Beograd u pokretu: I ponovljeni tender za semafore je verovatno namešten

Sekretarijat za saobraćaj  ponovio je tender za modernizaciju beogradskih semafora, zato što su uslovi prethodnog ukazivali da je raspisan za jednu, određenu firmu pa ga je Republička komisija za zaštitu prava osporila.

Korigovani uslovi isti kao prethodni

Sad je ovaj drugi, ponovljeni tender, opet pred Republičkom komisijom, zbog istog razloga: i ovi korigovani uslovi nisu suštinski promenjeni tako da i dalje sužavaju konkurenciju, odnosno, vode ka jednom ponuđaču.

Reč je o objedinjavanju adaptibilnih sistema upravljanja svetlosnom signalizacijom u Beogradu, poslu vrednom oko 750 miliona dinara koji određuje ko će u narednim godinama upravljati jednim od najosetljivijih segmenata gradske infrastrukture – saobraćajem na raskrsnicama kroz koje svakodnevno prolaze stotine hiljada ljudi. Takvi poslovi, po pravilu, privlače pažnju tržišta.

Put vodi ka jednoj firmi

Nikola Radin, izvršni direktor organizacije Beograd u pokretu, koja je javnosti ukazala i na nepravilnosti prethodnog tendera, kaže za „Vreme“ da „najviše polemike izaziva uslov iz tenderske dokumentacije po kome ponuđač mora da dokaže da je u poslovima ove vrste ostvario promet od najmanje 1,5 milijardi dinara. Taj prag je dvostruko veći od vrednosti samog ugovora. U teoriji javnih nabavki takav zahtev se gotovo uvek posmatra kao indikator ograničavanja konkurencije. Kada je cilj tendera otvoreno nadmetanje, reference se obično postavljaju do vrednosti samog posla – a često i niže, upravo da bi se omogućilo da na tender izađu i manje kompanije koje imaju znanje i kapacitete, ali ne i promet velikih sistema“.

„Kada se prag postavi dvostruko više od vrednosti ugovora, tržište se ne samo filtrira – ono se praktično sužava na nekoliko firmi, a ponekad i na jednu. U ovom slučaju, prema podacima iz postupka i iskustvu iz sličnih projekata, takav kriterijum ponovo upućuje na kompaniju Yunex Traffic kao gotovo jedinog ponuđača koji može da ispuni sve tražene uslove“, objašnjava Radin.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Posao za Komisiju

Navodi da „ako se u ponovljenom tenderu, nakon korekcija dokumentacije, ponovo pojave kriterijumi koji faktički odgovaraju samo jednoj firmi, onda se postavlja pitanje da li je tender projektovan tako da rezultat bude poznat unapred“.

Zbog toga se postupak ponovo vraća na mesto gde je već bio – pred Republičku komisiju koja treba da proceni da li su uslovi javne nabavke postavljeni tako da omoguće stvarnu konkurenciju ili tako da unapred odrede ko će da pobedi.

„U sistemu javnih nabavki razlika između ta dva pristupa nije samo formalna. Ona određuje da li se javni novac troši kroz otvoreno nadmetanje ili kroz postupke u kojima je ishod, kako se kaže, u hodnicima administracije poznat mnogo pre nego što se otvore ponude“, upozorava Nikola Radin.