Hoće li akvarijum ugroziti Park prijateljstva na Ušću

Za prostor Parka prijateljstva raspisan je urbanističko–arhitektonski konkurs sa jasnim zadatkom da se preispita odnos novih javnih sadržaja i postojećeg pejzaža, izjavio je za FoNet akademik i profesor Branislav Mitrović, odgovarajući na pitanje da li će izgradnja akvarijuma ugroziti zeleni ambijent tog parka na Ušću.

Sam konkursni okvir prepoznao je stav da arhitektura u ovom prostoru ne treba da se vidi kao izdvojeni objekat, već kao stanje – uređenje prostora, oblikovano samim pejzažom. Polazna ideja projekta zasnivala se na kameleonskom principu uklapanja u pejzaž, u nameri da arhitektura ne dominira prostorom, već da bude oblikovana logikom i karakterom samog pejzaža, kazao je Mitrović, autor prvonagrađenog rešenja.

On naglašava da je zbog toga objekat velikim delom ukopan, prilagođen terenu i prostorno podređen postojećoj strukturi zelenila.

„U tom smislu pitanje je kako se interveniše. Ukoliko se poštuju projektovani gabariti, očuva i nadogradi zelenilo i razume logika mesta, takva intervencija ne ugrožava park, već doprinosi njegovoj dugoročnoj održivosti, čitljivosti i kontinuitetu identiteta prostora”, naglasio je Mitrović.

Park Ušće, kako je dodao, ima vrednost upravo zato što je čitljiv kao velika, otvorena i kontinuirana zelena celina u snažnom urbanom okruženju.

„Sa svojim urbanističko-arhitektonskim rešenjem ne polazimo od ideje popunjavanja parka objektima, već od potrebe da se jasno definiše njegov rub, prvenstveno duž Glavne aleje, uz očuvanje unutrašnjeg karaktera prostora”, istakao je Mitrović.

Suština u meri i međusobnom odnosu sadržaja

Prema njegovom mišljenju, suština nije u broju sadržaja, već u njihovoj meri i međusobnom odnosu.

Kada arhitektura nema ideju da se nametne kao dominantni znak, već se ponaša kao deo ambijenta, osnovni karakter parka ostaje sačuvan i prepoznatljiv u širem urbanom sistemu uz očuvanje neprekidne vizure „zelenog tepiha” od Brankovog mosta do Hotela Jugoslavija.

Neće biti seče drveća

Upitan kakva je sudbina postojećeg zelenila i drveća, Mitrović ukazuje da neće biti seče drveća, već isključivo presađivanja.

„Biće presađeno oko 30 zrelih stabala. To će biti učinjeno posebnom nemačkom mašinom ‘Optimal 2500’, namenjenoj za veća stabla, čiji je uspeh presađivanja 95 procenata”, dodao je.

Uz to, kaže Mitrović, „na parceli gde će se nalaziti akvarijum biće zasađeno novih 199 zrelih stabala drveća. Ispod njih će se nalaziti sistem za navodnjavanje koji će omogućiti njihovo trajanje, jer je teren na Ušću takav da zasadi ne uspevaju ako nemaju navodnjavanje. Krov Akvarijuma biće novi deo parka Ušće i mesto susreta gde će se nalaziti urbani mobilijari i staze za šetnju”.

Šta se dešava s gondolom

Povodom navoda na portalu gradnja.rs da u projektu za park Ušće postoji stranica za gondolu Kalemegdan-Ušće, Mitrović je, na pitanje da li to znači povratak tom projektu koji je izazvao ozbiljno protivljenje struke i građana, kazao da je reč o temi koja je već jednom otvorila ozbiljnu stručnu i društvenu raspravu, te izrazio nadu da pojavljivanje gondole u pojedinim dokumentima ne znači automatsku nameru za njenu realizaciju.

On naglašava da se takvi projekti ne mogu vraćati u razmatranje bez jasnog konsenzusa i temeljne analize posledica.

„Uz to, treba imati u vidu da ovakva vrsta atrakcije nije nužna celini Kalemegdanska tvrđava, čiji prostorni, istorijski i simbolički kapaciteti već poseduju snažan i samodovoljan identitet. Napominjem da tokom našeg rada na projektu gondola nije bila tema”, izjavio je Mitrović.

Protesti kao briga za prostor

Upitan o protestu građana zbog gradnje u Parku prijateljstva, Mitrović kaže da to vidi kao izraz brige za prostor koji doživljavaju kao svoj, kao deo sopstvenog identiteta, ukazujući istovremeno na potrebu za većom transparentnošću i jasnijom komunikacijom u procesu odlučivanja.

Naglasivši da uloga struke nije da takve glasove relativizuje ili ignoriše, već da ih sasluša i na njih odgovori argumentima, Mitrović je kazao da je dobio poziv aktivističkih organizacija da razgovaraju o toj temi i rado ga je prihvatio.

„Potrebno nam je više dijaloga i otvorene debate u društvu. To je put ka usvajanju najboljih rešenja i zaštiti javnog interesa koji je na mnogim mestima ugrožen određenim urbanističkim rešenjima”, izjavio je akademik Mitrović za FoNet o projektu izgradnje u Parku prijateljstva koji je izradio studio MitArh kojim on rukovodi.

Izvor: FoNet

Muzej koji se ne nameće prostoru