U nedelju (27. jul), u Batajnici je došlo do teške saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo motociklista. Nesreća se dogodila na raskrsnici, usled sudara motocikla i putničkog automobila.
Zastrašujući snimak deli se na društvenim mrežama. Prema svedočenjima očevidaca i snimcima sa sigurnosnih kamera, oba vozila su prošla kroz crveno svetlo pre sudara.
Na jednom od snimaka, vidi se da automobil kreće na crveno svetlo, prolazi centralni deo raskrsnice dok se u njega zakucava motor koji dolazi s leve strane velikom brzinom.
Drugi snimak, iz dela raskrsnice s kog dolazi motociklista, pokazuje da je i na tom semaforu crveno dok on velikom brzinom prolazi.
Dr Vladimir Jevtić, stručnjak za bezbednost saobraćaja, ukazuje za „Vreme” da će veštačenje pokazati o čemu se radi, ali da je iz video snimaka očigledno da postoje propusti oba vozača.
„Definitivno je da je vozilo ušlo u nekoj sekundi crvenog svetla u raskrsnicu. Definitivno je da je i da je motocikl prošao na crveno svetlo. Očigledan je i propust brzine vozača motocikla”, govori Jevtić i dodaje da bi posledice bile manje da je brzina motocikliste bila propisna.
„Postojala bi velika verovatnoća da motociklista preživi”, govori Jevtić.
Raskrsnica, je uz krivinu, najčešće mesto gde motociklisti stradaju, pojašnjava sagovornik „Vremena”.
Jedan poginuli na dvotočkašu nedeljno
Prema podacima objavljenih na sajtu Agenije za bezbednost saobraćaja, u proseku, svaki šesti dan jedan dvotočkaš pogine i svakog dana se povredi više od četvoro vozača dvotočkaša.
Tokom 2024. godine, na putevima u Srbiji smrtno je stradalo 65 vozača motorizovanih dvotočkaša – 13 mopedista i 52 vozača motocikla, izjavio je ranije za Tanjug Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije.
„Njihovo učešće u ukupnom broju stradalih lica u saobraćaju je 13 odsto, što predstavlja izuzetno veliki broj, naročito kada uzmemo u obzir njihov broj u našoj zemlji”, rekao je Kokanović.
Kako je dodao, u proseku godišnje u Srbiji pogine oko 47 vozača motorizovanih dvotočkaša, od toga 39 motociklista i osmoro mopedista.
Kako najčešće ginu motociklisti i mopedisti?
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, na osnovu analize nesreća od 2022. do 2024. godine, motocikli imaju više od tri puta veći rizik učešća u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima nego mopedi.
Motociklisti najviše smrtno stradaju u saobraćajnim nezgodama sa najmanje dva vozila – skretanje ili prelazak, a mopedisti u saobraćajnim nezgodama sa najmanje dva vozila – bez skretanja, odnosno tokom sustizanja.
Mopedisti najčešće smrtno stradaju usled neprilagođene brzine uslovima saobraćaja i stanju puta i vožnje pod uticajem alkohola, a motociklisti zbog neprilagođene brzine uslovima saobraćaja i stanju puta i neustupanja prvenstava prolaza definisanog znakom službenog lica, saobraćajnim znakovima ili pravilima saobraćaja.
Svaki četvrti (29 odsto) mopedista smrtno strada samostalno, tj. bez učešća drugih vozila kada samostalno izazove saobraćajnu nezgodu.
U saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima motociklisti najviše učestvuju u saobraćajnim nezgodama sa putničkim automobilima (oko 45 odsto) i samostalno (32 odsto).
Skoro svaki treći (32 odsto) poginuli mopedista je stariji od 65 godina i svaki treći (28 odsto) poginuli motociklista starosti je između 15 i 30 godina.
Posle teškog udesa jednog dečaka, „Vreme” je pisalo i o opasnosti od električnih trotineta.
Vozači dvotočkaša – ranjiva kategorija
Vozači motora i motocikala nose epitet ranjive i ugrožene kategorije učesnika u saobraćaju, pojašnjava dr Jevtić.
„Ono što je problem kod motocikla – ne ubija brzina, nego ubija usporenje. Postoje dve vrste pada s motocikla – da motociklista padne i kliza, dakle nema trenutnog zaustavljanja i imamo ovu, nažalost varaijantu, kada dođe do trenutnog zaustavljanja – tada su šanse da zaštitna oprema odradi posao vrlo male ukolko nema vazdušnog jastuka za motociklistu, odnosno vazdušnog prsluka. Nažalost, tada dolazi do posledica do kakvih je došlo ovde”, pojašnjava Jevtić.
Odgovornost u nesrećama u kojima učestvuju četvorotočkaši i dvotočkaši je, kaže sagovornik „Vremena” najčešće 50-50 odsto, ali motociklisti češće izvlače „deblji kraj”
„Pri padu u brzini od 50 kilometara na čas na nula, motociklista na sebi ima 20 gravitacija. To znači da je njegova masa višestruko veća. Ako na primer ima 100 kilograma, on u trenutku pada ima dve tone. Ako je težina njegovog srca 300 grama, ono u trenutku pada ima šest kilograma. Tada dolazi do rascepa unutrašnjih organa i nažalost, najčešće do trenutne smrti”, pojašnjava Jevtić.
Šta kaže statistika?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2025, što su poslednji dostupni podaci, bilo je oko 5.500 saobraćajnih nesreća – 2.729 sa nastradalim učesnicima, 93 sa poginulima i 2.636 nesreća u kojima je bilo povređenih.
U provom kvartalu 2025. u saobraćajnim nesrećama poginulo je 103 ljudi – 60 vozača, 21 putnik i 22 pešaka, navodi RZS.
Podataka o tome koliko je bilo nesreća u kojima su učestvovali motociklisti i koliko ih je poginulo, nema. „Vreme” je uputilo pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.
Šta je zakazalo?
Prema rečima dr Jevtića, u poslednje vreme prisutno je odsustvo pažnje kod vozača.
„Neverovatno je koliko su ljudi zaposednuti raznim distrakcijama. U trenutku se desi opasna situacija, i kad se oni vrate u realnost, najčešće je malo prostora i vremena da se izbegne opasna situacija. Imamo i dosta povećanu agresiju u saobraćaju. Nakon pandemije kovida to se drastično povećalo. Tuče u saobraćuju su sve brojnije. Svađe”, kaže sagovornik „Vremena”
Kako dodaje, „saobraćaj je ogledalo društva i pokazuje sliku gde smo”.
„Možemo do sutra da pričamo o statistici i tome ko je kriv. Mi smo suviše mala država da imamo više od 500 poginulih u saobraćaju za godinu dana, što je bio slučaj prošle godine.”
Kako pojašnjava, prevencija je potpuno zakazala.
„Agencija za bezbednost saobraćaja je potpuno izašla iz okvira prevencije. Agencija se bavi deljenjem flajera ljudima da ne piju. To i dete zna da nema nikakvog efekta. Strategija bezbednosti saobraćaja prepisuje se iz godine u godinu. To je krovni dokument. Nisu ubacili edukaciju o bezbednosti saobraćaja u škole, što je najpotrebnije. Izgubila se i stručnost u svemu ovome. To je potpuno zatvoren sistem koji se bavi kampanjicama. Kao da kancer lečite čajem od nane”, zaključuje Jevtić.
