Sukobi na Bliskom istoku ne jenjavaju. Dok Sjedinjene Američke Države i Izrael nastavljaju vazdušne udare na ciljeve u Iranu, a iranske snage odgovaraju napadima na izraelske gradove i američke vojne baze širom regiona. Prema navodima medija, gotovo nijedan deo Teherana nije bio pošteđen bombardovanja. Iran je potom izveo napade na američke baze i diplomatske objekte u regionu
17.02
Torpedo koji je ispalila američka podmornica potopio je iranski ratni brod kod obale Šri Lanke, čija je mornarica danas saopštila da je našla 87 tela i spasila 32 osobe, javlja AP.
Ministar spoljnih poslova Šri Lanke Vidžita Herat rekao je parlamentu da je njihova mornarica dobila informacije da je IRIS Dena, sa 180 ljudi na brodu, u nevolji i da tone, pa su u spasilačku misiju upućeni brodovi i avioni.
Portparol mornarice Šri Lanke Budika Sampat izjavio je da do trenutka kada su brodovi stigli na lokaciju, nije bilo znakova da je brod u nevolji i da „bilo je samo nekoliko naftnih mrlja i splavova za spasavanje“.
„Zatekli smo ljude kako plutaju po vodi“, rekao je Sampat.
On je naveo da su spasene 32 osobe primljene u bolnicu u primorskom gradu Gale na južnoj obali Šri Lanke,a tela nastradalih su dopremljena na kopno.
To je bio jedan od retkih slučajeva da je podmornica potopila brod od Drugog svetskog rata, rekao je danas američki ministar odbrane Pit Hegset.
Potapanje broda IRIS Dena ilustruje američko-izraelsku vojnu operaciju protiv iranske vojske koja se proteže van njegovih granica.
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je jedan od ključnih ciljeva rata uništenje iranske mornarice. navodi AP.
14.40
Prvi koordinisani napadi na Izrael Irana i Hezbolaha
Iran i Hezbolah izveli su prve koordinisane napade na Izrael od početka novog sukoba, saopštila je izraelska vojska, prenosi CNN.
Prema navodima Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), jedna raketa lansirana je iz Irana, dok je iz Libana ispaljeno šest projektila, uključujući i dronove koje je lansirao Hezbolah.
Napad je gotovo istovremeno aktivirao sirene za uzbunu u Jerusalimu i Tel Avivu, a novinarske ekipe CNN-a zabeležile su presretanje projektila iznad centralnog Izraela.
Zajednički napad ukazuje na visok nivo koordinacije između Irana i njegovog saveznika u Libanu, uprkos tome što su Sjedinjene Američke Države i Izrael tokom prvih pet dana rata ubili više visokih lidera obe organizacije.
Nedugo potom, izraelska vojska je saopštila da su Iran i Hezbolah izveli još jedan koordinisani napad.
Izraelska hitna služba Magen David Adom navela je da za sada nema izveštaja o povređenima.
14.38
Napadnut još jedan teretni brod u Ormuskom moreuzu
Još jedan teretni brod napadnut je u Ormuskom moreuzu, objavio je Špigel.
Brod je pogođen projektilom iznad vodene linije severno od Omana, saopštila je britanska služba za pomorsku trgovinu, pozivajući se na informacije same posade. Članovi posade naveli su da je nakon udara izbio požar u mašinskom prostoru.
Prema dostupnim informacijama, nema opasnosti po životnu sredinu.
Od početka rata, UKMTO je zabeležio najmanje šest napada na trgovačke brodove u Persijskom zalivu i njegovoj blizini, kao i brojne druge „sumnjive aktivnosti“. U dosadašnjim incidentima poginuo je najmanje jedan mornar.
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je planove da američke snage obezbeđuju pratnju naftnim tankerima u regionu.
14.25
Hegset: Pobeđujemo, vojska SAD može da se bori koliko god je potrebno
Ministar odbrane SAD Pit Hegset izjavio je da Sjedinjene Američke Države pobeđuju u ratu protiv Irana i da američka vojska može da se bori koliko god je potrebno.
„Možemo lako da održimo borbu, koliko god je potrebno. Dobijamo rat, odlučno i bez milosti „, rekao je Hegset.
Pn je dodao da su u u Indijskom okeanu Sjedinjene Američke Države potopile „iranski ratni brod koji je mislio da je bezbedan u međunarodnim vodama“.
„Umesto toga, potopljen je torpedom“, rekao je on.
13.53
Iran odložio državnu sahranu Hamneija
Iran je objavio da je državna sahrana vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koja je bila planirana za večeras u Teheranu, odložena „u očekivanju neviđene posećenosti“, javlja državna televizija.
„Oproštajna ceremonija za poginulog imama je odložena. Novi datum biće objavljen naknadno“, javila je iranska televizija.
13.30
NATO snage oborile iranske rakete ispaljene ka Turskoj
Ministarstvo odbrane Turske saopštilo je da su snage NATO-a oborile balističke rakete ispaljene iz Irana, usmerene ka turskom vazdušnom prostoru.
Ističe se da je balistička municija, koja je ispaljena iz Irana, neutralisana je pomoću vazdušne i raketne odbrane NATO-a raspoređenih u istočnom Mediteranu.
U saopštenju se dodaje da nije bilo žrtava i povređenih u incidentu, kao i da Turska zadržava pravo da odgovori na neprijateljske akcije, uz upozorenje svim stranama da se uzdrže od koraka koji bi mogli da dovedu do eskalacije sukoba.
🚨 BREAKING: NATO defenses shoot down Iranian missile fired toward Turkey, defense ministry says pic.twitter.com/GWt88IIAT5
— Fox News (@FoxNews) March 4, 2026
13.25
Grčki i francuski ratni brodovi raspoređeni kod Kipra
Dok britanski razarač HMS Dragon i dalje stoji usidren u Portsmutu, grčki i francuski ratni brodovi raspoređeni su kako bi pojačali odbranu oko Kipra.
Grčka fregata za protivvazdušnu odbranu HS Kimon patrolira južno od Kipra, u blizini britanske vazduhoplovne baze RAF Akrotiri, koja je u ponedeljak pogođena dronom.
Pridružuje joj se HS Psara, koja je opremljena sistemima za elektronsko ratovanje namenjenim borbi protiv iranskih dronova „šahed“.
Brodovi Kimon i Psara jutros su se približili luci Limasol na Kipru.
Francuski nosač aviona Šarl de Gol preusmeren je sa planirane posete Švedskoj i nalazi se na putu ka Sredozemnom moru, saopštio je juče predsednik Francuske Emanuel Makron. Takođe su raspoređeni i avioni rafal, sistemi protivvazdušne odbrane i avioni za vazdušni nadzor i radar.
12.50
Netanjahu obavestio Trampa o lokaciji iranskih zvaničnika pre napada na Iran
Američki predsednik Donald Tramp izdao je konačnu naredbu za vazdušni napad na Teheran nakon što ga je izraelski premijer Benjamin Netanjahu obavestio da će se ubijeni iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i njegovi najbliži saradnici okupiti na istoj lokaciji, piše danas Aksios pozivajući se na upućene izvore.
Prema tim navodima, Netanjahu je 23. februara, tokom telefonskog obavestio Trampa da izraelske obaveštajne službe imaju podatak da će se Hamnei i njegov najuži krug sastati u Teheranu u subotu ujutru, što je predstavljalo, kako je ocenjeno, jedinstvenu priliku za udar.
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je, po nalogu Trampa, proverila informacije koje je prikupila izraelska vojna obaveštajna služba i potvrdila njihovu verodostojnost.
Iako je Tramp, prema izvorima, i ranije bio sklon napadu na Iran, dilema je bila u vezi sa tajmingom.
Nakon dodatnih obaveštajnih potvrda i procene da diplomatski napori ne daju rezultate, predsednik Sjedinjenih Američkih Država je u petak popodne po istočnoameričkom vremenu dao konačno odobrenje za operaciju.
Aksios navodi i da su SAD i Izrael mesecima intenzivno koordinisali aktivnosti, uključujući više susreta i telefonskih razgovora dvojice lidera, kao i zajedničko vojno planiranje, dok su paralelno vođeni diplomatski kontakti sa Teheranom.
Izraelski ambasador u Vašingtonu Jehiel Lajter odbacio je tvrdnje da je Netanjahu vršio pritisak za ubrzavanje napada, naglasivši da su SAD i Izrael blisko sarađivali u vezi sa Iranom i da američki predsednik donosi samostalne odluke.
Tramp je negirao da ga je Izrael „uvukao“ u rat bio „uvučen“ u rat, navodeći da je procenio da bi Iran mogao prvi da napadne i da je odluka bila u interesu bezbednosti SAD.
12.33
Izraelska vojska: Pogođeno više od 250 ciljeva Hezbolaha u Libanu
Izraelska vojska je saopštila da je tokom dva dana pogodila više od 250 ciljeva organizacije Hezbolah u Libanu.
Navedeno je da je Hezbolah, koji uživa podršku Irana, tokom noći ispalio rakete na Izrael, javlja AP.
Nastavićemo napade na Hezbolah dok pretnja ne bude uklonjena. Nemamo problem sa narodom Libana, koji plaća cenu umesto iranskog režima, poručila je izraelska armija.
11.57
Više od 100 nestalih nakon napada na iranski brod kod Šri Lanke
Najmanje 101 osoba vodi se kao nestala, dok je 78 ljudi povređeno nakon napada podmornice na iranski brod u vodama kod obale Šri Lanke, prenosi agencija Rojters pozivajući se na izvore iz tamošnje mornarice.
Za sada nije poznato ko stoji iza napada niti pod kojim okolnostima je brod pogođen, a vlasti još nisu objavile dodatne detalje o incidentu.
UPDATE: One Iranian sailor is in critical condition after being rescued from the distressed frigate IRIS Dena off the coast of Galle.
A total of 32 rescued sailors have been admitted to Galle National Hospital. The cause of the vessel’s distress/sinking remains unknown. pic.twitter.com/v0gCQWVHik
— Sri Lanka Tweet 🇱🇰 (@SriLankaTweet) March 4, 2026
11.45
Sjedinjene Američke Države izgubile vojnu opremu vrednu skoro dve milijarde dolara u napadima Irana
Sjedinjene Američke Države izgubile su vojnu opremu vrednu gotovo dve milijarde dolara vrednu u napadima Irana od subote, pokazuju procene Anadolije zasnovane na dostupnim podacima, dok su mete bili radarski sistemi, avioni i baze širom Bliskog istoka, kao i pojedina diplomatska predstavništva SAD.
Najveći pojedinačni gubitak predstavlja sistem za rano upozoravanje AN/FPS-132 u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid u Kataru, vredan oko 1,1 milijardu dolara, koji je pogođen iranskim projektilom, a katarske vlasti potvrdile su da je radar oštećen.
U nedelju su tri borbena aviona F-15E izgubljena u incidentu vatre kuvajtske protivvazdušne odbrane.
11.17
Sančez: Stav Španije je „ne ratu“
Španski premijer Pedro Sančez odgovorio je na oštre kritike američkog predsednika Donalda Trampa, nakon spora oko korišćenja zajedničkih vojnih baza za eventualne napade na Iran.
„Stav vlade Španije može da se sažme u četiri reči: ne ratu (no a la guerra)“, rekao je Sančez u televizijskom obraćanju, dan nakon što je Tramp zapretio da bi Sjedinjene Države mogle da prekinu trgovinske odnose sa Španijom.
„Nećemo biti saučesnici u nečemu što je štetno za svet i što je u suprotnosti sa našim vrednostima i interesima, samo zbog straha od odmazde“, poručio je španski premijer.
Tramp je prethodno oštro kritikovao Španiju, navodeći da je Madrid „veoma nekooperativan“ i da se ponaša kao „loš saveznik“, uz pretnju da bi Sjedinjene Države mogle da prekinu svu trgovinu sa tom zemljom.
10.55
Cene energenata rastu zbog sukoba u Iranu, gas najskuplji za poslednje tri godine
Evropski berzanski indeksi su danas neujednačeni, dok cene gasa i nafte nadalje rastu zbog krize na Bliskom istoku i rasplamsavanja sukoba između Irana i savezničkih snaga Sjedinjenih Američkih Država i Izraela koja je usla u peti dan.
Fjučersi evropskih cena gasa su danas u jednom trenutku skočili na 61 evra za megavat-sat, što je najviša vrednost za poslednje tri godine, a cene nafte Brent je premašila 84 dolara po barelu.
Katar je u ponedeljak obustavio kompletnu proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) nakon iranskih napada dronovima na ključna postrojenja u Ras Lafanu i Mesaidu, prenosi CNBC.
10.19
Izrael: Ubijen najviši komandant iranskih snaga Kuds u Libanu
Izraelske odbrambene snage (IDF) ubile su najvišeg komandanta iranskih snaga Kuds u Libanu, Davuda Alizadeha, saopštio je portparol IDF-a Avičaj Adrai.
„Alizadeh je bio odgovoran za koordinaciju iranskih aktivnosti u Libanu i navodno je naložio šiitskoj miliciji Hezbolah da napada Izrael u odbranu Irana, a ne u ime libanske države“, naveo je Adrai.
Portparol IDF-a je upozorio da operativci koji rade za iransku vladu imaju 24 sata da napuste Liban.
„Neće biti sigurnog utočišta za predstavnike iranskog režima u Libanu“, rekao je Adrai.
10.09
Ministarstvo: Uspešno organizovana evakuacija iz Šarm el Šeika
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova uspešno su organizovali povratak ukupno 67 državljana Srbije i građana Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, koji su evakuisani iz Države Izrael. Oni su u Beograd bezbedno doputovali specijalnim letom kompanije „Er Srbija“ iz Šarm el Šeika, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Kako se navodi, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Damjan Jović, koji je otputovao u Egipat radi koordinacije akcije, istakao je da diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije danonoćno rade u interesu naših građana.
Jović je izjavio da je obaveza države da brine o svojim građanima u svim okolnostima, kako u dobru tako i u zlu i da je upravo to razlog organizovanja evakuacionog leta za građane koji su se zatekli na ratom zahvaćenim područjima. Naglasio je da let nije namenjen isključivo državljanima Srbije, već se na njemu našlo i nekoliko državljana Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije.
Prema njegovim rečima, iako je reč o humanitarnom pitanju, ovim gestom Republika Srbija želi da pošalje jasnu poruku da teži najboljim i najbližim odnosima ispunjenim solidarnošću sa susednim državama.
09.45
Tramp: Kopnene trupe u Iranu nisu isključene, zavisi od potrebe
Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da kopnena intervencija u Iranu zavisi od „operativne nužnosti“.
Nemam nikakvih strahova od slanja kopnenih trupa“, rekao je američki lider u razgovoru za Njujork post.
„Obično svi predsednici kažu: ‘Neće biti kopnenih trupa’. Ja to ne kažem — kažem: ‘Verovatno neće biti potrebne’.“ Ali sve zavisi od operativne nužnosti, primetio je šef Bele kuće… “
09.40
Iranski ambasador: Nije izabran novi ajatolah
Ambasador Islamske Republike Iran u Srbiji Mohamed Sadek Fazli kazao je za RTS da trenutno Iranom vlada privremeni savet. Poručuje da novi vrhovni vođa još nije izabran, ali i da Amerikanci i Izraelci sabotiraju taj proces gađajući lokacije za koje misle da su mesta sastanaka. Nuklearne aktivnosti Irana nisu vojnog karaktera, napominje iranski ambasador.
Mohamed Sadek Fazli kaže da su „Iran i iranski narod u stanju odbrane“.
„Takođe, iranski narod je zbog mučeničkog ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i u žalosti. Bez obzira na činjenicu da američki i izraelski avioni, dronovi, rakete napadaju Iran, građani su danas i dalje na ulicama, po džamijama zbog žaljenja pogibije vrhovnog vođe”, ističe iranski ambasador.
09.15
Nove eksplozije u Teheranu, Izraelska vojska ponovo napada
Snažna eklozija odjekunula je na istoku Teherana, javljaju tamošnji mediji.
Izraelska vojska, istovremeno, saopštila je da izvodi nove napade na mete u prestonici Irana.
08.48
Tramp: Prekidamo svu trgovinu sa Španijom, ne želimo da imamo nikakve veze sa njima
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će Sjedinjene Američke Države prekinuti svu trgovinu sa Španijom, nakon što ta zemlja nije dozvolila američkoj vojsci da koristi njene baze za misije povezane sa napadima na Iran.
„Španija je bila užasna. rekao sam (ministru finansija SAD) Skotu Besentu da prekine sve poslove sa Španijom. Ne želimo da imamo nikakve veze sa Španijom“, rekao je Tramp tokom zajedničkog obraćanja novinarima sa nemačkim predsednikom Fridrihom Mercom, prenosi Skaj njuz.
„Pais“ je ranije juče preneo da je španski premijer Pedro Sančez odlučio da ne dozvoli SAD da koriste američke vojne baze u Španiji za operacije protiv Irana, uprkos mogućim političkim posledicama takve odluke.
Tramp je rekao da bi SAD jednostavno mogle da koriste španske baze, uprkos neslaganju španske vlade.
„Španija je rekla da ne smemo da koristimo njihove baze. Ali mogli bismo da ih upotrebimo ako budemo želeli. Mogli bismo jednostavno da doletimo i upotrebimo ih. Niko nam neće reći da ih ne koristimo. Ali, ne moramo to da uradimo. Španija nema apsolutno ništa što nam je potrebno, osim sjajnih ljudi. Ali, oni nemaju sjajne lidere“, rekao je Tramp.
Ako američki predsednik Donald Tramp želi da Sjedinjene Američke Države preispitaju trgovinske odnose sa Španijom, to moraju učiniti poštujući zakon i postojeće sporazume, preneo je sinoć španski javni servis RTVE pozivajući se na izvore iz vlade.
Reagujući na sinoćnu Trampovu izjavu da namerava da SAD prekinu sve trgovinske odnose sa Španijom, izvori su rekli da svako preispitivanje trgovinskih odnosa Tramp mora da učini „poštujući autonomiju privatnih kompanija, međunarodno pravo i bilateralne sporazume između Evropske unije i SAD“.
„Naša zemlja ima neophodne resurse da obuzda potencijalne uticaje, pomogne sektorima koji bi mogli biti pogođeni i diverzifikuje lance snabdevanja“, naveli su izvori, ističući da je Španija ključna članica NATO-a koja ispunjava svoje obaveze i „značajno“ doprinosi odbrani evropske teritorije.
Oni su dodali da je Španija „izvozna sila“ unutar Evropske unije i pouzdan trgovinski partner za 195 zemalja širom sveta, uključujući SAD, „sa kojima održavamo istorijski i obostrano koristan trgovinski odnos“.
Španska vlada saopštila je prethodno da neće ni na koji način da doprinese ratu koji predvode američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, ocenjujući da je reč o sukobu bez međunarodnog pravnog osnova i bez mandata Ujedinjenih nacija.
Španska vlada istakla je ranije da se protivi iranskom režimu, ali da odbacuje vojnu intervenciju bez jasnog cilja i međunarodnog mandata.
08.19
Ko je Modžtaba Hamnei, potencijalni naslednik Alija Hamneija?
Iran je izabrao novog vođu – Modžtabu Hamneija, sina ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, saopštio je Iran international.
Njega je, kako je preneo ovaj medij, izabrala Skupština eksperata.
Drugi sin ajatolah Alija Hamneija, Modžtaba Hamnei, poznat je po značajnom uticaju iza kulisa i snažnim vezama sa Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC), najmoćnijim vojnim telom u zemlji, kao i sa njenom dobrovoljačkom paravojnom formacijom Basidž, prenosi CNN.
Pre nego što je izabran, CNN je pisao šta bi njegova pozicija značila i zašto nije praksa da sin nasleđuje oca.
Analitičari ističu ustavne i verske prepreke njegovom izboru. Ustav zahteva da Skupština eksperata imenuje vođu sa političkim iskustvom, što Modžtaba formalno nema.
„Nasledstvo sa oca na sina nije blagonaklono posmatrano u šiitskom klerikalnom establišmentu, naročito u revolucionarnom Iranu nastalom rušenjem omražene monarhije“, navodi se u tekstu. Dodatna prepreka je to što Mojtaba nije visoko rangirani verski autoritet i nema zvaničnu funkciju u režimu, pisao je CNN.
Međutim, izveštaj Njujork tajmsa navodi da je Ali Hamnei prošle godine identifikovao tri visoka sveštenika kao potencijalne naslednike, ali da Modžtaba nije bio među njima.
08.12
Fidan: Iranski neselektivni napadi na okolne države su pogrešna strategija
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je sinoć da su iranski napadi na države Persijskog zaliva, kao odgovor na napade Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, „neverovatno pogrešna strategija“, zbog koje je povećana nestabilnost u regionu.
„Iransko neselektivno bombardovanje svih ovih mesta je neverovatno pogrešna strategija“, rekao je Fidan turskom državnom emiteru TRT Haber, prenosi Rojters.
On je ocenio da Teheran koristi strategiju „ako se ja udavim, udaviću i region“.
Fidan je rekao da zemlje koje je Iran napao možda neće moći da ćute ako se napadi nastave, i da je rizik od daljeg širenja sukoba zabrinjavajući.
SAD i Izrael napali su Iran 28. februara, nakon što na pregovorima o iranskom nuklearnom programu nije postignut sporazum, na šta je Iran uzvratio vazdušnim udarima na Izrael i na susedne zemlje, navodeći da su one postale mete zbog američkog prisustva i vojnih baza.
08.05
Kanadski premijer: Rat SAD i Izraela sa Iranom je neuspeh međunarodnog poretka
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je sinoć da rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom predstavlja „još jedan primer neuspeha međunarodnog poretka“.
Karni je, u saopštenju koje prenosi CNN, kritikovao dve zemlje zbog toga što se nisu konsultovale sa saveznicima.
On je naglasio da, iako Kanada smatra da iranski nuklearni program predstavlja „ozbiljnu globalnu pretnju“, ta zemlja takođe poziva na „brzu deeskalaciju neprijateljstava“ i da je „spremna da pomogne u postizanju ovog cilja“.
„Uprkos decenijama rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, neumornom radu Međunarodne agencije za atomsku energiju i nizu sankcija i diplomatskih okvira, iranska nuklearna pretnja ostaje. A sada su Sjedinjene Države i Izrael delovali bez angažovanja Ujedinjenih nacija ili konsultacija sa saveznicima, uključujući Kanadu“, kazao je Karni.
On je dodao da „Kanada ponovo potvrđuje da međunarodno pravo obavezuje sve zaraćene strane“, kao i da osuđuje napade koje je Iran izvršio na civile i civilnu infrastrukturu širom Bliskog istoka“.
„Molimo sve strane, uključujući Sjedinjene Države i Izrael, da poštuju pravila međunarodnog angažovanja“, zaključio je Karni.
07.57
Iranska balistička raketa pogodila bazu sa američkim snagama u Kataru
Jedna balistička raketa ispaljena iz Irana pogodila je vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru u kojoj se nalaze američke snage, dok je druga balistička raketa presretnuta, prenela je Al Džazira.
„Naše oružane snage poseduju pune kapacitete da zaštite i očuvaju suverenitet države i njene teritorije i da se čvrsto suprotstave svakoj pretnji“, navodi se u saopštenju katarskog Ministarstva odbrane.
Pored toga, saopšteno je da su Katarske bezbednosne agencije uhapsile pripadnike dve ćelije operativaca povezanih sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC).
Ovo su prva poznata hapšenja te vrste u Kataru otkako su Izrael i SAD pokrenuli bombardovanje Irana u subotu, i otkako je Iran odgovorio napadom na susede u Zalivu raketama i dronovima.
07.45
Avion sa evakuisanim građanima sa Bliskog istoka sleteo noćas u Beograd
Evakuacioni avion Er Srbije sa 67 putnika koji je poleteo iz Šarm El Šeika sleteo je oko pola dva na Beogradski aerodrom. Povratak naših državljana iz ratom zahvaćenih područja na Bliskom istoku organizovala je Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova. Na letu je bilo i državljana BiH, Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore.
07.40.
Makron: Udari SAD i Izraela na Iran krše međunarodno pravo, Iran snosi odgovornost
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da su udari Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran izvršeni uz kršenje međunarodnog prava, ali i istakao da nema razloga žaliti „diktatore koji pucaju na svoj narod“.
„Zajedno sa Nemačkom i Ujedinjenim Kraljevstvom, jasno smo tražili prekid napada. Islamska Republika Iran snosi primarnu odgovornost za ovu situaciju“, izjavio je Makron tokom obraćanja naciji, prenosi „Figaro“.
Kako je naveo, nakon „ograničenih udara“ na dve francuske vojne baze na Bliskom istoku, odlučio je da uputi fregatu u taj region, odnosno blizu obale Kipra.
„Imamo odbrambene sporazume koji nas vezuju za Katar, Kuvajt i Ujedinjene Arapske Emirate. Takođe smo povezani sa Jordanom i našim kurdskim saveznicima. Obarali smo dronove u legitimnoj samoodbrani. Pored već prisutnih resursa, radari i borbeni avioni Rafal su raspoređeni u poslednjih nekoliko sati“, naveo je Makron.
On je izraelske napade na Liban ocenio kao „opasnu eskalaciju i stratešku grešku“.
Dodao je kako namerava da „izgradi koaliciju“ koja bi zaštitila kritične pomorske rute nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, i naveo da je iz tog razloga naredio da se nosač aviona „Šarl de Gol“ uputi u Sredozemno more.
07.30
U napadu Izraela na Liban poginulo petoro ljudi, potraga za nestalima u ruševinama
Izraelske rakete pogodile su jutros četvorospratnu stambenu zgradu u libanskom gradu Balbek, usmrtivši najmanje pet ljudi i ranivši 15, a troje se vodi kao nestalo, objavili su libanski državni mediji.
Timovi za intervenciju rade na spasavanju porodica ispod ruševina, javila je libanska državna Nacionalna novinska agencija (NNA).
„Suočavamo se sa neprijateljem koji čini svoje zločine sa ili bez razloga. U ovom stambenom kompleksu, gde je neprijatelj počinio ovaj masakr, bile su smeštene samo civilne porodice“, izjavio je gradonačelnik Balbeka, advokat Ahmad Zuhair Al-Tufajli, koji je obišao mesto napada.
Izvor: CNN / Tanjug / Fonet / RTS
Prva vožnja kroz Čikago bila je vatreno krštenje. Ruke su mi se tresle dok sam pokušavao da skrenem u usku ulicu, svestan da iza sebe vučem “sto” tona tereta. Znoj mi se slivao niz leđa, a srce je udaralo u ritmu motora. Ali čim bih izašao na otvoreni put, na čuveni Interstate, osetio bih neopisivu moć. Moja kabina postala je moj novi dom, moj jedini sigurni prostor u celoj Americi
Američki intelektualac Volter Rasel Mid je, u svojoj knjizi Posebno proviđenje, izneo tezu kako u istoriji SAD postoje četiri škole američke spoljne politike koje se paradigmatski mogu vezati za neke od ključnih državnika. Ovaj tekst se fokusira na tradicije koje su uspostavili Aleksandar Hamilton i Tomas Džeferson, važne ličnosti Američke revolucije, dok će se u sledećem broju govoriti o legatu Endrua Džeksona i Vudroa Vilsona, koji su delovali u periodima revolucionarnih promena u regionalnom ili svetskom poretku
Zbog zloupotrebe monopolskog položaja kompanija MOL prijavila je Janaf Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije
Sve više ljudi priprema se za manju ili veću apokalipsu, pa je procena da će tržište setova za preživljavanje premašiti 1,62 milijarde američkih dolara do 2028. godine, a do 2031. porasti na 26,7 milijardi
Nakon sprovođenja zelene transformacije Urugvaj je „pobegao“ Srbiji, iako su do pre par godina bili na sličnom nivou po bogatstvu i energetskom miksu. Zašto Srbija ne može da uradi nešto slično
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
