Nova ekonomija: Zašto je Srbija među rekorderima u Evropi po rastu cena čokolade

Cena čokolade u Srbiji dramatično je rasla tokom prošle godine. Prosečan rast cena ovog proizvoda tokom 2025. iznosio je čak 25,4 odsto.

Iako su ljubitelji čokolade u svim evropskim državama prošle godine morali da izdvoje više novca nego ranije, Srbija je među zemljama u kojima je ovaj proizvod ubedljivo najviše poskupeo. Zapravo, kako pokazuju podaci Eurostata, od 38 evropskih zemalja, samo je u njih pet čokolada poskupela više nego u Srbiji, a u čak 32 zemlje – manje, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.

Poskupljenje 51 odsto za dve godine

Međutim, čak ni to ne pokazuje pun opseg drastičnog poskupljenja čokolade s kojim se potrošači suočavaju u Srbiji. Naime, ako se pogledaju podaci ne samo za 2025, nego i za 2024. godinu, vidimo da je uz Estoniju, Srbija zemlja u kojoj su u čitavoj Evropi čokolade ubedljivo najviše poskupele – neverovatnih 51,6 odsto za samo dve godine.

Samo su još u Estoniji (51,8 odsto) i Poljskoj (50,9 odsto) čokolade približno isto poskupele kao kod nas. U preostalih 35 zemalja Evrope, rast cena je bio daleko, daleko niži – u Albaniji na primer, samo 8,18 odsto, dok je EU prosek 29,1 odsto. To znači da se ovoliko poskupljenje čokolade u Srbiji teško može objasniti samo spoljnim faktorima, odnosno rastom cene kakaoa, koja je inače uticala na kretanje konditorskih proizvoda svuda u svetu, već da su po sredi po svemu sudeći lokalni faktori, odnosno da su proizvođači čokolade, odnosno prodavci u Srbiji dizali cene znatno više nego na ostalim evropskim tržištima.

U 2024. čokolada je u Srbiji u proseku poskupela za 20,9 odsto u odnosu na 2023, da bi zatim na to poskupljenje u 2025. došao novi skok cena od još 25,4 odsto.

Drastične promene cene

Cena čokolade u Srbiji drastično se menjala tokom prošle godine. Do prosečne inflacije čokolade od čak 25,4 odsto, došlo se tako što je čokolada u pojedinim mesecima prošle godine rasla i po više od 40 odsto međugodišnje.

Konkretno, međugodišnji rast cena čokolade u decembru bio je 8,7 odsto, u novembru 8,8, a u oktobru 8,4 odsto, ali je pre toga, „čokoladna inflacija“ mesecima bila dvocifrena. Konkretno, u septembru je rast cena čokolade iznosio 10,2 odsto. I u mesecima pre toga, inflacija čokolade je „divljala“. U avgustu je ona iznosila 19,4 odsto, u julu 28,7, a u junu 35,8 procenata.

U maju, međugodišnja inflacija, kada se posmatra čokolada, iznosila je 40,4 odsto, a mesec dana ranije, u aprilu, ona je dostigla vrhunac – čak 42,9 odsto. U martu je iznosila 42,8 odsto, u februaru 41,3, a u januaru 36,6 odsto.

Stoga, decembarska međugodišnja inflacija od 8,7 odsto nije najrealniji pokazatelj, već je bolje sagledati prosek, koji pokazuje da je u 2025. čokolada bila čak 25,4 odsto skuplja nego tokom 2024. godine.

Srbija među državama sa najvećim poskupljenjem

Što se tiče regiona, i u susednoj Hrvatskoj čokolada je značajno poskupela, ali ipak puno manje nego u Srbiji. Konkretno, prosečni podaci za period od januara do decembra 2025. pokazuju da je tamo čokolada, u odnosu na isti period 2024, poskupela 14,9 odsto. Što se tiče Crne Gore, prosečna inflacija čokolade u decembru iznosila je 21,2 odsto. Takođe, u Severnoj Makedoniji inflacija čokolade je u istom mesecu iznosila 20,2 odsto.

A kakvo je stanje u Evropi? Prosečna inflacija čokolade na nivou čitave Evropske unije u 2025. je iznosila 17,9 odsto, što je manje nego u Srbiji. Najviša inflacija, veća od 30 odsto, zabeležena je u Poljskoj (32,6) i Estoniji i Litvaniji (po 31,5).

Takođe, iznad evropskog proseka bile su Rumunija (26,1), Letonija (25,9), Švedska (22,5), Bugarska (22,3), Grčka (20,8), Španija (20), Finska (19,5), Češka (18,6), Holandija (18,4) i Nemačka (18,1).

Najmanja poskupljenja čokolade zabeležena su u Albaniji (1,3), Slovačkoj (6,6) i na Kipru (7,9 odsto).

Koliko košta čokolada

Čokolada Milka, verovatno najpopularnija u Srbiji, sa alpskim mlekom, dakle „obična“ mlečna čokolada, košta od 140 do 200 dinara za 80 grama, kolika je ambalaža. To je od 1,19 do 1,7 evra. Kada bismo posmatrali cenu po kilogramu, ona bi u srpskim marketima varirala od 14,88 do 21,25 evra.

U Hrvatskoj je, s druge strane, ova ista čokolada nešto jeftinija – 1,03 evra u velikom marketu. Posmatrano po kilogramu, cena bi bila 12,88 evra.

U Crnoj Gori se takođe prodaje ova čokolada, ali je njena gramaža nešto veća – 90 grama. Ova čokolada tamo košta 1,39 evra. Kako bismo jasnije videli razliku u ceni, i ovde ćemo je sagledati kroz to koliko bi koštao kilogram – 17,38 evra.

Čokolada od 90 grama prodaje se i u Nemačkoj i Grčkoj, gde košta 2,19 i 2,25 evra, odnosno 27,38 i 28,13 evra po kilogramu.

Ništa bolja nije situacija ni sa lokalnim brendovima. Tako obična mlečna čokolada Najlepše želje u pakovanju od 90 grama po redovnoj ceni košta 214 dinara, a na kratkotrajnoj akciji 170 dinara, dok Najlepše želje crna čokolada sa 75 odsto kakaoa košta čak 260 dinara za samo 75 grama. To je čak 3,466 dinara po kilogramu.

Foto: Freepik/8photo

Zbog čega su porasle cene

Na poskupljenja čokolade u proteklom periodu uticao je, prema pisanju svetskih medija – manjak kakaoa. Na taj manjak uticali su loši prinosi usled ekstremnih vremenskih uslova u Zapadnoj Africi.

Zapadna Afrika, koja proizvodi oko 70 odsto svetskog kakaoa, pretrpela je toliko gubitka u ponudi da je cena budućih ugovora (fjučersa) za zrna kakaoa porasla sa oko 2.500 dolara po toni sredinom 2022. godine na više od 12.600 dolara krajem 2024. godine, objavio je nedavno CNN Business.

„Dobra vest za potrošače (proizvođače) je da su cene kakaoa od tada znatno pale, nedavno ispod 4.000 dolara po toni prvi put posle nekoliko godina. Loša vest: čokoladni proizvodi koji su sada na policama napravljeni su od zrna čija je cena bila na kriznom nivou ili blizu njega. Maloprodajne cene ostaju visoke jer proizvođači slatkiša kupuju kakao mesecima unapred i koriste postojeće zalihe“, piše CNN.

Analiza organizacije Climate Central pokazala je da klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem donose sve više ekstremnih vrućina u Zapadnu Afriku. Ova organizacija analizirala je kako su klimatske promene uticale na učestalost dana sa maksimalnim dnevnim temperaturama koje su iznad optimalnog opsega za rast kakaa – 32 stepena Celzijusa, u Kamerunu, Obali Slonovače, Gani i Nigeriji tokom 10 godina (od 2015. do 2024).

Klimatske promene su dovele do oko 40 dodatnih dana godišnje sa maksimalnim temperaturama iznad 32 stepena u regionima Obale Slonovače i Gane. U Kamerunu i Nigeriji zabeleženo je u proseku po 18, odnosno 14 dodatnih dana godišnje sa previsokim temperaturama. Većina (28 od 44) analiziranih regiona za uzgoj kakaoa imala je najmanje šest dodatnih nedelja godišnje toplote koja ograničava rast kakaoa.

Promene u obrascima padavina, dakle preobilne padavine ili suše, dodatno opterećuju rast kakaoa. Preciznije, dovoljna i ravnomerno raspoređena količina kiše je ključna za kakao koji najbolje uspeva kada godišnje padavine iznose između 1.500 i 2.000 mm, a sušni periodi ne traju duže od tri meseca. Promene u padavinama mogu da dovedu do varijacija u proizvodnji, kao što se dogodilo 2024. godine, kada je nastupio period velikih padavina, a nekoliko meseci kasnije – suše.

Novi problemi za proizvođače

Trenutno, međutim, cene kakaoa na berzi padaju, ali to ne znači nužno i poboljšanje situacije. Kako je nedavno objavio Rojters, u Obali Slonovače, najvećem svetskom proizvođaču kakaoa, farmere i njihove zadruge pogađa pad globalnih cena. Naime, izvoznici odbijaju da plate garantovanu cenu koju je odredila Vlada, od oko 5,09 dolara po kilogramu, jer tvrde da je ova cena previsoka, kada se uzme u obzir globalni pad, zahvaljujući kom su cene dostigle najniži nivo u protekle dve godine, a koji je usledio zbog smanjene potražnje.

Zbog toga, zalihe afričkih proizvođača se gomilaju, njihovi dugovi rastu, a sve im je teže i da isplate radnike. Proizvođači su za Rojters naveli da neki kupci nude i cene niže od one koju je Vlada odredila kao garantovanu, ali da su neki primorani da na takve cene pristanu.