Foto: Promo
Jednog od najvećih vizuelnih i pozorišnih umetnika Roberta Boba Vilsona znamo po njegovim predstavama koje su bile na Bitefu, a posebno po sjajnom predavanju koje je održao tokom ratih devedesetih
Preminuo je Robert Vilson (83) jedan od najvećih vizuelnih i pozorišnih umetnika 20. i 21. veka. Rođen je u mestu Waho (Teksas) u kome, kako je često naglašavao, nije bilo pozorišta. Kada je otišao u Njujork na školovanje, gledao je predstave na Brodveju, ali mu se one nisu svidele. A onda se upoznao sa umetnošću opere, savremenim plesnim predstavama Marsa Kaningema i kompozicijama Džona Kejdža. Inspirisali su ga umetnici koji misle apstraktno i to mu je otvorilo put ka jednom sasvim novom sagledavanju odnosa pozorišne predstave, muzike, pokreta i svetla.
Reči su ga sputavale
Nije mnogo mario za dramsko pozorište. Ono je za njega bilo suviše okrenuto rečima i zapostavljalo je sva druga izražajna sredstva. Želeo je totalnu umetnost, umetnost koja spaja svetlo, zvuk i pokret. Njegov cilj je bio artizam u smislu umetničke veštine i potpunog vladanja tehnikom i formom umetnosti. Važno je istaći da se to njegovo insistiranje na artizmu javlja u vreme kada savremena umetnost artizam odbacuje u potrazi za rudimentarnim, autentičnim i nekontrolisanim.
On je, naprotiv, insistirao na artizmu jer mu je artizam omogućavao da njegov umetnički izraz dospe daleko izvan reči jer je naš svet zarobljen u rečima koje nemilice trošimo i koje se od trošenja obesmišljavaju. Za Vilsona artizam je predstavljao način da umetnik potpuno preda umetnosti, animira sva čula i dopre do gledaočevog bića tako što će telesno biće glumca i gledaočevu izdržljivost dovesti do krajnjih granica. Njegove fantastične predstave podsticale su gledaoca da preskoči granice uma koje mu nameće govor i da umetnost doživi svim čulima.
Vilson na Bitefu
Na Bitefu smo gledali Pismo za kraljicu Viktoriju (1974), Anštajn na plaži (1976) i Vojcek (2002). Iako je Vilsonov pristup umetnosti pozorišta bio radikalno drugačiji od onog što smo gledali na našim scenama, beogradski kritičari i teatrolozi su analitično pisali o njegovom radu. Muharem Pervić je pišući o predstavi Pismo za kraljicu Viktoriju (Bitef 1974) napisao sledeće: „U svojim predstavama Vilson pokušava da čuje a ne da shvati, pa njegova predstava sledi muziku, a ne logiku zbivanja. Ovaj ritmičko-melodijski oblik kao princip gradnje Vilson uspostavlja sistemom ponavljanja, simetrije, intonacionim paralelizmima, pojačanjem i uklapanjem gestova i kretnji, tipiziranjem prostora, čime se izvestan ritimčko melodijski gest prenosi duž čitave predstave, to jest, ona se ritmički strukturira.“.
Sjajno predavanje
Šteta je što na Bitefu nismo videli i njegovu predstavu Hamletmašina rađenu prema drami Hajnera Milera (Hamburg i Njujork 1986), koja u stvari i nije drama u užem smislu već koloplet poezije i naracije. Bob Vilson je čitavu predstavu napravio tako da izgovorene reči ne dobiju samo značenje već i da gledalac kakvoću zvuka koju proizvodi ljudski glas koji se prenosi preko zvučnika ili unplugged. Hamletmašina se događala akustički, s velikom jasnoćom i plastičnošću uz puno ponavljanja, preklapanja i umetanja.
Tokom ratnih devedesetih, 30. steptembra 1995. godine, Robert Bob Vilson je održao sjajno perfomans predavanje u Bitef Teatru tokom trajanja Bitef festivala. Bio je to akt pomoći dugogodišnjim prijateljima u nevolji i veoma važno iskustvo za generaciju pozorošnika koja je imala tu nesreću da se školuje i profesionalno usavršava pod sankcijama i ratnim dejstvima.
Na izgled, sve je bilo jednostavno, a opet tako čarobno. Vilson nam je pričao o svom životnom putu, o svojim predstavama i o tome zašto mora da stvara takve predstave kakve je stvarao. Gledali smo ga i slušali bez daha. Kretao se po sceni kao nekakav baletan, pričao veoma ozbiljne stvari kao najbolji stend-up komičar i izlagao najdublju estetsku filozofiju rečima koje je svako mogao da razume. To njegovo predavanje pamtim kao najlepši događaj tog Bitefa. Duboko svestan značaja ovog predavanja Feliks Pašić i tadašnji urednik LUDUS-a je (broj 30, 5. oktobar 1995. godine) objavio je transkript predavanja. Hvala Jovanu Ćirilovu što ga je doveo i hvala Robertu Vilsonu što je došao kod nas u vremenu kada smo bili izopšteni od sveta. Hvala mu i večita slava!
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Prema rezultatima gradskog konkursa za sufinansiranje projekata iz kulture, najviše novca odvojeno je za projekte folklora, i članova i pristalica SNS-a, pa je zato jedva ostalo za izložbu SANU „Sveti Sava“, i ništa za izdavače i pozorišta
Momci iz „Lavine“ koji predstavljaju Srbiju na Pesmi Evrovizije nastupaju deveti u finalu takmičenja, a Finci, koji se smatraju favoritima su 17, što je njihov srećan broj
Repertoar Opere Narodnog pozorišta ove sezone obogaćen je sa četiri naslova, a Drama i Balet samo sa po jednim. Da li je to samo sticaj okolnosti?
Umetnik ima svoj lični doživljaj koreografije i uloge i to je ključ slobode koju mi balet pruža – kaže Jana Zimonjić, dobitnica ovogodišnje nagrade “Terpsihora”
Ustanove kulture biće povezano u jedinstvenu mrežu Državnog data centra, što je po ministru kulture Nikoli Selakoviću veoma važno za EXPO
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
