Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Profesorka Jelena Kleut nije sama. Stajala je u sredu (21. januar) okružena svojim studentima. Branili su je, brane je i tek će je braniti.
Uz Kleut su njene i kolege profesori – za nekoliko sati njih 700 je potpisalo pismo podrške. Uz nju je čitav univerzitet kakav bi morao da bude. Dakle, prostor znanja i solidarnosti, akademske i ljudske čestitosti.
Na drugoj strani je dekan Filozofakog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović koji na sopstvene studente poziva policiju da ih istera iz zgrade fakulteta. Tu je prodekan Dejan Pajić koji preti „reprizom 5. septembra“, odnosno, brutalnim policijskim nasiljem. Tu su ćaciji i dridovi, prošireni sastav Senata Univerziteta u Novom Sadu, spreman da ispunjava želje režima, koji se sveti svakom koga ne može da potkupi, ocrni i zastraši.
Na toj strani stoji isključivo gola sila i ogoljeno poslušništvo grupe prosvetnih radnika-klimoglavaca.
Pre nepuna dva meseca, pitala sam Jelenu Kleut u intervjuu za „Vreme“ zbog čega vlast ide đonom? To jest – zašto je posegnula za takvim kršenjem procedura kakvo se dogodilo u njenom slučaju.
Odgovorila je da je režimu, za početak, cilj osveta. A zatim da pokažu kako sve mogu i tako pošalju poruku svima koji na različitim stranama dižu glas zbog samovolje, represije, nepravde…
Verovatno da je upravo na ovo mislila Kleut kada je studentima i drugim okupljenima koji su uzvikivali njeno ime na novosadskom Filozofskom fakultetu rekla: „Znam da vičete ‘Jelena’, a mislite na ceo Univerzitet i zato vičite. Moramo odbraniti Univerzitet.”
Ako bi ova dva dana mogla da se sumiraju u tri rečenice, one bi glasila ovako: u utorak vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jeleni Kleut, uručen je otkaz. U sredu je doživela najveću počast koju jedan prosvetni radnik može da doživi – njeni studenti masovno su ustali da je brane od svih kojima je slobodna i kritička misao pretnja koju treba nasilno ućutkati. Konačno, treća rečenica – u toj borbi, ulog je i Univerzitet.
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
