Suzan Sontag, O ženama, prevod s engleskog Nada Donati; Štrik, Beograd 2025.
Knjiga O ženama zbirka je eseja i intervjua Suzan Sontag iz prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Tekstove je priredio njen sin Dejvid Rif, hronološki ih je poređao i time uputio u rane radove ove američke teoretičarke i spisateljice. Eseji o rodu, društvenim ulogama i ograničenjima, ali i o istoriji, estetici i smrti, o temama, dakle, koje će Suzan Sontag opsedati čitavog života, pokazuju nam na koji su se način formirali stavovi jedne od, nesumnjivo, najuticajnijih intelektualki dvadesetog veka. U ovim zapisima neupitne lucidnosti prepoznajemo njen intelektualni žar, ali i njeno nepokolebljivo odbijanje da se svrstava pod bilo koju zastavu, računajući i feminističku.
...…
Sontag se, dakle, bavi različitim temama: od nepravednih “dvostrukih aršina starenja”, po kojima muškarcima godine donose ugled, a ženama, navodno, samo gubitak vrednosti, preko analize diktata lepote (“lepota je ženski posao u ovom društvu i, istovremeno, pozornica njihovog porobljavanja”), sve do oštre kritike trajne privlačnosti fašističke estetike u eseju “Fascinantni fašizam”. Njeno pisanje je britko, često polemično i nikada ne pribegava lakim rešenjima. Ona razotkriva društvene, kulturne i političke obrasce koji oblikuju iskustvo žene, kako u javnoj sferi tako i u privatnom životu. Posebnu težinu imaju tekstovi nastali u dijalogu i neslaganju sa drugom velikom figurom američkog feminizma, pesnikinjom i esejistkinjom, Adrijen Rič. Dok je Ričova zastupala militantniji, jasno ideološki obojen feminizam, Sontagova je odbijala svako svrstavanje i prihvatanje etiketa. “Naravno da sam feministkinja”, govorila je, “ali nikada ne bih za sebe rekla da sam oslobođena žena.” Njen feminizam se sastojao u stalnom preispitivanju, a ne u prihvatanju slogana. Sontag nas suočava s činjenicom da i najprivlačnije parole mogu postati nova ograničenja, a da se oslobađanje žena ne može odvojiti od šire borbe protiv stereotipa, ideologije i lažnih normi. Njena rešenja možda nisu uvek jasna ili konačna, ali upravo u toj nepopustljivoj složenosti leži snaga njenih stavova. Drugim rečima, zbirka O ženama nije laka ni utešna knjiga.
Za današnjeg čitaoca ova zbirka je dragoceno svedočanstvo ne samo o jednom vremenu i raspravama koje su to vreme oblikovale ili mu se priklanjale, već i o ličnosti koja je odbijala da bude zarobljena u tuđim definicijama. U ranim esejima Suzan Sontag se predstavlja u svojoj najkritičnijoj ali i najranjivijoj formi, kao intelektualka koja je istovremeno bila deo ženskog iskustva, ali mu se i kritički opirala, istrajno odbijajući da se ukalupi u zadate obrasce. Danas, u eri društvenih mreža i digitalne samoprezentacije, njene misli zvuče gotovo proročki. Ako je u sedamdesetim godinama “jedini standard lepote bila mladost”, u vremenu Instagrama taj standard dodatno je zaoštren algoritmima, filterima i pritiscima neprekidnog poređenja. Upravo zato insistiranje Suzan Sontag na složenosti i otporu stereotipima, kao i na oslobađanju imaginacije, ostaje podjednako relevantno, možda i nužnije nego ikada pre.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Duplikat“, jedan od četrdesetak filmova „Apollon“ produkcije Željka Mitrovića dokazuje da kinematografija nije fabrika u kojoj je najvažnije koliko je komada izašlo sa trake
Glumci Drame Narodnog pozorišta osudili su postupak uprave svoje kuće da sa Instagrama povuče vest o Zlatnoj areni koju je dobio glumac Vučić Perović na Filmskom festivalu u Puli
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Na sajtu Narodnog pozorištu su vesti o novostima i pojedincima koji su po volji SNS upravi ove kuće. Nije objavljeno o Zlatnoj areni njihovog glumca Vučića Perovića u Puli
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
