Foto: Promo
Jednog od najvećih vizuelnih i pozorišnih umetnika Roberta Boba Vilsona znamo po njegovim predstavama koje su bile na Bitefu, a posebno po sjajnom predavanju koje je održao tokom ratih devedesetih
Preminuo je Robert Vilson (83) jedan od najvećih vizuelnih i pozorišnih umetnika 20. i 21. veka. Rođen je u mestu Waho (Teksas) u kome, kako je često naglašavao, nije bilo pozorišta. Kada je otišao u Njujork na školovanje, gledao je predstave na Brodveju, ali mu se one nisu svidele. A onda se upoznao sa umetnošću opere, savremenim plesnim predstavama Marsa Kaningema i kompozicijama Džona Kejdža. Inspirisali su ga umetnici koji misle apstraktno i to mu je otvorilo put ka jednom sasvim novom sagledavanju odnosa pozorišne predstave, muzike, pokreta i svetla.
Reči su ga sputavale
Nije mnogo mario za dramsko pozorište. Ono je za njega bilo suviše okrenuto rečima i zapostavljalo je sva druga izražajna sredstva. Želeo je totalnu umetnost, umetnost koja spaja svetlo, zvuk i pokret. Njegov cilj je bio artizam u smislu umetničke veštine i potpunog vladanja tehnikom i formom umetnosti. Važno je istaći da se to njegovo insistiranje na artizmu javlja u vreme kada savremena umetnost artizam odbacuje u potrazi za rudimentarnim, autentičnim i nekontrolisanim.
On je, naprotiv, insistirao na artizmu jer mu je artizam omogućavao da njegov umetnički izraz dospe daleko izvan reči jer je naš svet zarobljen u rečima koje nemilice trošimo i koje se od trošenja obesmišljavaju. Za Vilsona artizam je predstavljao način da umetnik potpuno preda umetnosti, animira sva čula i dopre do gledaočevog bića tako što će telesno biće glumca i gledaočevu izdržljivost dovesti do krajnjih granica. Njegove fantastične predstave podsticale su gledaoca da preskoči granice uma koje mu nameće govor i da umetnost doživi svim čulima.
Vilson na Bitefu
Na Bitefu smo gledali Pismo za kraljicu Viktoriju (1974), Anštajn na plaži (1976) i Vojcek (2002). Iako je Vilsonov pristup umetnosti pozorišta bio radikalno drugačiji od onog što smo gledali na našim scenama, beogradski kritičari i teatrolozi su analitično pisali o njegovom radu. Muharem Pervić je pišući o predstavi Pismo za kraljicu Viktoriju (Bitef 1974) napisao sledeće: „U svojim predstavama Vilson pokušava da čuje a ne da shvati, pa njegova predstava sledi muziku, a ne logiku zbivanja. Ovaj ritmičko-melodijski oblik kao princip gradnje Vilson uspostavlja sistemom ponavljanja, simetrije, intonacionim paralelizmima, pojačanjem i uklapanjem gestova i kretnji, tipiziranjem prostora, čime se izvestan ritimčko melodijski gest prenosi duž čitave predstave, to jest, ona se ritmički strukturira.“.
Sjajno predavanje
Šteta je što na Bitefu nismo videli i njegovu predstavu Hamletmašina rađenu prema drami Hajnera Milera (Hamburg i Njujork 1986), koja u stvari i nije drama u užem smislu već koloplet poezije i naracije. Bob Vilson je čitavu predstavu napravio tako da izgovorene reči ne dobiju samo značenje već i da gledalac kakvoću zvuka koju proizvodi ljudski glas koji se prenosi preko zvučnika ili unplugged. Hamletmašina se događala akustički, s velikom jasnoćom i plastičnošću uz puno ponavljanja, preklapanja i umetanja.
Tokom ratnih devedesetih, 30. steptembra 1995. godine, Robert Bob Vilson je održao sjajno perfomans predavanje u Bitef Teatru tokom trajanja Bitef festivala. Bio je to akt pomoći dugogodišnjim prijateljima u nevolji i veoma važno iskustvo za generaciju pozorošnika koja je imala tu nesreću da se školuje i profesionalno usavršava pod sankcijama i ratnim dejstvima.
Na izgled, sve je bilo jednostavno, a opet tako čarobno. Vilson nam je pričao o svom životnom putu, o svojim predstavama i o tome zašto mora da stvara takve predstave kakve je stvarao. Gledali smo ga i slušali bez daha. Kretao se po sceni kao nekakav baletan, pričao veoma ozbiljne stvari kao najbolji stend-up komičar i izlagao najdublju estetsku filozofiju rečima koje je svako mogao da razume. To njegovo predavanje pamtim kao najlepši događaj tog Bitefa. Duboko svestan značaja ovog predavanja Feliks Pašić i tadašnji urednik LUDUS-a je (broj 30, 5. oktobar 1995. godine) objavio je transkript predavanja. Hvala Jovanu Ćirilovu što ga je doveo i hvala Robertu Vilsonu što je došao kod nas u vremenu kada smo bili izopšteni od sveta. Hvala mu i večita slava!
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Producent šest od devet filmova Glavnog programa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji je Željko Mitrović. Javnosti se to nije dopalo. Producent festivala Marko Jovičić kaže da nije imao drugu opciju
Popularni film „Meri Popins“ sa Džuli Endrjuz nije za sve uzraste, zato što u njemu ima uvreda po rasnoj osnovi
Za mesec dana počinje prvi Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru. Zna se da su u Odboru Gaga Antonijević, Lazar Ristovski, Miroslav Lekić, a očekuje se objavljivanje i programa
Premijer Macut najavljuje da će nacionalni udžbenici fokusirati znanje, da će usmeriti izdavaštvo, i da će osnažiti Zavod za udžbenike, ali ne pominje prava rešenja za ove probleme
"Rt" Saše Ilića je romana širokog narativnog i istorijskog zamaha, jedan od retkih koji se bave fenomenom religije u post-sekularnoj Srbiji
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
