Dvadeset godina rada, izdavačka kuća „Heliks“ obeležava Festivalom savremene skandinavske književnosti predstavljajući autore koji spajaju književnost i nauku, pričajući o antropocenu – našem dobu
Izdavačka kuća „Heliks“ izdvaja se po naučnopopularnim knjigama, koje nisu česte među ovdašnjim izdavačima. Osnovana je pre 20 godina u Smederevu, a jubilej obeležava dvodnevnim Festivalom savremene skandinavske književnosti, 19. i 20. avgusta u Beogradu, u galeriji Artget Kulturnog centra, i u Štrik kafe knjižari.
Festival je deo projekta dugačkog naslova Svet u kojem živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom. Cilj ovog projekta je da pomoću knjiga prevedenih sa osam manjih jezika koje se bave naukom, predstavi odraze nauke u savremenoj evropskoj književnosti, s posebnim akcentom na antropocen.
Dva skandinavska romana
Kako za „Vreme“ objašnjava urednica „Heliksa“ Katarina Ješić, fokus Festivala savremene skandinavske književnosti su „dva izuzetna skandinavska romana – Daning–Krugerov efekat švedskog autora Andresa Stupendala, koji je gost festivala, i Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju norveške književnice Klare Veberg.“
S obzirom da je „Heliks“ od osnivanja posvećen promovisanju nauke, „i ovim festivalom smo hteli da naglasimo koliko su naučni fenomeni i procesi inspirativni za savremene autore, ali i koliko književnost može biti moćan medij za isticanje naučnog načina razmišljanja“, kaže Katarina Ješić.
Navodi da „Stupendalov roman otvara razgovor o psihološkom fenomenu Daning–Krugerovog efekta, dok Veberg, matematičarka i književnica, gradi priču oko života Rakel, matematičarke koja pak, piše o Sonji Kovaljevskoj, prvoj ženi profesorki matematike. Klara Veberg je doktorirala na fraktalnoj geometriji i ovaj matematički pojam je utkala i u strukturu romana.“
Na Festivalu, u okviru promocije romana Klare Veberg, o psihološkim aspektima Daning–Krugerovog efekta govoriće dr Kaja Damnjanović, profesorka psihologije.
Tribina
Drugog dana festivala je tribina „Naučnice u književnosti“, na kojoj će Katarina Ješić sa matematičarkom Aleksandrom Ravas razgovarati o položaju žena u nauci, naročito u STEM oblastima, ali i o poznatim naučnicama kroz istoriju koje su utkale put današnjim naučnicama, uključujući i Sonju Kovaljevsku o kojoj Klara Veberg piše.
„Na ovaj način, festival postaje platforma koja ne samo da promoviše književnost skandinavskih pisaca, već podstiče i kritičko mišljenje, razmenu znanja i interdisciplinarni dijalog. To je u potpunom skladu sa misijom Heliksa – da gradi široke vidike, budi radoznalost i otvara prostor za promišljanje najvažnijih pitanja savremenog sveta“, kaže Katarina Ješić.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Ministar kulture Nikola Selaković zapretio je da će oboriti konkurs Ekspa za kulturno stvaralaštvo ukoliko podršku ne dobiju kandidati koje favorizuje Ministarstvo, tvrdi izvor „Vremena“ blizak jednom članu komisije, što je zakočilo objavljivanje rezultata konkursa
Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Filmski centar Srbije je objavio, pa povukao vest da je film Izlet Nenada Pavlovića srpski kandidat za nagradu Oskar. Posle niza godina, nije izabran film koji priča o teškoj istoriji Srbije
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
