Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Zorana Milojevića, zvanog Zelja, nekadašnjeg funkcionera Srpske napredne stranke na Kosovu i Metohiji i Vladana Miloševića, bivšeg v.d. direktora Javnog preduzeća za PEU „Resavica“, zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 6,3 miliona dinara.
Prema navodima optužnice, Milojević je u periodu od juna 2013. do kraja 2014. godine, u dogovoru sa tadašnjim direktorom Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica Vladanom Miloševićem, omogućio da se sa računa tog javnog preduzeća na račun privatne firme MSN, čiji je vlasnik, u više navrata prebaci navedeni iznos za poslove koji nisu izvršeni.
Optužnica je potvrđena, a obojica okrivljenih terete se za zloupotrebu službenog položaja.
Institucionalni zastoj
Pretkrivični postupak protiv Milojevića i Miloševića pokrenut je pre četiri godine. Tokom tog postupka, zahtev za prikupljanje obaveštenja koji je Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo Upravi kriminalističke policije, ali je zahtev nestao, zbog čega je predmet bio u zastoju gotovo tri godine.
Nakon što je dokumentacija naknadno pronađena, istraga je nastavljena i u julu prošle godine okončana podnošenjem krivične prijave, što je rezultiralo podizanjem optužnice.
Početak poslovne i političke karijere
Zoran Milojević rođen je u Leposaviću, gde je započeo poslovnu karijeru. Pre ulaska u širu političku arenu bio je vlasnik benzinske pumpe u tom mestu. U politiku je ušao kao predstavnik Nove Srbije, tada koalicionog partnera Srpske napredne stranke (SNS).
Nakon razlaza Nove Srbije i SNS-a, Milojević se priključuje naprednjacima i ubrzo postaje jedan od ključnih stranačkih kadrova na severu Kosova i Metohije.
Funkcije i javna vidljivost
Milojević je obavljao funkciju predsednika Pokrajinskog odbora SNS-a za Kosovo i Metohiju, bio je član Izvršnog odbora i Glavnog odbora te stranke, direktor Telekoma Srbije na Kosovu, kao i saradnik Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
U periodu od 2012. do 2013. godine bio je zaposlen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, u vreme kada je tom institucijom rukovodio Aleksandar Vulin. Bio je angažovan i tokom saniranja posledica poplava u Tekiji 2014. godine.
Kasnije je obavljao funkciju zvaničnog predstavnika Telekoma Srbije za Kosovo i učestvovao u delegaciji Srbije na pregovorima sa Prištinom u Briselu, u delu koji se odnosio na telekomunikacije. U javnosti je viđan i uz tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, na stranačkim i državnim događajima 2017. godine. Milojević je u to vreme godinama bio „nedostupan” tužilaštvu
Optužbe bez epiloga
Ime Zorana Milojevića tokom prethodnih godina više puta je pominjano u vezi sa izbornim incidentima u različitim lokalnim sredinama u Srbiji. Prema svedočenjima o kojima su mediji izveštavali, identifikovan je kao jedan od aktera nasilja nad opozicionim aktivistima tokom izbornih ciklusa.
Optužbe nikada nisu dobile epilog, a iz Srpske napredne stranke su ih odbacivali. Funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović javno je negirao navode, opisujući Milojevića kao „operativnog čoveka na terenu” i stranačkog aktivistu sa dobrim izbornim rezultatima.
„Naš čovek iz Leposavića, izvanredan tip, veoma operativan na terenu, sjajno vodi svaku kampanju, gde god je bio ima sjajne rezultate. Mislim da bi ga svaka stranka pooželela za operativca na terenu, u smislu da ume naš stranački program da prikaže i pokaže”, rekao je Đukanović.
Milojević je dovođen u vezu i sa izgradnjom nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu na Kopaoniku, čiji stvarni vlasnik nikada nije zvanično utvrđen. Objekat, uprkos višegodišnjim najavama nadležnih organa, nije uklonjen. Milojević je navode o svojoj umešanosti odbacivao.
Optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal predstavlja prvi konkretan institucionalni korak koji bi mogao da dovede do sudskog epiloga u slučaju koji se odnosi na navode stare više od jedne decenije.
Inače, ovo je četvrti krivični postupak koji je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenuo protiv direktora JP za PEU Resavica u poslednjih 10 godina pri čemu su tri krivična postupka okoončana pravnosnažnim osuđujućim presudama.
