matis, inače apolitičan, bio je šokiran kada je čuo da je njegova kćerka Margerit, koja je bila aktivna u francuskom pokretu otpora tokom rata, bila mučena (gotovo do smrti) u zatvoru u Renu i osuđena na koncentracioni logor Ravenzbrik. Margerit je ipak izbegla logor, nakon što je pobegla u šumu iz voza za Ravenzbrik tokom napada saveznčkih aviona.
Godine 1947. izdao je „Jazz“, ograničeno izdanje sa oko stotinu otisaka raznobojnih izreza kolaža praćenih zapisanim mislima. „Tériade“, cenjeni izdavač umetničkih dela 20. veka, izveo je Matisove izreze kao otiske matrice.
Živeo je u velikom ateljeu u Hotelu Regina u otmenom predgrađu Nice. Zanimljivo je da i pored tegoba koje je imao – to ne može da se vidi na njegovim poznim radovima izloženim u Gran Paleu – oni su puni svetlosti i optimizma. Umro je u Nici 1954. u 84. godini.
Za obe izložbe vlada prilično interesovanje, redovi su veliki, pa preporučujem da se ulaznice kupe onlajn. Ako imate press-legitimaciju ona će vam u obe galerije omogućiti besplatan ulaz i što je još važnije – „fast track“ i poštedu od od dugog čekanja u redovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
