„Smanjenje gramaže proizvoda bez jasnog obaveštavanja potrošača predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu", kaže Dejan Gavrilović iz Efektive, navodeći da nadležne institucije u Srbiji ne kažnjavaju prodavce i proizvođače iako zakon to predviđa
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ izjavio je za RTS da član 18 Zakona o zaštiti potrošača definiše nepošteno poslovanje kada se potrošači dovode u zabludu i donose ekonomsku odluku koju inače ne bi doneli.
„Na primer, ako je neko godinama kupovao čokoladu od 100 grama, sada je ona 90 grama, a to nije primetio prilikom kupovine jer mu nije na vreme signalizirano, to je nepoštena poslovna praksa koja je kažnjiva. Tržišna inspekcija, međutim, ne primenjuje taj član i ne kažnjava prodavce. Kazne su od 300.000 do dva miliona dinara“, kaže Gavrilović.
Prema njegovim rečima, prodavci nisu direktni krivci jer ne proizvode čokoladu, ali u trgovinskom lancu mogu da se zaštite putem ugovora i prenesu odgovornost na proizvođače, sprečavajući takvo ponašanje.
Gavrilović dodaje da su predložili da novi zakon obavezuje prodavače da naznače, poput nalepnice, promenu količine proizvoda, ali Ministarstvo trgovine to nije prihvatilo, dok u Evropi takva praksa postoji.
„’Šrinkflacija’ je termin koji je postao poznat tokom pandemije jer su se količine i cene proizvoda tada konstantno menjale. Potrošači u Srbiji se retko bune za, na primer, 50 dinara poskupljenja, dok se u Nemačkoj često bojkotuju proizvodi jer je svest o tome razvijenija“, ističe Gavrilović.
Napominje da se promena količine proizvoda u Srbiji radi na „uvijeniji“ način. Na primer, na jogurtu se neće pisati da je smanjen na 900 mililitara, već će umesto jednog litra pisati jedan kilogram. Takođe, kvalitet hrane se menja, ali je na deklaraciji navedeno sitnim slovima, pa potrošači to ne primećuju.
„Prijava tržišnoj inspekciji je institucionalna borba, a sve treba prijaviti i dokumentavati putem sajta. Zaštita kolektivnih interesa potrošača je ukinuta, pa se sve svodi na procese ‘jedan na jedan’, a potrošači u to ne ulaze“, zaključuje Gavrilović.
Izvor: RTS
Prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana tvrde da nova pravila i pooštrene kontrole u Šengenu dovode do toga da je čak trećina profesionalnih vozača onemogućena da radi, zbog čega su blokirali terminale za teretni saobraćaj na granicama prema EU
Posle skoro dve decenije pregovora Evropska unija i Indija postigli su dogovor o sveobuhvatnom trgovinskom sporazumu. To je strateški odgovor na carinsku politiku Donalda Trampa
Ruski udeo u NIS-u, tvrdi Aleksandar Vučić, otićiće MOL-u za manje od milijardu evra. A Srbija je, kaže predsednik države, bila spremna da plati duplo više
Proizvođači mleka iz okoline Čačka najavili su blokadu kao upozorenje Ministarstvu poljoprivrede, nezadovoljni višenedeljnim prekidima otkupa i ponudama mlekara da mleko plaćaju svega 25 do 35 dinara po litru
Kupac Naftne industrije Srbije (NIS) biće zajedničko preduzeće MOL-a i ADNOC-a u čijoj bi strukturi mađarska kompanija bila većinski i kontrolni vlasnik, dok bi partner iz UAE bio manjinski akcionar
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
