Uz iskustva autokratskih kolega - Putina, Mila Đukanovića, Orbana, Erdogana - Aleksandar Vučić, posle dva predsednička mandata, puca ponovo na položaj premijera
Dok je Aleksandar Vučić na nekoj funkciji u državi – o novom mandataru za to mesto se ne razmišlja. Tako je on bio na poziciji premijera od 2014. do 2017. u dva mandata, a izbori su tada prevremeno održani čisto da bi naprednjaci zacementirali poziciju i bolje se pozicionirali u odnosu na koalicione partnere.
Ipak, od kada Vučić više nije na premijerskoj, već na predsedničkoj poziciji, za osam godina Srbija je imala čak tri predsednika Vlade u pet mandata. Što zbog kriza vlasti i studentskih protesta, što zbog Vučićevog nezadovoljstva kadrovima, ili prosto da bi održavao atmosferu varednog stanja u kojoj se pažnja skreće sa suštinskih stvari.
Politikolog Đorđe Vukadinović je za Novu rekao da misli da predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira da bude premijer u budućnosti i da njegove ranije najave o povlačenju iz politike nisu bile iskrene. On je naveo da najava predstavljanja programa „Srbija 2035“ jasno ukazuje na to da Vučić planira da zauzme novu funkciju.
„Potpuno je nevažno kako se njegova funkcija zove, on može da bude i portir u Vladi, ali će palica biti kod njega“, kazao je polikolog.
Vučić je najavio da će, „nakon što prođu godišnjice“, u martu na političkom mitingu u Beogradu biti predstavljen program razvoja Srbije do 2035. godine. Kazao je da će taj skup biti održan 20, 21. ili 22. marta, ispred Doma narodne skupštine ili na Trgu republike.
Vučić je sa mesta premijera 2014. „sklonio“ Ivicu Dačića, jer je smatrao da to nije volja birača Srbije i da on treba da bude predsednik Vlade.
Nakon što je 2017. godine predao premijersku palicu, čak tri premijera u pet mandata imala je Srbija. Ivica Dačić je privremeno obavljao ovu funkciju, da bi preuzela Ana Brnabić. Nakon što se ispostavilo da je predsednik Vučić jako nezadovoljan bio njenim učešćem u izborima, a posebno ostvarenim rezultatima u Beogradu, opet su usledili vanredni parlamentarni izbori.
Jedan od najkraćih mandata imao je Miloš Vučević, koji je u januaru 2025. podneo ostavku, posle napada na studente u Novom Sadu u toku prethodne noći.
„Smatramo da smo objektivno odgovorni za ono što se desilo i stoga podnosimo ostavke“, rekao je Vučević, koji je na mesto premijera izabran u maju 2024.
Aleksandar Vučić skratio je mandat 2017. zbog „loše atmosfere u društvu“, ali i da bi učestovao na izborima i postao predsednik.
Dovijanjem kako da što duže ostane na vlasti, a održi privid demokratkog procesa, Vučić Srbiju održava kao „hibridni režim“ ili ti zemlju sa delimično slobodnim statusom. Njih i vode slični njemu političari. Tako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan neprekidno na vlasti više od tri decenije. On je došao je na poziciju premijera Turske 2003. godine. Na toj funkciji nalazi se neprekidno od avgusta 2014. godine, kada je postao predsednik države.
Najduže je na predsedničkoj poziciji u Evropi predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji je na toj funkciji neprekidno još od jula 1994. godine. Sedam puta je pobeđivao na predsedničkim izborima. Svaki put, osim prvog, pobedio je u prvom krugu. Čak je organizovao i referendum, na kojem je oko 80 odsto beloruskih birača glasalo za ukidanje ograničenja u broju predsedničkih mandata.
Mediji su Lukašenkovu novu pobedu u januaru 2026. objavili naslovom: Lukašenko i Belorusija: Dok ih smrt ne rastavi.
Vučić se svakako ugleda i na Vladima Putina, koji je na vlasti duže od bilo kog lidera Rusije posle sovjetskog diktatora Josifa Staljina. Rusiju vodi neprekidno od kraja 1999. godine, menjajući mesta premijera i predsednika. 2000. je po prvi put postao predsednik Rusije, reizabran je 2004. godine, da bi u periodu od 2008. do 2012. godine obavljao funkciju premijera Rusije, a na mestu predsednika je za to vreme – našao adekvatnu zamenu, Dmitrija Medvedeva, da bi se promenio zakon i opet postao vođa države.
U ovom društvu je svakako bio i nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji je prvi put izabran 15. februara 1991. godine, na svoj 29. rođendan, pa je u to vreme bio najmlađi šef vlade u Evropi. Nakon toga, još šest puta je bio na čelu crnogorske vlade, a u svoju političku biografiju upisao je i dva mandata na funkciji predsednika Crne Gore.
U ekipi se još ističu i nekadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i sadašnji premijer Mađarske Viktor Orban, ali oni su ipak jedan period od dolaska na vlast, proveli i u opoziciji. I nakon što je Dodik otišao sa čela Republike Srpske, vlast tamo i dalje radi – po njegovoj palici.
Aktuelni mađarski premijer, koga vole i Putin i Tramp, a posebno Vučić, proveo je u opoziciji osam godina nakon isteka prvog premijerskog mandata, koji je obavljao od 1998. do 2002. godine. Orban se vratio na vlast 2010. godine i od tada je ne ispušta.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
