Šta skrivaju Selaković i FCS i kakvu ulogu u tome ima NAFFIT

„Filmski centar Srbije (FCS) potrošio je 11 miliona evra za 53 filma koja nisu snimljena“, rekao je ministar kulture Nikola Selaković  na naučno-stručnom skupu „Srpska kultura danas“ u Jugoslovenskoj kinoteci 26. januara. Prema njegovim rečima, „svaki peti uloženi dinar je jalovo utrošen“.

FCS kaže da se radi o 13 miliona evra, tako su barem naveli u pozivu na panel diskusiju koju organizuju 6. i 7. februara na Zlatiboru, ali nema veze.

Otkud ovde NAFFIT

Ministar je panel najavio u svom izlaganju, a namera dela u kome nabraja iznose koje država ulaže u film bila je da prisutne i javnost navede na zaključak da su filmadžije nezahvalni neradnici, i da Srbija nema veliku filmsku produkciju zbog njih, a ne zbog Ministarstva kulture.

Tema panela je „Problem sufinansiranja nezavršenih filmova i kako ga rešiti?“. Pozvani su Asocijacija filmskih reditelja, Udruženje filmskih producenata, nekoliko pojedinačnih producenata, i Udruženje nezavisnih producenata

Panel je zakazan na Zlatiboru, a ne u Beogradu odakle su i FCS i svi pozvani učesnici, zato što je sedište drugog organizatora, Nacionalnog festivala filma i televizije (NAFFIT), na Zlatiboru.

Foto: NAFFIT

I, sve bi bilo u redu i za pohvalu, jer višegodišnja produkcija filmova je veliki ustaljeni problem ovdašnje kinematografije, da u organizaciji panela nije pomenuti NAFFIT koga je bojkotovala cela filmska branša, a o čemu smo letos mnogo puta pisali.

Šta skriva ministar

Naime, postavilo se logično pitanje da li će reditelji i producenti doći na panel čijeg su organizatora ranije bojkotovali?

Miloš Škundrić, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, kaže za „Vreme“ da je tema panela „gorući problem srpske kinematografije “, i naravno da bi to trebalo rešavati, ali da je „pitanje zašto razgovori nisu u Beogradu, kada je tu i problem, i zašto ponovo maštati na tu temu, kada rešenje problema već postoji.“

Foto: Arhiva

„Svuda u Evropi država je ta koja finansira kinematografiju kao državni interes, pa je tako i kod nas. Ali nigde ne postoji ovakav problem. To znači da sam naš sistem ne samo da nije dovoljno uređen, nego da se nisu poštovala ni pravila samog FCS-a, što je omogućilo mnogo mutnih radnji, manipulacija i korupcije i tu je osnovni uzrok ovog problema“, kaže Škundrić.

Smatra da je broj od „53 filma preuveličan i da ministar tako želi da pokaže da su srpski filmski stvaraoci nesposobni i nezainteresovani, da opravda protivzakoniti izostanak državnog sufinansiranja filma u 2025. godini“.

Podseća i da 11 miliona evra, ili 13 koliko navodi FCS, koje je država uložila u 53 nerealizovana filma nisu jalovo uložena, kao što kaže ministar Selaković. Taj novac i dalje postoji na računima producenata, i nije  nenamenski trošen, što bi ministar mogao da zna.

Reditelji i producenti hoće isto  

U tom smislu, Asocijacija filmskih reditelja  poslala je Filmskom centru Srbije pismo s predlogom za hitni sastanak, kako bi ih upoznali sa konstruktivnim rešenjem predmetnog problema i koje već postoji u Ministarstvu kulture.

Na istu tu činjenicu, ukazali su Filmskom centru i članovi Udruženja filmskih producenata Srbije pismom poslatim u ponedeljak.

Rešenje već postoji

Naime, Asocijacija reditelja, Udruženje filmskih producenata Srbije i prethodna uprava FCS-a više od godinu dana su pripremali predlog kako rešiti problem nezavršenih filmova, i predali ga Ministarstvu kulture.

Ministarstvo kulture je zatim oformilo radnu grupu u kojoj su bili predstavnici FCS-a i ministarstava kulture i finansija, koji su došli do predloga uredbe, odnosno zaključka, koji je predat Vladi Srbije.

„To je bilo u junu prošle godine. Od tad nemamo informaciju šta se dalje s tim desilo kao ni zašto više od pola godine taj zaključak nije stigao na dnevni red. Rešenje koje mi predlažemo ne zahteva nikakvo dodatno ulaganje države u ovom trenutku, već je nađeno unutar filmske industrije. Ali jasno ukazuje da je najveći problem pojedinačni iznos podrške filmovima, koji je najniži u Evropi“, kaže za „Vreme“ Nikolina Vučetić, predsednica Udruženja filmskih producenata Srbije.

Predložili su mehanizam kojim, objašnjava Vučetić, „projekti koji su podržani na konkursima FCS-a, a tek su na početku realizacije, omogućavaju onima koji su pri kraju da završe, jer su veći deo sredstava obezbedili van Srbije, na regionalnim i evropskim filmskim fondovima. Oko toga smo se svi složili, takav predlog je u Vladi Srbije“.

Jedino Srbija nije uradila ništa

Svesni su da je ovaj mehanizam možda samo trenutno rešenje problema i da nije sistemski.

„Međutim, on takođe već postoji. Ni po njega ne treba ići na Zlatibor. Dovoljno je samo primeniti Ustav, Zakon o kulturi, Zakon o kinematografiji, Statut Filmskog centra Srbije i Uputstvo o dodeli sredstava FCS“ , smatra Škundrić.

Kažu da problem nezavršenih filmova imaju svi, ne samo u regionu, i da je povećan od kovida.

„Ali su ga sve države rešile dodatnim subvencijama za filmove iz kovid perioda kao i povećanjem iznosa kojim dotiraju buduće filmove, sa dotadašnjih minimalnih 500.000 evra na jedan milion evra. Jedino Srbija nije uradila ništa“, kaže Nikolina Vučetić.

Miloš Škundrić podseća da „po našem zakonu država može da sufinansira film do 50 posto cene njegove proizvodnje, a mi dobijamo  15 do 30 odsto. S tim novcem ne možete ništa da uradite, pa čak ni da konkurišete na inostranim konkursima zato što oni traže da već imate osiguranih 50 odsto.“

Ističe da je „jedan od izvora kod nas i Telekom, ali tamo ne postoji javni konkurs i sredstva dobijaju samo podobni, na krajnje sumnjiv način.“

I Vučetić i Škundrić kažu da produkcija filma u realnim okolnostima traje u proseku oko 7 godina, dok FCS ugovori predviđaju period od 3 do 5 godina, te da je uz neadekvatno finansiranje, to još jedan od problema.

Ko uopšte vodi srpski film

„Proizvodnja filma je višegodišnja aktivnost, a snimanje višenedeljna u kojoj učestvuje na desetine i stotine ljudi. Kad se 13 miliona evra koje navodi FCS podele na 53 filma, rezultat je 250.000 evra. Hrvatskoj i Sloveniji država izdvaja po milion evra po projektu. To pokazuje ozbiljne namere ovih država kada je kinematografija u pitanju. Budžet koji je 2025. Srbija odvojila za konkursnu aktivnost svih filmova bio je 8 miliona evra. Ali od te cifre potrošeno je tačno 0 evra“, kaže Miloš Škundrić.

Oba udruženja su, kao što kaže Nikolina Vučetić „za otvoreni dijalog u Filmskom centru našoj krovnoj filmskoj industriji, u Beogradu“.

A to podrazumeva i odgovor na pitanje ko sada vodi srpski film: Filmski centar Srbije, ili Nacionalni festival koga je cela filmska struka bojkotovala. Uostalom, zašto je FCS pozvao filmadžije da dođu na Zlatibor u sedište NAFFIT-a, osim ako to nije mesto gde se kroji strategija srpskog filma.