Više od 2.000 građana Vlasotinca potpisalo je peticiju protiv betoniranja obale Vlasine. Studenti su pokušali da spreče radove, ali ih je policija udaljila
Ono što vlasti Vlasotinca pokušavaju da izgrade na obali reke, neodoljivo podseća na neki srpski Kineski, a možda ponajviše na Berlinski zid. Narodu je tako nikao zid ispred domova, a pojedini ne mogu ni kolima više da uđu u ulicu. Gde god se oko sopstvene kuće okrenu – vide samo zid.
STA JE BRE, OVO?????pic.twitter.com/4nfTyt4uXl
— Lovac na programirane idiote (@SamFio1) March 17, 2026
U mestu koje ima 15.000 stanovnika, njih 2.000 je potpisalo peticiju za uklanjanje brane, što predstavlja značajan deo lokalnog stanovništva jer je peticiju podržalo oko 15 odsto građana, kažu iz pokreta Kreni-promeni.
Peticija i prateća dokumentacija biće dostavljeni vodnoj inspekciji u Nišu, javnom preduzeću „Srbijavode“, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Nikola Adamović iz pokreta Kreni-Promeni ocenjuje da je odziv građana pokazao koliko je pitanje uređenja obale reke važno za lokalnu zajednicu.
„Ovakav stav velikog broja građana Vlasotinca i okoline jasno govori da će u narednom periodu fokus ostati na ključnim pitanjima: zakonitosti postupka, transparentnosti donošenja odluka i zaštiti javnog prostora. Građani od svojih zahteva neće odustati“, naveo je Adamović.
Dodaje da očekuju da nadležne institucije ozbiljno razmotre zahteve građana.
„Smatramo da će institucije uvažiti zahteve i shvatiti ozbiljnost problema. Zbog zanemarivanja problema na lokalu studenti i građani danas imaju problem sa policijom na samom nasipu, dok lokalna vlast ignoriše činjenicu da nezadovoljstvo postoji“, navodi Adamović.
Studenti su pokušali da u ponedeljak, 16. marta, blokiraju gradilište, ali ih je policija udaljila. Prethodno su policajci pretresli okupljene studente koji su pokušali da spreče radove jer smatraju da se izgradnjom zida krši Zakon o planiranju i izgradnji, kao i Plan generalne regulacije koji za to područje predviđa isključivo prirodnu regulaciju rečnog korita.
Posle policijske intervencije, studenti i građani okupljeni oko inicijative „Vlasotince uz studente“ naveli su da neće odustati od zahteva za raspisivanje referenduma radi hitne izmene dozvola i uklanjanja betonskog zida.
Studenti su prethodna tri dana pokušavali da spreče nastavak radova na obali reke, a tokom vikenda su zajedno sa građanima noćili na tom mestu kako bi blokirali gradilište.
Iz inicijative podsećaju da peticija sadrži tri ključna zahteva. Prvi je privremena obustava radova na delu obale reke Vlasine gde izgradnja betonskog zida, kako navode, neposredno utiče na prava i interese građana, sve dok se ne razjasni zakonitost postupka i javnosti ne učini dostupnom kompletna dokumentacija.
Drugi zahtev odnosi se na izmenu projekta, odnosno zamenu trajnog armirano-betonskog rešenja mobilnim sistemom zaštite od poplava, po uzoru na rešenja primenjena u Paraćinu na reci Crnici ili u Novom Sadu. Kako navode, takav sistem se postavlja samo u vreme najave poplavnog talasa, a u ostatku godine uklanja.
Treći zahtev je sanacija terena i vraćanje zelene površine u funkcionalno stanje, uz obezbeđivanje slobodnog i bezbednog pristupa obali reke svim građanima.
„Reka Vlasina je deo identiteta ovog grada. Ona mora ostati vidljiva, dostupna i javna. Odluke koje se tiču reke moraju biti transparentne i donete uz učešće građana“, navode iz pokreta Kreni-Promeni Vlasotince.
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
