Konkurs za kulturu: Najviše novca za folklor i SNS, ništa za izdavače i pozorišta

Sekretarijat za kulturu grada Beograda objavio je rezultate konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz kulture za ovu godinu.

Izabrano je oko 200 projekata i programa ustanova, udruženja i firmi, koje će dobiti ukupno nešto više od 99 miliona dinara.

Rezultati su objavljeni za svih 13 konkursa raspisanih  7. februara. To znači da su objavljeni mesec dana kasnije od zakonskog roka od 60 dana, ali, s obzirom da prethodne dve godine nije bilo nikakvih gradskih konkursa, i da je Ministarstvo kulture još uvek u fazi raspisivanja, ovo kašnjenje je zanemarljivo.

Bez obrazloženja

Objavljeni su samo rezultati, dakle izabrani projekti i iznosi koje su dobili iz budžeta grada. Nisu objavljena objašnjenja zašto su izabrani.

Nisu navedeni ni članovi komisija koji su ih izabrali.

Takođe, nisu objavljeni odbijeni projekti, niti zašto su odbijeni. O tome je moguće saznati iz njihovih saopštenja – na primer Srpsko književno društvo nije dobilo podršku ni za jedan projekat, pa ni za nagrade „Biljana Jovanović“ i „Voja Čolanović“, redovni tribinski program kao ni za Književni magazin.

Među  izabranima mali je broj onih koji imaju javnu prepoznatljivost.

Opet je očigledno odsustvo aktera sa nezavisne kulturne scene koji su aktivni u kritici gradske i državne kulturne politike. Jedino udruženje sa nezavisne scene koje je dobilo podršku na celokupnom konkursu, jeste Bazaart, koji je za performans art salon – festival savremenog plesa i performansa ReArtivacija dobio 400.000 dinara.

Ali, zato je podržan veliki broj folklornih programa, kao i firme ili udruženjima bliski vlastima.

Pojedinačno najveći iznos dobio je Savet za igru Srbije za 22. Beogradski festival igre – tri miliona, a u oblasti umetničke grupe prednjače KUD “Gradimir” dobio je 1,1 milion za kulturno-umetnički program, Društvo veterana folklora “Spomenar” za folklorni festival “Devet veličanstvenih KUD-ova Beograda” dobio je milion dinara, koliko i KUD “Šumadija” za 24. Međunarodni festival folklora. Za “Srpske narodne igre” Kulturni centar Čukarica dobio je 900.000.

Književnost

Na konkursu za književnost (stvaralaštvo i prevodilaštvo) nema ni jednog izdavača. Najviše je dobilo Udruženje književnih prevodilaca Srbije – po 600.000 za program tribina i 51. Međunarodne beogradske prevodilačke susrete, dok je Udruženje književnika Srbije ukupno dobilo 1,15 milion dinara za šest projekata.

Muzika

U oblasti muzike najveće iznose dobili su Udruženje orkestarskih umetnika Srbije -– 1,8 milion dinara za projekat Mladi glasovi Srbije, Udruženje “Bellezza Serba” – 1,5 milion za Operu među ljudima, te Udruženje “COPIA 88” i Predrag Kotur PR – po 1,2 miliona za projekte  Srpsko muzičko nasleđe – koncertna antologija, odnosno Ličnosti Starog grada i naša sadašnjost.

Kao što je poznato, iza udruženja „Bellezza Serba” stoji Maša Vraneš, ćerka SNS narodne poslanice i direktorke Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubice Vraneš,

Udruženja COPIA 88 takođe pripada porodičnom biznisu Vranešove, njenom rođaku Milanu Atanasjadisu.

Tu je i Udruženje orkestarskih umetnika Srbije, čiji je član Upravnog odbora Uroš Jović, inače izvršni direktor Opere NP. Ovo udruženje se nalazi na adresi Narodnog pozorišta, Francuska 3 u Beogradu., a za jubilarni 30. Ring Ring festival svega 200.000 dinara.

Pozorište

U oblasti pozorišta rekordan iznos dobio je Centra za kulturu Rakovica – 1,4 milion za Festival pobednika festivala, dok je milion dinaram dobila firma glumice “Tamara Krcunović PR” za projekat Autobiografija jednog Tikvice. Međutim, za jubilarni, 50. Festival pantomime i monodrame odvojeno je 500.000 dinara.

Na konkursu za pozorišnu delatnost nema ni jednog pozorišta, ali zato je tu pravoslavno sportska organizacija „Sveti Srb i ja“ koja je dobila 450.000 dinara za predstavu Vrlinko Dobrić, dok je privredno društvo „Monte Media“ iz Niša glumice Olivere Ježine za pozorišni komad Cimerka dobilo 400.000 dinara.

Likovna umetnost

U oblasti likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture rekorder po pojedinačnom iznosu je Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica, koji je dobio 900.000 dinara za projekat Zemlja kao arhiv. Umetničko udruženje “Džet klok” dobilo je 800.000 dinara za Međunarodnu vajarsku radionicu Ada.

Galerije sa Grafički kolektiv, Galerija Štab, Blok galerija i Marksenik za godišnji program galerije X vitamin renomeom dobile su  samo po 500.000 dinara, a najstarije udruženje u Srbiji – Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) dobilo je svega 400.000 dinara za godišnji program Galerije ULUS i 430.000 za Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”.

ULUS-ov projekat Bijenale mladih na ovom konkursu nije ni razmatran, dodeljeno je 0 dinara za podsticanje umetnosti i stvaralaštva mladih.

Centar za kulturu Kaleidoskop nije podržan za projekat međunarodne izložbe sakralne umetnosti Svetlost logosa, za koji je dobio podršku Uneska, ali zato jeste Visoka škola – Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju za izložbu Svete besplotne sile – okom našeg vremena.

Film

U oblasti filmske umetnosti najveći iznos od 2,8 miliona dobilo je preduzeće “Gargantua films” za dokumentarni film U potrazi za Pupinom, dok su po dva miliona dodeljena preduzeću “Košutnjak film” za dugometražni igrani film Pobuna u Brutu i firmi “Bit 011” za projekat radnog naziva Gorak miris tamnjana.

Podržano je i osam projekata filmskih manifestacija, a najveći iznos od 2,2 miliona dinara dobio je Zemun fest za Zemun fest 2026, te Ustanova kulture Božidarac, koja je dobila 1,2 milion dinara za Leto na Vračaru – film i džez pod zvezdama. Međutim, Kolarčeva zadužbina dobila je svega 300.000 dinara za Filmsko leto na terasi Kolarca.

Nasleđe

U oblasti kulturnog nasleđa najviše je zaslužilo Udruženje “Izražajnost” – milion dinara za audio vodič Beograd priča. Turistička organizacija Zemuna dobila je 800.000 dinara za Leto na Gardošu, dok je Srpska akademija nauka i umetnosti dobila po 700.000 dinara za izložbu nagrade Fonda Vladimira Veličkovića i za izložbu Sveti Sava.

Ovo je samo ilustracija kako Sekretarijat za kulturu grada vrednuje stvaralaštvo prestonice i šta mu je u njemu važno a šta nije. Odgovor je i isti i poražavajući kao i mnogo, previše godina unazad.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!