Na jednočasovnom sastanku zvaničnika SAD, Danske i Grenlanda nije ustanovljen značajan napredak, sve strane saglasne su u tome da su razgovori prošli u „temeljnom neslaganju“.
Dok su predstavnici Danske i Grenlanda bili u Vašingtonu, Tramp je na njegovoj platformi „Istina“ napisao da je Americi potreban Grenland zbog nacionalne bezbednosti.
„Problem je što Danska ne može ništa da uradi povodom toga ako Rusija ili Kina žele da okupiraju Grenland“, rekao je Tramp, dodajući da ne veruje da Amerika može da se osloni na Dansku da brani ostrvo.
Sa druge strane, trupe evropskih saveznika uveliko se gomilaju na najvećem svetskom ostrvu, kako bi zajedničnim snagama učestvovali u vežbama koje je Danska organizovala pod nazivom „Operacija: Arktička izdržljivost“.
Čije snage su na Grenlandu?
Na vojnu vežbu su, osim nordijskih zemalja, svoje vojnike poslali i Holandija, Nemačka i Francuska.
Nemačka je poslala 13 vojnika „izviđačkog tima“ na Grenland kako bi „istražila opšte uslove za moguće vojne doprinose podršci Danskoj u obezbeđivanju bezbednosti u regionu“.
Švedska je takođe stacionirala svoje oružane snage na tu teritoriju na zahtev Danske, dok je ministar odbrane Velike Britanije Džon Hili rekao da će, posle zahteva Danske, Velika Britanija poslati jednog vojnog oficira kao deo izviđačkog tima.
Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je da će njegova zemlja takođe učestvovati u pomenutoj operaciji. Kontingent od 15 francuskih vojnika sleteo je u glavni grad Nuk.
Poljski premijer Donald Tusk je, sa druge strane, saopštio da Poljska ne planira da se pridruži evropskoj vojnoj misiji, ali je upozorio da bi svaki pokušaj američke vojne intervencije predstavljala „političku katastrofu”.
Pored Nemačke, Švedske i Francuske, i Norveška je poslala manji broj vojnika na zajedničku vežbu sa danskim trupama. Dok su Kanada i Francuska saopštile i da u narednim nedeljama planiraju da otvore konzulate u Nuku, glavnom gradu Grenlanda.
Svi ovi potezi usledili su u danu kada je ministar spoljnih poslova Danske bio u Vašingtonu na razgovorima o budućnosti Grenlanda.
EU potvrdila podršku
Evropska unija je udvostručila investicije i podršku Grenlandu, jer su Arktik i njegova bezbednost od ogromnog značaja za EU, izavila je u Limasolu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Dan nakon što su ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda u Vašingtonu razgovarali sa čelnicima američke administracije, Fon der Lajen je rekla da će EU „nastaviti rad na bezbednosti Arktika sa našim saveznicima i partnerima, uključujući Sjedinjene Države“, prenosi Politiko.
Njen komentar bio je usmeren na optužbe američkog predsednika Donalda Trampa da Evropa i Danska, čija je Grenland teritorija, ne čine dovoljno da obezbede resursima bogato i strateški važno arktičko ostrvo.
„Jasno je da Grenland može da računa na nas politički, ekonomski i finansijski“, rekla je Fon der Lajen novinarima u Limasolu, gde su evropski komesari razgovarali sa kiparskim zvaničnicima i političarima, pošto je Kipar preuzeo šestomesečno predsedavanje Savetom EU.
Fon der Lajen je istakla ekonomsku posvećenost Evrope Arktiku, napominjući da EU namerava da udvostruči finansijsku podršku Grenlandu u svom sledećem sedmogodišnjem budžetu. Istakla je da Brisel i Nuk, glavni grad ostrva, razgovaraju o investicijama i da Unija „udvostručuje ulaganja“.
Bela kuća: Tramp želi da SAD dobiju Grenland
Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da vojne aktivnosti evropskih zemalja na Grenlandu nisu promenile namere američkog predsednika Donalda Trampa da to arktičko ostrvo postane američka teritorija, preneo je Si-En-En.
„Ne mislim da evropski vojnici utiču na predsednikovo odlučivanje, niti na njegov cilj koji se tiče Grenlanda“, naglasila je Levit.
Levit je ocenila da je sastanak potpredsednika SAD Džej Di Vensa i državnog sekretara Marka Rubija sa ministrima inostranih poslova Danske i Grenlanda bio „produktivan“.
Bela kuća je jasno stavila do znanja da su predsednikovi stavovi o akviziciji Grenlanda prioritet za nacionalnu bezbednost. Tramp želi da SAD dobiju Grenland, jer smatra da je to u interesu naše nacionalne bezbednosti, ponovila je Levit.
