Profesorka Jelena Kleut za „Vreme“ govori o pokušaju da je ostave bez posla na Filozofskom fakultetu, ćutanju nekih kolega i „gledanju svog posla“
Krajem ove sedmice, Jelena Kleut bi mogla da ostane bez posla na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Veće su ipak šanse da joj se aneksom produži ugovor do okončanja postupka.
A postupak je kao u Kafkinom romanu. Jer, Kleut još nije dobila odluku Senata Univerziteta u Novom Sadu kojom nije izabrana u zvanje redovne profesorke, iako ispunjava sve uslove.
„Tek kad vidimo kako je obrazloženje sročeno – posebno bih htela da pročitam i zapisnik sa sednice – onda će biti jasnije šta se tačno dogodilo. Ali sasvim sigurno je da ću se na tu odluku žaliti“, najavljuje Kleut u intervjuu za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (27. novembar).
O tobožnjim razlozima što nije izabrana čitala je – u tabloidima. Reč je prigovoru, koji je stigao posle propisanog roka, da jednu njenu naučnu monografiju nije verifikovalo Ministarstvo prosvete, iako tako nešto nije uslov za profesore Univerziteta.
Zato Kleut ovo pre svega vidi kao odmazdu za to što glasno pruža podršku studentima i protestima protiv režima. „Cilj im je svakako osveta, za početak. Zatim hoće da pokažu da mogu. A onda i da to bude poruka za sve druge koji dižu glas na različitim stranama“, priča ona.
Dobija veliku podršku iz akademske zajednice – pismo podrške objavilo je i 120 predavača sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Kleut podseća da njen slučaj nije prvi – bez posla su ostajali ljudi sa Univerziteta u Novom Pazaru i neki drugi, i to tiho.
„Znam da i danas ima kolega koji misle: ‘Sama je tražila, što je morala toliko da govori; dok god sam ja ovde, ušuškan i ne pravim veliku buku, meni tako nešto ne može da se desi’“, dodaje ona.
Kleut, koja je jedna od najpriznatijih istraživačica medija u regionu, bila je i zagovornica blokada fakulteta. Danas je, kaže, teško pomiriti ono što se dešava „napolju“ i to da treba rutinski raditi svoje poslove, vratiti se u svakodnevicu.
„Verujem da na taj povratak nismo smeli da pristanemo, to je prevara. To je od početka i bila želja režima – da vrati privid normalnog života. I oni su najveći profi teri toga.“
**Ceo intervju čitajte u „Vremenu“ od četvrtka (27. novembar). Ili, još bolje, iskoristite dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na **digitalno izdanje**, **štampano „Vreme“**, bolji njuzleter **Međuvreme plus** ili **podržite** naš podkast bilo kojom sumom**
Samostalni hakerski napad koji je sproveo AI uzdrmao je nemačke vlasti, koje upozoravaju da ulazak u novu eru veštačke inteligencije donosi i potpuno nove bezbednosne pretnje
U nizu teških saobraćajnih nesreća koje su se desile u Novom Sadu i Južnobačkom okrugu šest osoba je izgubilo život, a više njih je povređeno. Srbija je i dalje prva u Evropi po broju poginulih na putevima
Penzionerima će biti podeljeno 30.000 turističkih vaučera od kojih svaki vredi 10.000 dinara. Ali, ne mogu da ih dobiju svi penzioneri. Ko, gde, kada i kako može da se prijavi za vaučere
Londonska policija hvali sistem koji u realnom vremenu prepoznaje prolaznike i dovodi do svakodnevnih hapšenja, dok kritičari upozoravaju da za takvu praksu ne postoje jasna zakonska pravila
U Srbiji 14,5 odsto radnika radi po ugovoru na određeno vreme. To je čak 4,6 odsto više od proseka Evropske unije pokazuju podaci Eurostata za 2025. godinu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
