U svim većim mestima u Srbiji i svim korisnicima čiji uređaji podržavaju 5G mrežu, od utorka je dostupan brži internet. Mala napomena: ako vidite 5G na ekranu, nećete automatski dobiti korona virus
U Srbiji je počela primena 5G tehnologije. Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) dalo je licencu operaterima za korišćenje ove tehnologije vrednu ukupno 300 miliona evra, tako da će u uglu ekrana na mobilnim telefonima korisnika Yettela, MTS-a i A1 od ovog utorka stajati ikonica 5G.
Osim nove ikonice, korisnici 5G mreže će na raspolaganju imati do 1,5 gigabajta po sekundi brz internet za preuzimanja i 150 megabajta po sekundi za slanje, što je prema rečima operatera višestruko brže nego ranije.
Međutim, da bi se nakačili na tu brzinu, potrebno je da uređaji koje imaju korisnici podržavaju 5G i da budu u zoni takozvane „ćelije“, odnosno geografskog područja koje 5G pokriva.
Na sajtu Yettela dostupna je mapa tih područja za Srbiju. Praktično u svim većim mestima, 5G mreža će biti dostupna korisnicima.
U praksi, internet koji je nakačen na 5G biće efikasniji pri zahtevnijim operacijama poput strimovanja, rada od kuće, korišćenja veštačke inteligencije i gejminga, navode operateri.
U Srbiji se uvođenje 5G mreže najavljuje još od 2020. godine. Pokrivenost ove mreže u međuvremenu je u Evropi premašila 94 odsto, čak je i Severna Makedonija, kao zemlja koja ne pripada Evropskoj uniji, pokrivena sa više 93 odsto.
Međutim, u Srbiji se to godinama odlagalo.
U početku se kašnjenje pravdalo pandemijom korona virusa i ekonomskim problemima koji su kasnije usledili.
Nakon toga, postojala je sumnja da je država odugovlačila sa aukcijom da bi, navodno, Telekom Srbija skupila dovoljno novca da bi mogla da razvija tu tehnologiju u Srbiji.
Tačka sporenja oko 5G i Srbije bila je i namera naših vlasti da koristi tehnologiju kineske kompanije Huavej, koja se nalazi na listi sankcija SAD.
Međutim, Vašingtonskim sporazumom Srbija se obavezala da će, kako se navodi u sporazumu, „u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača“.
Kako piše Nova ekonomija, deo kineske opreme je već bio instaliran u Srbiji, ali se zbog sporazuma moralo preći na opremu koju prave zapadne kompanije.
Mreža 5G predstavlja petu generaciju tehnološkog standarda bežične telekomunikacione mreže, koja je razvijena kao naslednica 1G, 2G, 3G i 4G.
Prvi put je 5G u upotrebu ušla 2019. godine u SAD-u, Velikoj Britaniji i Južnoj Koreji, pa se ubrzo raširila po svetu.
Poput svojih prethodnica, 5G tehnologija je zasnovana na radio talasima, koji se odašilju sa antena u okviru jedne „ćelije“, tačnije područja koje je nakačeno na tu lokalnu antenu.
Razlika u odnosu na ranije generacije jeste u tome što 5G radi na višim frekvencijama, što omogućuje veću brzinu i veću pokrivenost internetom. U slučaju Yettela, na primer, to će biti 700 MHz za niski i 3.5 GHz za srednji opseg.
Razvoj 5G pre šest godina poklopio se sa izbijanjem pandemije korona virusa, pa je tako, u ono vreme širenja dezinformacija i opšteg nepoverenja u zvanične institucije, ova tehnologija uvučena u različite teorije zavere.
Pošto peta generacija tehnologije mobilnih mreža koristi radio talase, javio se strah da su ta „zračenja“ štetna, da izazivaju rak i da čak utiču na širenje korona virusa.
Istraživanja su, međutim, pokazala da uzročno-posledična veza između 5G talasa i bolesti nije dokazana.
Na nekim mestima u Evropi i Severnoj Americi, gde su nikli prvi 5G tornjevi, teoretičari zavere su organizovali sabotaže i uništavali antene.
U Srbiji je to dobilo i neku komičnu notu, pošto su po internetu kružili snimci navodnih 5G tornjeva koji su u stvari bile obične antene.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je poziv nadležnim institucijama da ispitaju da li javni nastupi predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova predstavljaju kampanju za njegovu eventualnu kandidaturu za predsednika Srbije
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
