Proradile hidroelektrane Srbije – ali je stao izvoz struje

Zbog druge izrazito sušne godine zaredom, proizvodnja struje u hidroelektranama Elektroprivrede Srbije je 2025. bila najniža u istoriji proizvodnje EPS-a. Hidro proizvodnja bila je oko 25 odsto manja nego u 2024, a za čak 40 procenata manja nego 2023.

Ipak, zahvaljujući obilnim kišnim i snežnim padavinama proizvodnja hidroelektrana u prva tri meseca 2026. bila konačno na nivou srednjoročnog proseka, dok je u martu u odnosu na isti mesec prošle godine zabeležen rast proizvodnje od oko sedam odsto, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Veća proizvodnja, međutim, nije donela izvozni prihod jer EPS gotovo da nije izvozio na tržište EU. Uzrok je taksa za prljavu energiju, poznatija kao CBAM, koja je uvedena ove godine, zbog koje je srpska struja postala nekonkurentna.

Porez EU na proizvode dobijene “prljavom energijom“: EPS-u preti najteži udar

Uticaj takse na Balkan: Samo je Srbija pala

Energetska zajednica je uradila procenu uticaja poreza na emisije ugljeni između Evropske unije i država Zapadnog Balkana, koji je poznatiji kao CBAM.

Srpska berza električne energije jedina je u regionu koja beleži pad za prva tri meseca 2026. godine, za prva tri meseca pala je za 11 odsto, pokazao je izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice. Susedi, pak, beleže lepe rezultate.

Obimi albanske berze su se gotovo udvostručili, crnogorski su porasli za 49 odsto, a berza struje u Severnoj Makedoniji beleži skok za 19 odsto.

Planovi EPS-a

EPS je, doduše, u trogodišnjem planu poslovanja do 2028. godine predvideo da će viškovi električne energije biti apsorbovani uglavnom na domaćem i regionalnom tržištu.

„Imajući u vidu predlog plana trgovine u funkciji uravnoteženja i optimizacije, odnosno prodaju oko 120 GWh u 2026. i prodaju 750-2100 GWh u 2027-2028. godini, predviđeno je da se sva prodaja obavi unutar Srbije (odnosno uglavnom na srpskoj berzi) ili unutar regiona zapadnog Balkana, da bi se izbegli troškovi CBAM”, navodi se u planu poslovanja.

EPS je, međutim, izrazio zabrinutost da u 2028. godini, s obzirom na relativno visok planirani obim prodaje, postoji značajan rizik da se cela količina neće apsorbovati u Srbiji ili regionu Zapadnog Balkana, prenosi Biznis.rs.

„Međutim, očekuje se da će do 2028. godine srpsko dan unapred tržište električne energije biti povezano sa jednim od susednih tržišta EU, što je glavni uslov za izuzeće od CBAM-a”.

Ipak, EPS u planu poslovanja ističe da bi izuzeće od CBAM-a do 2030. godine moglo biti odobreno samo u slučaju da je proces spajanja tržišta završen i ako Srbija razvije plan i obaveže se da će sprovesti mehanizam za određivanje cena ugljenika koji obezbeđuje cenu ekvivalentnu EU ETS u 2030. godini. Dodatni uslovi su da se Srbija obaveže se da će postići ugljeničnu neutralnost najkasnije do 2050. godine, kao i da se uskladi sa zakonodavstvom Unije u oblastima životne sredine, klime, konkurencije i energetike.

CBAM: Region traži promenu takse

Kao odgovor na prve rezultate primene CBAM-a, predstavnici pet regionalnih tržišta zatražili su od Evropskog parlamenta izmenu propisa kojima je od ove godine uvedena taksa na izvoz električne energije u EU po osnovu Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. Ministar energetike Crne Gore Admir Šahmanović je u ime regiona u pismu poslatom Evropskom parlamentu ukazao da je naplata taksi na električnu energiju koja potiče iz regiona, bez obzira na izvor proizvodnje, dovela do smanjenog interesovanja partnera iz EU za kupovinu te energije.

U pismu se navodi da je uvođenje CBAM od 1. januara 2026. godine dovelo do neizvesnosti na tržištima električne energije regiona i kao rezultat toga nedostatak interesovanja partnera iz EU da kupuju električnu energiju, uključujući i onu iz obnovljivih izvora od proizvođača, koja je bila obilna i čista zbog povećane proizvodnje hidroelektrana usled sezonskih padavina.

„Iako su principi i ciljevi politike CBAM-a u pogledu olakšavanja tranzicije ka energetskim sistemima sa visokim udelom obnovljivih izvora energije, kao i integracije trećih zemalja u tržište električne energije Unije radi doprinosa sigurnosti snabdevanja pohvalni, zabrinuti smo da cilj, posebno onaj koji se odnosi na spajanje tržišta, možda neće biti ostvariv sa trenutnim odredbama Uredbe”, naveo je Šahmanović.

Izvor: Biznis.rs/Vreme

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!