Građani svih generacija stali su u redove ispred štandova u Beogradu, verujući da su studenti ponovo otvorili prostor slobode
Desetak ljudi okupljeno je oko štanda kod Bajlonijeve pijace u centru Beograda. Kartonsku kutiju s prorezom na vrhu drži jedna žena, dok građani u nju ubacuju potpisane papire. Hemijske kruže iz ruke u ruku. Neko se šali da li je „otimačina za olovke“, jedan čovek dobacuje da može da potpiše i deset puta ako treba – ali dobija odgovor da će se uvažiti samo jedan potpis.
Tačno u devet sati ujutru, 28. decembra, studenti su otvorili prve štandove za prikupljanje potpisa u Beogradu. Već nekoliko minuta kasnije formiraju se redovi.
„Potpisala sam da bi došlo do promene vlade i svega ovoga. Dosta je više bede i jada. Ja sam za Evropsku uniju, nisam za Vučića. On radi šta hoće, celu Srbiju je prodao. Šta je napravio? Mahalu Kineza i Arapa, i pljačka ovaj narod. Svi na robiju treba da idu“, kaže penzionerka Snežana, dok pažljivo presavija papir pre nego što ga ubaci u kutiju.
„Ne očekujem neku reakciju vlasti na ove potpise, ali se ipak nadam da će nešto biti.“
Dok govori, prolazi druga penzionerka. Ona potpis ne daje. Kaže da podržava studente, ali misli da ovo nisu potpsi za njih, već neku drugu stranku.
Nekoliko koraka dalje, muškarac stoji sa strane i ne skida pogled sa štanda. Kaže da se „za slobodu bori već 35 godina“. Sa opštine je Stari grad, deo je tamošnjeg zbora i došao je ne samo da potpiše, već i da provede dan sa studentima. Slično su se zborovi organizovali i na drugim mestima u gradu, kako bi podržali studentsku inicijativu.
„Nećemo stati dok god imamo snage i dok god naša deca budu ovde. Želimo njih da podržimo – da ostanu, da žive i rade u ovoj divnoj zemlji. Studenti su nam u proteklih godinu dana pokazali da ne treba da se bojimo“, kaže Dragan Carić. „Ovaj narod je bio u strahu 13 godina. Oslobodili su ga. To se vidi po osmesima ljudi.“
Po njegovim rečima, potpisi nisu samo formalnost, već dokaz raspoloženja u društvu.
„Ovo će pokazati koliko nas ima i koliko je ljudi spremno da u ovom trenutku podrži studente. To ovoj vlasti pokazuje da su izgubili legitimitet.“
U redu preovlađuju stariji ljudi, ali ima i mlađih, te prolaznika koji zastaju usput. Jutro je, tek se očekuje dolazak više ljudi. Jedan penzioner se šali da ga mogu zvati „u bilo koje doba dana i noći“ dok popunjava podatke o broju telefona i e-mail adresi. Drugi strpljivo čeka, oslanjajući se o štap.
„Imam 74 godine i borim se od devedesetih. Ovo je za mene nastavak te borbe i podrška studentima, da završimo jednom za sva vremena s ovim“, kaže penzionerka dok se priseća protesta iz mladosti. Upravo je kod Doma omladine dala svoj potpis podrške omladincima.
„Tada sam imala 40 godina, kćerka mi je bila u gimnaziji, unuk nije bio rođen. Sada mi unuk ima 27, kćerka 48, ja 74. I dalje tabanamo.“
Dodaje da danas ima manje elana nego nekada, ali više infrastrukture. „Ovo je način da se vidi koliko nas ima. Ne verujem da će raspisati izbore u ovom trenutku i posle ovoga. Studenti, profesori, lekari nose veliki teret. Kada seljak izađe – tada je njemu kraj. A seljak još nije izašao.“
Ispred Doma omladine štand je tek otvoren, a već je prikupljeno nekoliko desetina potpisa.
Na Terazijama, dvoje studenata stoji pored glasačke kutije čije je dno popunjeno već sat vremena nakon početka akcije. Dvojica momaka u trkačkoj opremi, prolaze pored štanda i posle desetak metara se vraćaju. Jedan potpisuje, drugi ne – nije državljanin Srbije, ali na nekom od balkanskih jezika kaže da bi potpisao da može.
Mlađa žena sa crnim psom prilazi, potpisuje i pita da li može da potpiše i za muža, pošto nije u zemlji. To u ovom trenutku nije moguće, objašnjavaju studenti. Dodaju da će kasnije biti otvoren i onlajn formular za sve one u čijim mestima danas nema štandova, kao i za građane u inostranstvu.
Pita i može li da dobije hemijsku na kojoj piše „Studenti pobeđuju“ za supruga.
„On je vaš veliki fan, ali sada nažalost nije ovde.“
Sa hemijskom u jednoj i povocem na kom vodi psa u drugoj ruci, odlazi zadovoljno.
Dok se sunce probija kroz oblake hladnog decembarskog jutra, u redu kod štanda na Studentskom trgu stoji petnaestak ljudi. Studentkinja sa žutom kapom objašnjava da je potpisivanje na dobrovoljnoj bazi i da nisu potrebni nikakvi podaci osim imena i prezimena, opštine stanovanja i potpisa.
Jedan gospodin već je pripremio ličnu kartu – ali ona nije potrebna.
Ljudi prilaze, potpisuju i pitaju koji je cilj akcije. Cilj je, odgovaraju studenti, umrežavanje i priprema za izbore.
S druge strane ograde Studentskog parka čuje se muzika, postavljaju se štandovi – počinje studentski novogodišnji bazar, dok se glasačka kutija polako puni.
Štandovi, više od 400 njih širom Srbije, biće otvoreni do različitih doba dana, a poslednji će biti postavljeni do 21 čas.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Veoma neprijatni mladi ljudi zabranjuju pristup i građanima i novinarima. Pred ogradom Ćacilenda stoje dvojica mladih policajaca i kažu da ne znaju kako su moguće akreditacije za skup koji se priprema iza ograde, ništa ne znaju ni u obližnjoj policijskoj stanici
Policija je objavila još jednu fotografiju osumnjičenog za monstruozan napad na ženu u Beogradu
Šatori se uklanjaju još od jutra, a ulaz je moguć samo uz akreditaciju za večerašnji program koji navodno počinje u 17 časova
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se danas. Kosovo nema formiranu Vladu gotovo godinu dana. Građani Severne Mitrovice išli su na kolektivno glasanje, ali nisu bili raspoloženi za ragovor sa medijima
Građani na više od 400 mesta mogu da potpišu podršku studentima. Šta ona znači i za šta će se ti potpisi koristiti?
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
