Vajfertova pivara u Pančevu uvrštena je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu – šansa da se ovaj kulturni spomenik iz 18. veka neće urušiti
Vajfertova pivara u Pančevu uvrštena je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu, u okviru programa „7 najugroženijih“ koji Europa Nostra sprovodi uz podršku Instituta Evropske investicione banke (EIB).
Fondacija Neozoik
Vajfertovu pivaru je u ovaj program nominovala Fondacija Neozoik koja od 2022. godine nastoji da pomoću debata, radionica i izložbi skrene pažnju javnosti na jednu od najranijih parnih pivara u Evropi i najstariju na Balkanu. Fondacija Neozoik je nevladina organizacija koju čine mladi arheolozi i arhitekte, posvećeni da arheologiju i kulturno nasleđe približe široj publici, posebno mladima.
Po evropskim standardima
Vajfertova pivara je osnovana 1772. godine na obali Tamiša blizu ušća u Dunav, piše u obrazloženju Europe Nostre. Razvijana je prema industrijskim standardima Centralne Evrope, pod upravom porodice Vajfert u 19. veku za vreme Austrougarske monarhije, postaje predstavnik moderne pivarske tehnologije i kulturni orijentir.
Europa Nostra, vodeća evropska mreža organizacija civilnog društva u oblasti kulturnog nasleđa u svom obrazloženju podseća da su piva proizvedena u Vajfertovoj pivari osvajala su nagrade na najznačajnijim evropskim izložbama, uključujući Svetske izložbe u Parizu 1889. i 1900. godine. Više od industrijskog postrojenja, funkcionisala je kao društveno i kulturno središte, domaćin koncerata, pozorišnih i građanskih događaja, i ostala je duboko ukorenjena u kolektivnom sećanju i identitetu Pančeva.
Spomenik kulture
Kao kulturno dobro kompleks pivare prvi put je stavljen pod zaštitu 1948. dok je taj status 1991. unapređen u kulturno dobro od velikog značaja.
Požari 2005. i 2010. su u značajnoj meri oštetili pivaru. Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo je nakon prvog požara uradio statička i geomehanička ispitivanja, a deo objekta je zaštićen od vremenskih uticaja.
Grad Pančevo raspisao je 2014. godine konkurs za „izbor najboljeg idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja“ za obnovu pivare. Pobednički predlog uključivao je muzej manufakture i pivarstva, kao i prostor za kulturne manifestacije. Do danas, konkurs je ostao samo idejno rešenje.
Za potrebe tog konkursa, Zavod je uradio Projekat preventivne zaštite Magacina ječma i radionice, kao i dokumentovanje stanja objekta i mašina. Prvi radovi sanacije na osnovu tog projekta urađeni su 2016. godine. Za ostale faze nisu dobijena sredstva. Nakon toga je urađena ekspertiza 2022. godine koja je obuhvatila geodetsko snimanje kompleksa, i konferenciju fokusirana na važnost i potencijale pivare i industrijskog nasleđa.
I, to bi manje-više bilo sve što je urađeno na sanaciji pivare.
Urušeni krovovi
Nekada simbol industrijskog napretka i građanskog ponosa, Vajfertova pivara sada je skoro razrušena: ciglene zgrade su urušene, a krovove, takođe urušene, probijaju trava i korov.
„Danas je ovaj izuzetni industrijski kompleks izložen kritičnom riziku. Uprkos statusu kulturnog dobra od velikog značaja, decenije nedovoljnog finansiranja, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i razorni požar iz 2005. godine učinili su lokalitet površine 14.000 m² strukturalno nestabilnim i zatvorenim za javnost. Urušavanje krovova, prodor vode i vegetacije, vandalizam, krađa originalne opreme i neformalno korišćenje prostora ubrzavaju njegovo propadanje. Klimatske promene dodatno su pojačale ove pretnje: nedavne jake oluje, poplave, suše i toplotni talasi znače da pivaru od potpune devastacije deli svega jedna ekstremna vremenska nepogoda“, navode iz Europa Nostra.
Uvrštavanje Vajfertove pivare na listu „7 najugroženijih“ ne znači da je spas zagarantovan, ali znači da je priča o ovom kulturnom spomeniku postala vidljiva.
Svaki lokalitet sa ove liste dobija pravo da konkuriše za grant od 10.000 evra, koji obezbeđuje Institut Evropske investicione banke. To je novac koji omogućava da se napravi prvi korak – studija izvodljivosti, kampanja, početna dokumentacija.
Treba naglasiti da se žiri ne rukovodi samo činjenicom da je nešto ugroženo, već gledaju i da li postoji perspektiva, i da li postoji lokalna inicijativa, energija, ideja kako da se prostor oživi.
U toku je administrativna provera dostavljene dokumentacije za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture u okviru izložbe Ekspo 2027, nakon čega će uslediti stručna evaluacija svih prijava
Na Bitef neće doći portugalska i predstava Žige Divjaka. Pretpostavlja se da će takvih biti još. Ako se ovaj najveći međunarodni pozorišni festival u Srbiji ne održi i ove godine, to će biti njegov kraj, kažu stručnjaci
Pulski festival je osudio napad na pisca Vladimira Arsenijevića u Beogradu. Pozvao je publiku da dođe na projekcije filma „Tri nedelje posle“ čiji je on koscenarista. Ovaj film je u Karlovim Varima dobio nagradu za najbolji evropski film - istog dana kada su Arsenijevića huligani prebili u Beogradu zato što je spremao komemorativni skup posvećen Srebrenici
Nagradu „Ernest“ za životno delo dobio je Voja Brajović na upravo završenom Filmskom festivalu u Somboru
Konkurs za kulturne projekte na Ekspou, kao da je sastavljao neko nedovoljno stručan i vičan. Podseća na konkurse koje raspisuje Ministarstvo kulture u ime lokalne SNS stranke. Umetnici kažu: kultura nije dekor ni scenografija za državni projekat
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
